Ponovo radi Muzej, sve sam suze lila…

 Nedeljka se doslovno zaplakala od radosti što je ovo zdanje ponovo, posle 10 godina, otvoreno. „A ne kao onda kad je Muzej propadao. Tada sam dušu svoju… Mnogo sam bila tužna“, konstatuje.

„Muzej je bio mnogo lep kad sam ja došla, ali to je onda odjednom nešto oronulo. Nekad bi oni mene pozvali da ja to očistim okolo, da sredim, pogotovo ovaj dole privatnik što ima svoj restoran. On voli da to njemu bude čisto, ali ja sam njemu rekla, ništa to ne smem da radim mimo mog direktora, niti hoću. Ali, sad sam ponosna. Znaš, sad sam išla stazom, sve sam suze lila“, priča Nedeljka, i ponovo se zaplače, pa nastavi.

„Sad ću u penziju, a da ti kažem nešto, veoma sam ponosna na ovog novog direktora. On je sa mnom radio zajedno. Kad smo počeli da sređujemo, ovde je bila jedna prašuma, a sad kad sam prošla… Barem u ove moje stare dane mogu da dođem s unučićima, da posetim moje stare staze, da vidim kako je lepo…“, zaključuje Nedeljka i odobrava fotografisanje. Voli sva dela, ali bira da se slika s nekim od onih „gde ima priroda“. Senka Ristivojević, PR Muzeja i istoričarka umetnosti, priskače u pomoć i u prvoj od 18 sekvenci izložbe – Građanski modernizam – pronalazi sliku Petra Dobrovića. Sa prirodom…

U prizemlju je i slikar Cile Marinković. Stoji ukočeno pored svoje supruge i gleda ispred sebe kao da ne veruje.

„Prvi utisci?”

„Pa, evo, napokon posle 10 godina Muzej je morao da se otvori i to baš na ovaj značajan dan. Nisam stigao da pogledam još izložbu, ali verujem da su je kustosi Dejan Sretenović i njegova ekipa dobro složili”, kaže Marinković dok u prizemlje nadire sve veći i veći broj posetilaca i lepi se za „kavez” u kojem se kreću igrači nalik životinjama. Deluju zastrašujuće, ali dobar deo publike kreće prvo njih da pogleda. Sve se odvija uz muzičku podlogu u kojoj dominiraju zvuci munja i gromova.

„Spoj baleta i vizuelne umetnosti je nekako više bitefovski”, komentariše za Danas Cile Marinković, „… ali, ovde baš i ne vidim neku vezu jer su u ovom segmentu izloženi Nadežda Petrović, Ignjat Job, Vasa Pomorišac i cela ta klasična ekipa. Ova priča u kavezu sa ljudima, koji su tako jednog animalnog karaktera, to je valjda prostor za negde drugde,” zaključuje.

Pravi se sve veća gužva, Dejan Sretenović, autor izložbe, koja ovu instituciju vraća u funkciju i zove se Sekvence – Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, zajedno s kustosima Mišelom Blanušom i Zoranom Erićem, stoji po strani u odnosu na gungulu, koja se tek sprema, budući da stižu najviši državni zvaničnici: Maja Gojković, Siniša Mali, nešto kasnije i premijerka Ana Brnabić…

Ministar kulture Vladan Vukosavljević, gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, Ivan Tasovac i Aja Jung su zatečeni ispred zgrade Muzeja već u devet ujutru gde su pali prvi selfiji, pozdravljanje s pridošlima, s nekima učtivo, s nekima neposrednije.

„Na trećem nivou Čedomir Jovanović”, kaže neko u prolazu. Stvara se sve veća gužva ispred i u zgradi Muzeja, a zaposleni, od tehničkog osoblja, preko kustosa do v. d. direktora Slobodana Nakarade trude se da opsluže svakoga i budu srdačni prema svima. U prvih sat i po vremena osim Dušana Otaševića i Cileta Marinkovića nema nijednog umetnika i umetnice ili se ne daju zapaziti u opštem metežu. Evo je Darinka Pop Mitić, umetnica. Izlazi iz Muzeja, nosi ćerku na leđima, koja se osmehuje.

