Poseta poput praska

Dvostruki dobitnik Oskara na SFF-u predstavio je restauriranu verziju čuvenog filma „Taksista“ u režiji Martina Skorsezea, koja je napravljena povodom 40 godina od premijere kulturnog ostvarenja. Tom prilikom uručeno mu je i prvo „Počasno srce Sarajeva“ za životno delo za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Tokom 24 sata koliko je De Niro proveo u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, sve je bilo u znaku legendarnog glumca. I pre nego što je stigao, gradom su vozili taksisti koji su na svojim automobilima izlepili postere iz čuvenog filma Martina Skorsezea. Najave o njegovom dolasku bile su u svim medijima, a stotine ljudi tiskali su se u kolonama oko mesta kojima je glumac trebalo da prođe, ne bi li videli čuvenog De Nira. Najveća gužva bila je uz crveni tepih, ispred Narodnog pozorišta, gde je slavni gost i otvorio 22. SFF. Obožavaoci su čekali satima ne bi li im potpisao fotografije iz čuvenih filmova – „Kum II“, „Taksista“, „Razjareni bik“. Nekima od njih želja se ispunila.

Holivudska legenda je tokom svog boravka protutnjala Sarajevom. Od trenutka kada je izašao iz aviona nije stao. Hteo je sve da vidi, da što bolje upozna ovaj grad za vreme koje ima.
„Srećan sam što sam ovde. Čast mi je što sam pozvan. Bio sam zainteresovan da dođem ovde. Pitali su me više puta i ja sam obećao da ću doći. Doveo sam svoje dvoje dece i želeo sam da to dožive sa mnom“, izjavio je De Niro, koga je prvenstveno zanimala ratna prošlost ovog grada koji, kako je rekao, deli sličnu sudbinu kao i njegov rodni NJujork. I on je u svom kraju, nakon 11. septembra, osnovao filmski festival kao „gest nade i otpora ratu“.

„Sarajevo film festival i Tribeka film festival su srodne duše. Nastali su u ratnim vremenima tražeći u umetnosti sredstvo koje može da nas ujedini. Čast je biti vaš partner na ovom zadatku“, kazao je De Niro, koji je obišao Jevrejsko groblje, Zlatište i druga mesta sa kojih je tokom opsade svakodnevno pucano na Sarajevo. Obišao je i Tunel spasa, gde je proveo 40 umesto planiranih 20 minuta slušajući o načinu na koji su se Sarajlije uspevale da opstanu i da se spasu tokom ratnih godina.

De Niro je stigao i da se prošeta i Baščaršijom i kupi suvenire u tamošnjim zanatskim radnjama. Nisu ga u tome sprečili ni brojni obožavaoci, koji su gotovo onemogućili njegovo kretanje kroz tu ulicu, slikajući ga i tražeći autograme.

S druge strane, nisu ga zanimale protokolarne stvari, obavezne za jedan filmski festival. Crvenim tepihom je prošetao uz blagi osmeh, ipak spreman da se dugo fotografiše za medije, ali ne onako kako to voli većina „zvezda“ koje dolazi na ovo mesto, čak i ako se ne bave filmom. Ni sutradan na zakazanom javnom razgovoru o svojoj karijeri u Narodnom pozorištu, nije bio previše srdačan. Vidno umoran i u svom stilu, kao čovek poznat po tome da ne voli da daje intervjue, presedeo je u sali koja je bila krcata novinarima i obožavaocima, odgovarajući na pitanja gotovo samo sa „da“ i „ne“, tek ponekad obrazlažući svoje odgovore. Reklo bi se da je s najvećim entuzijazmom govorio o sličnosti između junaka „Taksiste“ Trevisa Biklija i republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, koju je sam napravio.

„Ironija na kraju filma jeste da se Trevis vraća vožnji taksija kao Donald Tramp. LJudi poput Trampa ne bi trebalo da budu tamo gde jesu. Neka nam je bog u pomoći. Ono što on govori su potpuno gluposti, budalaštine… on je lud“, kazao je glumac na javnom razgovoru. On je dodao da su ipak sada mediji i javnost počeli da uzvraćaju govoreći: ‘Hajde, Donalde, to je glupo, ludo, nenormalno'“, istakao je De Niro.

