Portal Intercept: Handke je imao jugoslovenski pasoš

Handke je bio veoma zauzet u proleće 1999. godine, prenosi portal Intercept.

Kako piše ovaj portal, u to vreme, Handke je bio podvrgnut brojnim kritikama zbog nekoliko knjiga u kojima negira srpski genocid nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.

Ali, nakon što su Sjedinjene Američke Države i saveznici NATO počeli bombardovati srpske mete 25. marta, Handke je još dublje stupio u ratnu politiku tako što je otputovao u Beograd da izrazi svoju solidarnost s izoliranom državom i njenim vladarom, Slobodanom Miloševićem, prenose Vijesti.ba.

Tada je rekao da je njegovo „mesto u Srbiji ako NATO kriminalci pokrenu kampanju bombardovanja“.

Bombardovanje, koje je trajalo 78 dana, imalo je za cilj da prisili Miloševića da povuče vojsku s Kosova, a okončano je 9. juna, istog dana kada je Handke održao premijeru svoje najnovije predstave, čija je priča suptilna kritika suđenjima za ratne zločine kojima su bili podvrgnuti brojni Srbi, među kojima je i Milošević.

Ovo je bio veoma značajan period u njegovom životu i dok su njegovi prosrpski pogledi bili dobro poznati tada, jedno poglavlje njegovog života koje nije bilo poznato dosad se odvijalo, navodi portal.

Dana 15. juna 1999, manje od sedmicu dana nakon premijere njegove predstave o ratnim zločinima, Handkeu je ambasada SR Jugoslavije u Beču izdala jugoslovenski pasoš.

Prema zakonu koji je bio na snazi u to vreme u SR Jugoslaviji, koja se sastojala od dve republike, Srbije i puno manje Crne Gore, pasoši su izdavani isključivo državljanima SR Jugoslavije.

Prema stranicama iz pasaoša koje su dostupne javnosti nije moguće utvrditi da li je Handke uzeo jugoslovensko državljanstvo pored austrijskog iako u pasošu piše „Jugosloven“ pod „državljanstvom“. Handkeov jugoslovenski pasoš je važan zbog trenutne međunarodne kontroverze vezane za dodelu Nobelove nagrade jer je to jedna od najcenjenijih književnih nagrada na svetu.

Komitet za dodelu nagrade je pod baražom kritika zbog dodele nagrade nekom ko poriče genocid. Handke i njegovi branioci, među kojima je Nobelov komitet za književnost i Švedska akademija, koji su izabrali Handkea za nagradu za 2019., insistiraju da su njegove knjige, predstave i intervjui o BiH opšteno pošteni i jednaki.

Do sada nepoznata činjenica da je Handke imao jugoslovenski pasoš mogla bi biti novi pokazatelj njegovih stvarnih simpatija i odanosti. U dve njegove najkontroverznije knjige „Putovanje do reka“ i „Letni dodatak zimskom putovanju“, čini se da Handke dovodi u pitanje da li su Srbi ubili toliki broj Bošnjaka.

Takođe se čini da sugeriše da su najsmrtonosnije minobacačke napade na Sarajevo počinili Bošnjaci sami protiv sebe, kako bi privukli još veću ljutnju sveta nad Srbima koji su započeli rat i opsedali glavni grad Bosne i Hercegovine.

Procenjuje se da je oko 100.000 ljudi poginulo u ratu 1992-1995. godine, a najveći udeo do sada su muslimanski civili i vojnici. Najgori masakr u evropskoj istoriji od Drugog svetskog rata dogodio se 1995., kada su srpske snage pobile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, u onome što je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju definisao kao genocid, Intercept.

Handkeov jugoslovenski pasoš je jedno vreme bio skriven na očitom mestu, naizgled nezapažen. Austrijska nacionalna biblioteka je 2015. godine dovršila mrežnu arhivu tekstova i fotografija vezanih uz Handkeov rad i život.

Arhiva je pomalo nezgodna za korištenje. Na nejasnoj stranici o Handkeovim vezama sa Beogradom, nalazi se bočna traka sa 16 umanjenih slika, uglavnom beogradskih znamenitosti.

Do pre nekog dana, kada je Intercept počeo da radi istraživanje, postojale su i dve sličice sa naslovnice i na unutrašnje stranice Handkeovog pasoša.

Informacije o autorskim pravima na sada nestalim fotografijama navode da su iz privatne kolekcije Hansa Vidriča.

Kada ga je Intercept kontaktirao ranije ove sedmice, on je objasnio da je Handke skoro deceniju unajmljivao vikendicu na njegovom imanju u Salzburgu.

Vidrih, koji se penzionisao kao dugogodišnji portparol muzičkog festivala u Salcburgu, rekao je da mu je Handke dao niz ličnih predmeta, uključujući rukopise i stare pasoše koje je Vidrih nakon toga dao Nacionalnoj biblioteci.

Vidrih je rekao da je jednom pitao Handkea za jugoslovenski pasoš, a Handke je odgovorio da ga je dobio jer je kao stranac morao plaćati veću cenu za hotele kada je putovao u Srbiju. Istina je da je Handke, čija je majka rođena u Sloveniji, jugoslovenskoj republici do otcepljenja 1991., u više navrata posetio Srbiju sredinom do kraja devedesetih i obično je putovao s malom grupom bliskih prijatelja, a posebno sa svojim srpskim prevodiocem Žarkom Radakovićem.

U njegovim knjigama iz tog doba često se navodi boravak u hotelima ili pansionima. Intercept je kontaktirao nekoliko ljudi koji su živeli ili radili u Srbiji tih godina i podsetili su da su hoteli naplaćivali veće cijene strancima. Handkeov pasoš nema diplomatske oznake.

Handkeov izdavač nije odgovarao na mejlove i telefonske pozive u kojima je zamoljen da da komentar o porieklu pasoša i na pitanje da li je Handke dobio jugoslovensko državljanstvo. Sasvim je moguće da je Handke dobio pasoš bez prolaska kroz uobičajene korake za dobijanje državljanstva.

Jugoslavija je duži niz godina bila mafijaška država, a Miloševićev režim ignorisao je zakone i radio po vlastitom nahođenju.

Zemlju je zahvatila hiperinflacija, američke sankcije, političko nasilje i još mnogo toga. Režim je kažnjavao one s kojima se nije slagao i favorizovao one koje je odobravao.

Nije nezamislivo da je režim omogućio Handkeu pasoš, zaobilazeći proces građanstva, kao nagradu i ohrabrenje za njegovu glasnu podršku.

Odluka Handkea da dobije pasoš je odvojena stvar. Sigurno bi platio manje novca u hotelima u kojima je odsjeo, ali to bi se činio nedovoljnim motivom za prihvatanje tako neobičnog i kontroverznog poklona od vlade koja je bila osuđena za zločine protiv čovječnosti u BiH i na Kosovu.

Prihvatanje pasoša od Miloševićevog režima čini se političkim činom koji je znak odobravanja i podrške tom sistemu. Čini se da je pasoš postao osetljiva stvar za sve umešane.

Iako je Vidrić u ponedeljak i utorak odgovarao na pitanja, juče je zatražio da Intercept ne objavi fotografije pasoša.

Kad je portal danas proverio arhivu Nacionalne biblioteke, fotografije pasoša su obrisane.