„Ja sam već pogledala izložbu pošto sam morala da popravljam radove jer su bili stari i polupani. Mislim, to je još otkada, na prvoj instalaciji“, kaže Darinka, čiji je rad „Pejzaži“ postavljen u sekvenci „Umetnost danas“.

„To su pejzaži koji izgledaju potpuno pastoralno a teme su zapravo masovne grobnice diljem bivše Jugoslavije. Uglavnom Bosna i Hrvatska”, podseća Darinka. NJoj postavka „Sekvence” liči na prvu Dejanovu izložbu. ”Mislim na ‘Recycle Bin’ gde je on Muzej izvrnuo naopačke, kao čarapu „, objašnjava Darinka, dodajući da je njoj kao umetnici od svega „mnogo zanimljiviji ram i okvir, ne čak ni kontekst, od onoga što je na slici. Nastup igrača u Muzeju vidi „u kontekstu real politike”.

„Jako je bitno da se ova zgrada otvori jer se oseća veliki zjap u obrazovanju, pogotovo mlađih generacija. Ali, to ne znači da bi trebalo da se orijentišemo na srpsku umetnost, pogotovo što ovaj Muzej ima bogatu kolekciju umetnosti bivšeg jugoslovenskog prostora. Ovo je zapravo prilika da ceo region sarađuje i živi”, zaključila je Darinka Pop Mitić.

Muzej savremene umetnosti radiće neprekidno do 27. oktobra, a do njega će, od sutra, voziti tri nove linije gradskog prevoza. Ulaz u Muzej je besplatan, a kroz izložbu će biti organizovana stručna i pop up vođenja.

 

Kakav nam je zalog ostavio modernizam?

„Eto, nedavno je bilo obeleženo 20 godina Perteja i sada bi bilo interesantno postaviti pitanje kako bi bilo kada bismo sada zvali kosovske umetnike da izlažu u Muzeju. To je tema o kojoj treba misliti. Ovaj Muzej koji ima formu postamenta zapravo je zalog modernizma. A mi treba da preispitamo kakav je taj modernizam i kakvo je nasleđe ostavio”, rekla je između ostalog u kratkom razgovoru za Danas umetnica Darinka Pop Mitić.

Prvi penzioneri

Prva, veća grupa ljudi primećena je kako se kreće stazom prema zgradi Muzeja oko pola deset. To je sve mnogo zaintrigiralo. „Ko je tako poranio?“. Bili su to penzioneri opštine Stari grad. Došli su u grupi, tako su se i slikali ispred zgrade, a verovatno tako i ušli u nju.

 Plavim tepihom

Nije bilo oficijelnog otvaranja, na ulazu nije bio crveni, nego elegantni plavi tepih, a pored takozvanih običnih posetilaca njim su, uslovno rečeno, prodefilovali, pored političke elite domaće i inostrane, koja je dobrim delom verovatno ušla na službeni ulaz, kulturna i umetnička elita grada: istoričarka umetnosti Irina Subotić, bivša direktorka Muzeja i istoričarka umetnosti Branislava Anđelković Dimitrijević, Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti, umetnici i umetnice Uroš Đurić, Milica Tomić, Aleksandar Rafailović, Selman Trtovac, Zdravko Joksimović, Goranka Matić i mnogi drugi.

 Kamen Muzeja savremene umetnosti

Boško Obradović je doneo veliki kamen u Parlament i to nije naišlo na naročite simpatije, a zanimljivo je da je i predmet koji su juče na poklon od MSUB dobili najviši državni zvaničnici takođe kamen. Samo izdizajniran, tako da podseća na oblik zgrade Muzeja savremene umetnosti. Napravljen je od mermerne obloge unutrašnjosti Muzeja, budući da su tokom rekonstrukcije pojedini delovi zgrade morali biti obnovljeni. „Mali fragment materijalnog traga istorije Muzeja dobio je novi oblik“, piše između ostalog na crnoj vrećici u kojoj je ovaj predmet upakovan.