Porodične tajne i laži

U razgovoru za Danas autor govori o nastanku svog novog dela i priozorima iz bračnog života koji su glavna tema njegovog novog dela.

* Koliko je autobiografskog ima u vašem novom romanu?

– Svi junaci su zasnovani na životnom iskustvu, na pričama koje sam čuo ili video, na nekim stvarnim događajima iz mog života ili fragmentima nekih stvarnih osoba, ali baš takvi ljudi i baš takvi njihovi odnosi nisu preneti iz mog života, niti su ikad postojali ili se desili u tuđem životu, onako kako je napisano. Slično je verovatno sa većinom umetničkih dela. U pitanju je čista fikcija, ali u kojoj moraju biti prisutni neki delići autora, kao što i svaki čitalac može da pronađe neki delić sebe. Naivno je poverovati da se roman zaista desio.

* Odakle ideja za roman?

– Supruga i ja smo roditelji troje dece. U pitanju je zahtevan i dinamičan posao koji supružnike gura na ivice pucanja. Srećom, živim u skladnom braku. Ako u mom životu postoje takva pucanja, u pitanju su kratkotrajni incidenti, kao u svakom običnom životu čoveka. Zato sam pokušao da zamislim junake koji su trajno oštećeni od bračnog života, pa da napišem priču o njima, koja je konstantno prenapregnuta. Oni su stalno pod nekom tenzijom protiv koje se bore na različite načine: muški supružnik beži od kuće, ženski one u depresiju.

* Čini se da likovi u romanu beže od odgovornosti?

– Pripovedač iz muškog ugla sagledava svoj bračni život. Uglavnom ne priznaje svoje mane u potpunosti, pa čak i kad razmišlja o svojim neverstvima on žali što su bila brzopleta, pomalo neuspešna, i što ih je bilo malo. Ne žali za tim što živi nakaradan život čoveka u braku. Iako je loš muž i loš otac, on nije zloban i potpuno loš lik, tako da se može reći da je ponekad čak i simpatičan u svojim srljanjima. Ona je depresivna i potpuno izopštena iz odnosa sa suprugom, a taj njihov odnos se samo ponekad rasplamsava kroz 15 godina braka. Ako bismo roman sveli na jednostavnu rečenicu: onda je ovo roman o braku. Ali, ne samo o tome, pošto postoje i drugi slojevi.

* Koji su to drugi slojevi romana?

– Nije u pitanju samo relacija između supružnika. Odnos dece i roditelja je takođe otvoren u romanu. NJegov beg od porodice je bežanje od pritiska, koji ne isključuje decu. NJemu su deca sastavni deo tog sveobuhvatnog problema, pa on svoju decu čak i ne oslovljava imenima. Kad priča sa suprugom o njima, zove ih: dečak i devojčica. Ćerka je tinejdžerka koju interesuje samo kako da ostvari svoje površne ciljeve, poput kupovine mobilnog telefona. Ali, devojčica je takođe oštećena lošim brakom roditelja. To se manifestuje kroz njeno čupanje sluzokože usana. Otvara se pitanje koliko je modernom čoveku zaista važna porodica i koliko se naš prirodni nagon za razmnožavanjem gubi kroz savremeni život. Sve više ljudi ne preživi prvih nekoliko godina braka, a prijatelji glavnih junaka se čude njihovoj hrabrosti kad mladi uđu u brak. Nekad je to bilo normalno. U romanu čak i njena majka traži da preispitaju veridbu. Roman takođe obrađuje i odnose glavnih junaka sa svojim roditeljima. Ovde se pokazuje kako svi mi nesvesno ponavljamo šablone svojih roditelja.

* Da li se može reći da je ovo porodični roman?

– Ne bih ga toliko striktno žanrovski deklarisao, ali definitivno obrađuje porodične odnose. Postoje neki demoni koje nosimo iz svojih porodica i od kojih ne možemo pobeći. Supruga glavnog junaka je ostala bez brata, koji je kao mladić poginuo. Taj događaj je razorio njenu porodicu. Otac se jednostavno ugasio, odbijajući da živi, a majka se prepustila ignorisanju. Ona ceo život pokušava da pobegne od te matrice, ali se naposletku takođe ponaša kao žena koja ignoriše stvarnost. Ne vidi kao problem to što godinama nema seksualne odnose sa suprugom, zatvara oči pred njegovim ponašanjem, upada u depresiju prvo sa porođajem, a onda se to samo prebacuje u neke nove faze. Depresivne supruge su svuda oko nas.

* Postoji li muški šovinizam u romanu?

– Priču iz prvog lica pripoveda muškarac. Taj muškarac je nesiguran, promiskuitetan, tabletoman, prevarant, pa iz njegovih misli se rađa jedan svet koji sigurno ne može u potpunosti imati razumevanja za ženski rod. On čak kaže da ne prihvata da je njegova žena žrtva zbog toga što je on vara. Ali, bilo bi pogrešno verovati da je ceo roman orijentisan ka muškom šovinizmu. Glavni junak je iščašen u poimanju sveta oko sebe, ali više jadan nego šovinista. Roman otvara i pitanje svih onih žena koje žive u zajednici sa lažovima, otvara pitanje frustracija u braku, seksualnih frustracija, emotivne odnose istopolnih brakova i svingerskih parova. Otvara se pitanje i onog malograđanskog trpljenja da bi se spasao brak koji ne postoji.