„Porodica je opstala jer se prilagođavala“: Istoričar Sajmon Sibag Montefjore za Danas

Reč je o jedinstvenom svetskom poduhvatu, gde autor na 1.300 strana čitaoce vodi kroz istoriju čovečanstva, pričajući priču o porodicama od praistorije do danas. Još jedna zanimljivost ovog poduhvata jeste činjenica da ova istorija nije „evrocentrična“, već se podjednako usredsređuje na ostale delove sveta: Aziju. Afriku, Latinsku Ameriku. Zbog velikog interesovanja medija nije bilo moguće „izboksovati“ pojedinačni intervju, ali Sajmon Sibag Montefjore je strpljivo odgovarao na pitanja novinara na konferenciji za medije koja je održana prošle subote na 66. Sajmu knjiga.

Za nastanak ovog dela kriva je pandemija korona virusa odnosno zatvaranje cele planete, kazao je Sibag Montefjore, koji se dosetio čuvene rečenice Bendžamina Suzraelija: „Kad god mi se čita neka knjiga o nečemu a nema je, sednem i napišem je sam.“

Montefjore priznaje da je pročitao mnoge istorije sveta, u njima su zabeleženi događaji, tehnološki napredak, ali priče o ljudima nedostaju. On je hteo je da ostvari prožimanje opsega svetske istorije i života ljudi, priča poznatih i potpuno nepoznatih ljudi koji su tu istoriju živeli.

– Porodica prožima celu istoriju čovečanstva, u mnogim knjigama nedostaju male priče iz svakodnevnog života, nema mnogo priča o tome kako su ljudi zapravo živeli, kako su dolazili do hrane. Nije se mnogo pisalo, recimo, o ulozi žena u istoriji, a one su izuzetno važne. Porodica je u svim epohama deo društva kroz koju se prelama ekonomski, verski i društveni život. Pričaju nam se porodične priče i kroz porodicu nam se usađuju vaspitanje i moralne vrednosti koje će nas pratiti kroz život. Važno je reći da nema „čistih“ porodica, „čistih“ društava, cela ljudska istorija satkana je od pokreta, seoba, migracija – kazao je Montefjore.

Zanimljivo je da je inače suzdržani britanski nedeljnik „Spektejtor“ za ovu knjigu napisao da se u njoj susreću „Igra prestola i Naslednici“. Iako je ova rečenica dobar tizer za knjigu, ona je i istinita. Knjiga se čita s pažnjom i nailazi se na mnoštvo nepoznatih i važnih podataka.

Zanimalo nas je da saznamo koliko se porodica po mišljenju autora u naše vreme promenila u odnosu na tradicionalnu kakvu poznajemo (mama, tata, brat i pas), budući da su sve prisutnije istopolne porodice, da je sve više porodica s jednim roditeljem, da deca pre navršenog punoletstva ukoliko to žele mogu da odluče kog pola i roda žele da budu.

– Porodica je i opstala zato što je uspela da se prilagodi promenama i kroz nju se oslikava samo društvo. Danas se na Zapadu porodice stalno menjaju. Imate porodice gde su roditelji dvojica muškaraca ili dve žene, pa se i sam koncept porodice neprestano menja. Lično mislim da će se kroz porodicu generalno odraziti sve te promene, biće fluidna, a s druge strane, čini se da nam je porodica sve manje važna. Ipak, kako svet postaje sve neizvesnije mesto za život, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, vraćamo se porodici kao jedinom sigurnom utočištu. Mislim da na Zapadu toga moramo biti svesni, što se u ostalim delovima sveta već dogodilo – odgovorio je Sajmon Sibag Montefjore na pitanje Danasa.

Nismo mogli a da ga ne pitamo, budući da je aktivan učesnik intelektualnog života u Velikoj Britaniji, koliko je akademska sloboda izražavanja na britanskim univerzitetima ugrožena budući da je „kultura otkazivanja“ sve prisutnija, da se ugledni stručnjaci, intelektualci i pisci poput DŽ. K. Roling otkazuju samo zato što prema mišljenju pojedinih glasniih i sve uticajnijih aktivističkih grupa ne zauzimaju „politički korektne“ stavove.

– Tačno je da je ideja univerziteta kao mesta slobodnog govora i slobodne razmene misli u velikoj krizi u Americi. Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i ostatku Zapadne Evrope, ne znam kako je u Srbiji. Na Zapadu su se sukobile liberalna tolerantna tradicija i ona netolerantna tradicija. Zakopavanje u sopstvene rovove nikome nije od pomoći. Mislim da građansko društvo može i mora oko toga da se dogovori. To naravno nije lako, a time moraju da se ozbiljno pozabave američko, britansko i sva ostala društva – kazao je Sajmon Sibag Montefjore.

O knjizi

Delo „Svet“ je priča o ljudskom rodu od praistorije do danas ispričana kroz istoriju porodice. Polazi se od otisaka stopala porodice koja je koračala obalom pre 950.000 godina, a odatle nas Montefjore dalje vodi na uzbudljivo epsko putovanje kroz porodice koje su oblikovale naš svet: Cezari, Medičiji i Zului, osmanska i mogulska loza, Bonaparte, Habzburzi i Inke, Rokfeleri i Krupovi, porodice Čerčila, Kenedija, Kastra, Nehrua, Pahlavija i Kenijate, Saudijci, Kimovi i Asadi. Bogat spisak likova stvara živo srce istorije. Neki su bili čuvene – ili zloglasne – vođe, od Aleksandra Velikog, Atile, Manse Muse, Ivana Groznog i DŽingis-kana do Hitlera, Margaret Tačer, Obame i Putina. Drugi su bili stvaraoci, od Sokrata, Mikelanđela i Šekspira do NJutna, Mocarta, Balzaka, Frojda i Bouvija. Neki su manje poznati: Hungvu, prosjak i kasnije osnivač dinastije Ming; Kamehameha, osvajač Havaja; Zenobija, carica koja je prkosila Rimu; Anri, kralj Haitija; Gospođa Murasaki, prva žena romanopisac; Sajida el Hura, marokanska kraljica pirata. Ovde se ne nalaze samo kraljevi i kraljice, nego i proroci, varalice, glumci, gangsteri, umetnici, naučnici, lekari, magnati, ljubavnici, žene, muževi i deca.

O autoru

Sajmon Sibag Montefjore je autor međunarodnih bestselera, a njegove nagrađivane knjige objavljene su na četrdeset osam jezika. „Katarina Velika i Potemkin: Moć, ljubav i rusko carstvo“ bio je u užem izboru za nagradu „Semjuel DŽonson“; „Staljin: Dvor crvenog cara“ osvojio je Britansku nagradu za istorijsku knjigu godine; „Mladi Staljin“ dobio je nagradu „Kosta“ za najbolju biografiju, nagradu LA tajmsa za biografiju, nagradu „Bruno Krajski“ i francusku Veliku nagradu za političku biografiju; „Jerusalim: Biografija“ proglašen je knjigom godine u izboru Jevrejskog literarnog saveta SAD i ovenčan nagradom „Venđin“ u Kini; knjiga „Romanovi: 1613-1918“ dobila je italijansku nagradu „Lupikaja tel Teričio“. Montefjore je autor i nekoliko romana. Napisao je i knjige „Pisma koja su promenila svet“ i „Govori koji su promenili svet“.