Škrt na rečima, glumac se prisetio početaka svoje karijere. Govoreći o njujorškoj školi američkog filma koja je sedamdesetih godina bila u centru svetske kinematografije i do današnjih dana ima kultni status, De Niro je rekao da nije siguran da može da objasni šta se ljudima toliko dopalo u njihovim ostvarenjima.

„Bila je to grupa individualaca, zaljubljenika u film koji su se međusobno družili. Brajan de Palma, Martin Skorseze, Frensis Ford Kopola… Nisam kvalifikovan da kažem šta se ljudima toliko dopalo. To bi Skorseze sigurno bolje objasnio. Ali, verovatno to što smo prikazivali stvarni život. Bili smo iskreniji kada smo pokazivali kako stvari zaista stoje. Hteli smo da ljudi vide šta je stvarnost i šta se događa oko njih. Likovi su bili zasnovani na stvarnim ljudima. To su bile stvarne situacije“, objasnio je glumac.

Ipak, filmske ekipe koje su stajale iza tih filmova nisu znale da će sve to biti nešto novo i sveže.
„Kada sam pročitao scenario za film ‘Taksista’ bio sam jako uzbuđen. Ali nisam imao ideju kako će to izgledati. Nisam ni mogao da zamislim šta će taj film postati“, istakao je De Niro.
Uloge, kako kaže, nije birao razmišljajući o svojoj karijeri, već je uvek pokušavao da da što više od sebe kao glumca. Tako je bilo i za filmom „20. vek“ Bernarda Bertolučija, gde glumi italijanskog aristokratu u prelomnim trenucima italijanske istorije, da bi odmah zatim uskočio u lik Travisa Biklija u „Taksisti“.

Za ulogu mladog Vita Korleonea u filmu „Kum II“ dobio je nagradu Oskar.
„Bio sam na audiciji i za prvi film ‘Kum’, i to za ulogu Majkla, koju igra Al Paćino. Tu ulogu je želeo svaki glumac. Svi smo išli na audiciju, ali svi smo znali da Kopola želi Paćina i da se audicije održavaju jer to traži studio. Oni su želeli neko veće ime u tom trenutku. Znali smo da želi i DŽejmsa Kana za Sonija i da je i za ostale uloge tačno znao koga hoće. Ja sam išao na audiciju i za ulogu Sonija“, kaže De Niro.

Do nastavka filma stigao je zahvaljujući Skorsezeu, koji je Kopoli pokazao deo materijala koji su snimili za „Ulice zla“, tako da je slavni reditelj dugo znao da će De Niro igrati Don Vita.
„Spremajući se za ulogu, gledao sam jako mnogo puta prvi deo ‘Kuma’. Jedan od producenata mi je čak snimio kasetu samo sa scenama koje je imao Marlon Brando, da bih mogao da izučavam sve što je on radio. Branda nisam tada poznavao. Upoznao sam ga tek kasnije“, naglasio je De Niro.
Draga mu je i uloga Majkla koju je ostvario u filmu „Lovac na jelene“, koji je jedan od prvih američkih filmova o ratu u Vijetnamu, uz „Apokalipsu danas“. Uloga boksera DŽejka Lamote, za koju je dobio drugog Oskara, prihvatio je jer mu je bio zanimljiv osećaj koji sportisti imaju kada nakon mnogo godina nisu više fizički spremni.

„Zanimalo me je kako se Lamota fizički jako mnogo promenio. Bio je u top formi, a onda vidimo kako se jako ugojio, što je za svakog sportistu teško da podnese“, objasnio je De Niro, koji je zbog ove uloge mesecima trenirao boks, da bi se zatim ugojio čak 27 kilograma.
U svojoj karijeri De Niro je dva puta stao i iza kamera kao reditelj filmova „Priča iz Bronksa“ i „Dobri pastir“.

„Jako je teško baviti se režijom. To je stalna borba, posebno ako želite da sve bude savršeno kao ja. Nije lako. Moraš da misliš na budžet, rokove, glumce… veoma je teško to koordinirati. To mogu da rade samo oni koji zaista imaju potrebu da se time bave. Važno je da imate dobar scenario. Na osnovu njega možete stići do dobrih glumaca i do novca, bilo da ga snimate za studio ili da sa nezavisnom produkcijom“, objasnio je glumac i reditelj dodajući da je imao ideju da snimi nastavak filma „Dobri pastir“, ali da i dalje čeka scenario.

