Poseta muzeju budućnosti Ars Elektronika u Lincu (FOTO, VIDEO)

Dok u prostoru Deep Space 8K na ogromnom zidu posmatraju nepreglednu snežno belu panoramu Mon Blana, direktor Kristof Kremer objašnjava kako na prvi pogled mogu da zaključe da je planinar na fotografiji oženjen i da ima brkove. Do tog trenutka jedva vidljiva tačkica na slici, zumirana nekoliko hiljada puta, postaje vremešni brkajlija, a umesto planinskog masiva preko čitavog zida se pruža njegova šaka sa burmom na domalom prstu.

Bez predaha, u samo nekoliko klikova preko X-boks džojstika, Kremer već sledećeg trenutka vodi prisutne u istraživanje svemira, katakombi drevnog Rima, a potom i ljudskog tela. Zahvaljujući izuzetnim tehnološkim dostignućima interaktivni 3D prikaz Siemens-ovog prototipa pruža mikroskopski uvid u stanje mišića, skeleta, krvnih sudova, pa čak i dijagnozu pacijenta.

Sprat niže, ispod nivoa Dunava, predusretljiva demonstratorka dozvoljava posetiocima da pipnu i omirišu različite predmete – posudice u potpunosti napravljene od ljudske i svinjske krvi kojoj je istekao rok, materijal koji podseća na tkaninu od koje se prave košulje, proizveden od voća opalog sa drveta i pečuraka itd. Dok razmišljaju o tome kako bi budućnost mogla da izgleda, sa obližnjeg monitora smeši im se istetovirana devojka. Posle nekoliko sekundi shvataju da simbol na njenoj ruci nije oslikan klasičnom tintom. Njena tetovaža nije samo umetničko delo već i svojevrsni medicinski interfejs – biosenzibilna je i menja boju sa promenom nivoa šećera u krvi.

Pažnju prisutnih zatim privlače portreti hendikepiranih muškaraca i žena koji umesto ekstremiteta imaju krajnje neobične proteze. Reč je o pravim malim umetničkim delima, koja ne samo da dobro izgledaju već su podjednako funkcionalna. Glas demonstratora skreće pažnju da je ideja umetnika bila da ljude sa hendikepom ne posmatramo kao da im nešto nedostaje već kao da imaju dodatak i prednost.

Ovo su samo neke od instalacija koje su učesnike ture „We Inspire You!“ u organizaciji Centra za promociju nauke iz Beograda od 12. do 15. juna podstakle na razmišljanje i kritičko preispitivanje stvarnosti i sveta u kojem žive.

Ars Elektronika ove godine slavi 40. rođendan, a istoimeni festival, koji se održava svake prve nedelje u septembru, vrhunac je godišnje produkcije i aktivnosti koje ova ustanova organizuje.

Martin Honzika, direktor Festivala Ars Elektronika, objašnjava da je Linc 1979. bio industrijski grad koji je imao želju da promeni imidž kroz održivi kulturni razvoj i jednog dana postane kulturna prestonica Evrope.

– Avangardni festival je bio cilj. Hteli smo da pokažemo da je kultura za sve, a ne za malu grupu akademskih građana. Uvek smo gledali u budućnost, a vreme u kojem živimo se pobrinulo da ona postane realnost. Ali, nije bilo uvek ovako. Avangardnim medijskim umetnicima je ovakav festival bio potreban, međutim, devedesetih smo imali 12 perfomera i 19 posetilaca. Bila je to mala grupa ljudi, dok je danas situacija drugačija. Godišnje nas poseti 200.000 ljudi, koliko Linc ima stanovnika. Ars Elektronika je umetnički festival, ali i novi format narodnog festivala tj. pijace gde se sastajemo, postavljamo pravila i zajedno se fokusiramo na velike probleme – ističe Honzika.

Potencijal umetnosti da gradi mostove između različitih delova društva nigde na svetu nije iskorišćen kao što je to slučaj u gradu na severu Austrije.

– Učimo igrajući se sa posetiocima. To je princip u svim formatima. Umetnici vide stvari koje dolaze i pokušavaju da pronađu rešenja za probleme sa kojima će se čovečanstvo tek suočiti. Postali smo uzor ostatku sveta jer se bavimo stvarima koje su jedinstvene i koje su prototip. Ars Elektronika je fabrika ideja u kojoj kroz interakciju, učenje i druženje iz godine u godinu postajemo sve kompetentniji – zaključuje Martin.

Ars Elektronika trenutno predvodi projekat Evropske laboratorije veštačke inteligencije (European ARTificial Intelligence Lab – AI Lab) koji je finansiran kroz program Kreativna Evropa Evropske komisije. Kroz projekat, u okviru kojeg je organizovana tura „We Inspire You!“, u naredne tri godine realizovaće se više od 200 raznovrsnih aktivnosti, uključujući otvorene pozive za umetničke rezidencije, odnosno istraživačke boravke umetnika u prestižnim naučnim institucijama širom sveta, produkcije originalnih radova, izložbe, edukativne radionice, konferencije i razgovore. Projekat AI Lab okuplja 13 evropskih organizacija koje povezuju nauku i umetnost, među kojima je i Centar za promociju nauke (CPN) iz Beograda.

Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac sektora za međunarodnu saradnju u CPN, objašnjava da je smisao projekta da se kroz zajedničko delovanje i interdisciplinarnu saradnju bolje razumeju koncepti budućnosti obeleženi veštačkom inteligencijom kao ključnom tehnologijom i najvećim društvenim izazovom pred nama.