Na pitanja Majka Gudriža, britanskog novinara i urednika i izvršnog producenta londonske firme „Protagonist“, koji je vodio razgovor, ko su današnji DŽek Nikolson, Dastin Hofman, Al Paćino, DŽin Hekman… De Niro je odgovorio da su to: Met Dejmon, Leonardo Dikaprio, Šon Pen, Ben Aflek, koji se, kako kaže, „dosta popravio“… Ipak, De Niro smatra da oni nemaju veliki uticaj na filmske studije, kao što su to možda nekada imali njegove kolege i on.

„Studiji su to što jesu. NJima je jedino stalo da ne izgube novac. Ako rizikuju, onda će taj rizik biti jako mali. Snimaju samo velike filmove od kojih se očekuje velika zarada. Tako stvari stoje“, ističe De Niro.

Poslednjih godina, slavni glumac najviše igra u komedijama i, kako kaže, uživa u tome.

„Uživam u nekim vrstama komedije. Ne mogu da uradimo ono što rade Bili Kristal, Bil Marej ili Edi Marfi, ali imam nešto svoje. Tako i treba da bude. Trenutno radim na filmu ‘Komičar’ o čoveku koji želi da promeni svoj stil ali niko mu to ne dozvoljava. Svaki komičar ima svoj stil“, objašnjava De Niro.

On je svoj stil pronašao u filmu „Mafijaš pod stresom“.

„Bili Kristal me je pozvao baš zbog svih uloga gangstera koje sam radio. Mislio je da me to neće zanimati. Ali, dopala mi se ideja. I kada sam video da i ostali glumci mogu da iznesu taj scenario, prihvatio sam ulogu. Hteo sam i ranije da igram komedije, ali mi to do tada niko nije nudio ili ponude nisu bile primamljive kao za taj film“, naglasio je glumac. 

Poslednjih godina vezan je i za rad sve značajnijeg reditelja Dejvida O. Rasela („U dobru i u zlu“, „Američka prevara“, „DŽoj“).

„Dejvid ima svoj poseban stil. On kamerom daje bukvalno svoj potpis filmu. Ima određenu dozu sofisticiranosti. Mnogo toga što on radi već postoji u scenariju ali voli improvizaciju“, napominje De Niro.

Na pitanje koliko on voli da improvizuje, glumac je odgovorio da to uvek zavisi.
„Nekada improvizuje, nekad ne. Ne mislim da to treba raditi samo da bi bilo improvizacije“, kazao je glumac, dodajući da je deo „Taksiste“ nastao na osnovu improvizacije, kao i čuvena scena u kojoj on stoji ispred ogledala sa pištoljem i izgovara jednu od najpoznatijih replika u kinematografiji – „Are you talking to me?!“

U pozorištu je igrao samo na početku svoje karijere.

„Nisam odavno bio na sceni. Jako davno sam to napustio. Hteo sam da se vratim teatru samo ako je nešto neverovatno dobro. Ali to se nije desilo“, izričit je De Niro.

Inače, pre nego što je otputovao nazad, slavni glumac raspitivao se koliko je puta Anđelina DŽoli bila u Sarajevu. Kada je čuo da je dolazila čak tri puta, rekao je da se onda i on mora vratiti.

Novi projekat sa Skorsezeom
Robert de Niro govorio je u Sarajevu i o svojim narednim projektima. Sa Dejvidom O. Raselom radiće na televizijskoj seriji, a očekuje ga i nova saradnja sa Martinom Skorsezeom. Nakon više od 20 godina pauze glumac i reditelj, koji su stvorili osam slavnih naslova, ponovo će raditi zajedno. U pitanju je film „Irac“ u kome će uz De Nira igrati i nezaobilazni DŽo Peši, ali i Al Paćino, kome će ovo biti prvi put da glumi u Skorsezeovom filmu.
„Snimaćemo film sledeće godine. Scenario je nastao na osnovu knjige ‘I Heard You Paint Houses’ Čarlsa Brenta o čoveku koji je priznao da je ubio DŽimija Hofu. Postoje razne teorije o tome koje i zašto je ubio sindikalnog lidera. Ovo je neka naša vizija tih događaja“, naglasio je slavni glumac.

Za porodicu nije legenda
Na pitanje kako se nosi sa tim da je jako rano postao glumac sa statusom legende, Robert de Niro kaže da se ne oseća tako. „Za moju porodicu i decu nisam legenda. Provodimo vreme u našoj kući. Za njih ja nisam legenda“, kratak je slavni glumac.