– Primarne aktivnosti Centra za promociju nauke su okrenute ka širenju vrednosti naučne kulture, naučne pismenosti i naučnih rezultata. Međutim, shvatili smo da realizacija različitih projekata koji povezuju umetnost i nauku, zapravo nekad prolazi daleko dublje od standardnih projekata. Cilj je, dakle, da se nauka i umetnost dovedu u stanje komunikacije ili sudara u procesu istraživanja i potrage za rezultatima. Naučni rezulati su, naravno, egzaktnog karaktera i njihov metod je jasan i vrlo strog. Umetnički su nešto drugačiji, ali sam proces je veoma sličan. I jedni i drugi tragaju za nečim što su zamislili da postoji, a zapravo na kraju tog procesa često se susreću sa nemanjem odgovora – navodi Erić.

Centar za promociju nauke prvi put je učestvovao na Festivalu Ars Elektronika u Lincu 2012. godine, a od 2014. su aktivni partneri. Svake godine trude se da dovedu instalacije, projekte, umetnike i stručnjake iz različitih oblasti u Srbiju. U 2019. glavna izložba će biti u Galeriji nauke i tehnike SANU, kao i u Naučnom klubu CPN u Ulici kralja Petra. Biće organizovan prateći program sa edukativnim sadržajima namenjenim studentima umetničkih fakulteta, kao i edukativne radionice za učenike osnovnih i srednjih škola, što su inače redovne i najčešće aktivnosti Centra.

– Organizovali smo ovu turu kako bi odabranoj grupi predstavnika državnih institucija, partnerskih organizacija, naučno-istraživačkih organizacija, umetničkih fakulteta i udruženja, samih umetnika i medija, predstavili našu saradnju i u okviru projekta AI Lab, ali i ono što već godinama radimo sa Ars Elektronikom. U ovoj grupi je i umetnica Jasna Jovićević, pobednica nacionalne selekcije za 2019. godinu, koja trenutno razvija svoj rad u saradnji sa Laboratorijom za neuronaučna istraživanja pri ETF-u u Beogradu. Tu je takođe i Aleksandra Jovanić, vanredna profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu koja je prva pobednica nacionalne selekcije u Srbiji za Art and Science program u 2016. godini – ističe Erić.

CPN je 2015. uspostavio Art+Science programske aktivnosti i od tada su realizovali veliki broj izložbi, edukativnih programa, gostovanja stranih umetnika, razmene sadržaja sa partnerima širom Evrope. Cilj je bio da se identifikuju akteri koji u Srbiji postoje i da se intenzivira rad kako na umetničkim fakultetima, u Beogradu i u drugim gradovima, tako i sa umetnicima koji već postoje i koji su bliski ovim programima i konceptima. Art+Science obično traje oko mesec dana, a 2018. je fokus bio na mejkers (makers) kulturi kao jednom aktivnom delu našeg društva i konceptu „uradi sam“, ali uz pomoć novih tehnologija za digitalnu fabrikaciju. Ove godine u fokusu su neuronauke i taj program će biti realizovan u novembru i decembru 2019.

Pored obilaska Ars Elektronike u Lincu, 35 profesionalaca iz oblasti nauke, obrazovanja, umetnosti i medija iz Srbije bilo je u prilici da se bliže upozna sa modelima rada i aktivnostima Galerije Kapelica i Kuće eksperimenata u Ljubljani, čiji je primarni cilj takođe spoj nauke, novih tehnologija i umetnosti.

Galerija Kapelica u Ljubljani osnovana je pre 25 godina i jedna je od pionirskih organizacija koje razvijaju umetničke programe i radove na preseku umetnosti i nauke. Njen direktor, Jurij Krpan, detaljno je opisao avangardni koncept ove galerije koja već decenijama povezuje umetnike, stručnjake iz raznih oblasti i publiku u njihovom zajedničkom istraživačkom radu na polju umetnosti.

Kuća eksperimenata (Hiša eksperimentov), srodna je institucija Centru za promociju nauke kada su u pitanju obrazovni programi i naučni sadržaji namenjeni pre svega deci i mladima. Miha Kos, direktor Kuće eksperimenata, pozdravio je učesnike ture „We Inspire You!“, koji su zatim sami istraživali prostor i interaktivne eksponate, osmišljene tako da podstiču radoznalost i kreativnost, ali i kritičko razmišljanje.

AI i klimatske promene dominantne teme

– U CPN se trenutno, ali i budućih nekoliko godina, zapravo fokusiramo na dve naučne ili multidisciplinarne teme. Jedna je veštačka inteligencija, a druga klimatske promene. Smatramo da su to toliko važne teme da mi taj dijalog ka društvu i ka zajednici želimo da otvorimo iz svih perspektiva. Kad je u pitanju veštačka inteligencija, trudimo se da umetnici budu prenosioci tih poruka, odnosno ljudi koji snagom svog kreativnog izražavanja mogu da inspirišu ljude na razmišljanje i na postavljanje pitanja – kaže Dobrivoje Lale Erić.

Globalno poznata fešta nauke, umetnosti i tehnologije

Na Festivalu Ars Elektronika 2018. godine je bilo izloženo preko 1.200 umetničkih radova, od kojih je većina složena u tehnološkom i fizičkom smislu. Festival je, prema broju radova, veći nego što je Bijenale u Veneciji, koje je najveća bijenalna fešta umetnosti na svetu i traje daleko duže, ali u onom polju gde se susreću nauka, umetnost i tehnologija Ars Elektronika je svakako globalna tačka broj jedan.