Poslanica Sonje Vukićević za Svetski dan igre

„Simbioza svih umetnosti i filozofije to je igra, to je balet. Arhitektura tela, poezija izvođenja, drama duše koja bez ijedne izgovorene reči oživljava veliku svetsku književnost.Balet – igra ulazi u biće kompozitora koji ga prevodi putem pokreta gledaocu ili publici. Balet – igra i likovna umetnost su jedine koje svakom pojedincu daju slobodu u tumačenju. Balet – igra je umetnost koja vaja tela i stvara besprekorne skulpture za sva vremena. Balet – igra dodiruje kosmos, on je večni ples zvezda. Kosmos je beskonačan. Igra je beskonačna“

Nesvakidašnja umetnička pojava 

Sonja Vukićević, nesvakidašnja umetnička pojava, rođena je 1951. u Valjevu. Vinula se iz sveta klasičnog baleta a zatim proširila delovanje, interesovanja i razgranala talente. Svojim neumornim radom prožetim kroz gotove sve vidove umetnosti pokazuje da sami pravimo i pomeramo granice pronalazeći uvek i iznova načine da dopre do publike.

U nacionalnom teatru igrala je od 1970. do 1994. prošavši skalu od klasične balerine do zapaženih uloga dramsko-karakternog opusa. Njena Mirta (Žizela), Darinka (Darinkin dar), Debora (Golem), Afrodita (Trijumf Afrodite), Kapetan Kuka (Petar Pan), baletski divertisman u operi Karmen, kao i uloge u baletima Popodne jednog fauna i Ohridska legenda – sve do jedne su bile nagrađivane.

Sonju smatramo i pionirom savremenog plesnog teatra u Srbiji. Sa koreografom Verom Kostić ostvarila je velike uspehe predstavama Pomračenje (nagrada Zlatna kolajna na Festivalu pantomome i monodrame u Zemunu i nagrada publike na Bitefu), Indira Gandi, Mali snovi Voltera M. U njenoj biografiji zapisano je i da je solistkinja poslednjeg sleta proslave Dana mladosti.

Veoma zapažen je i njen rad i doprinos u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde sarađuje sa renomiranim rediteljima današnjice – Pašović, Mensur, Stojanović – a za koreografski rad u predstavama Dozivanje ptica, Lakrdijaš, Poslednji dani čovečanstva, Plava ptica, Nižinski, Majn Kampf, Saloma dobija više nagrada ove pozorišne kuće.

Devedesetih godina prošlog veka u Centru za kulturnu dekontaminaciju Sonja Vukićević realizuje četiri autorska projekta: Magbet/Ono, Alchajmer, Proces, Mrak letnje noći. Neizostavno je pomenuti da je Vukićevićeva za ostvarenje Magbet/Ono prvi dobitnik najprestižnije nagrade baletskog esnafa Dimitrije Parlić za koreografsko stvaralaštvo u Srbiji koju dodeljuje UBUS. Isto udruženje dodelilo joj je 2011. nagradu za životno delo.

Dobitnica je dve Sterijine nagrade za Gorski vijenac (Crnogorsko narodno pozorište,1998) i Kandid ili optimizam (Jugoslovensko dramsko pozorište, 2009).

Zanimljivo je da se njen scenografski rad za predstavu Proces izdvojio, pa je predstavljen na manifestaciji Futur Show u Bolonji i postao je stalni deo ovog programa. Sonja je ušla i u svet filma igrajući u delima Tango je tužna misao koja se pleše (P. Đorđević), Vukovar, jedna priča (B. Drašković), Lavirint (M. Lekić), Odbačen (M. Radivojević), kao i u italijanskoj koprodukciji Quo vadis.

S dolaskom novog milenijuma stiže i nova Sonjina faza, tako da od 2001. ona više puta izlaže svoja vajarska dela (Atelje 212, Bitef, Pula, Pančevo). Nezaobilazno je pomenuti i ostvarenja Hazarski rečnik i Sto minuta koje realizuje u saradnji sa rediteljem Tomažom Pandurom. Prvu samostalnu produkciju Bitefa, na predlog Vide Ognjenović, uradila je upravo Vukićevićeva.

Ovaj izbor je višestruko opravdan jer je predstava Cirkus istorija dobila Nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo 2006, kao i nagrade Avazov zmaj za najbolju predstavu na festivalu MESS u Sarajevu i Oblak na festivalu Puf u Puli. Sonja aktivno sarađuje i sa Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu, pa su Karmina burana Karla Orfa u njenoj režiji i koreografiji za hor (2010) i Rodoljupci J.St.Popovića (2011) oduševili tamošnju publiku i kritiku.

Sonja Vukićević i njene predstave mogu se nazvati i ambasadorima srpske kulture. Na gostovanjima i festivalima mogla ih je videti publika širom regiona i sveta, od eks-Ju centara – Skoplje, Budva, Podgorica, Cetinje, Kopar, Pula, Rijeka, Ptuj, Sarajevo – preko Moskve, Odese, Soluna, Segedina, Lozane, Amsterdama, Barselone, Madrida, Erfurta, Milhajma, Stokholma, Londona, Bolonje, Njujorka do Meksiko Sitija.

Sonjina pozamašna biografija i čudesna harizma plene i privlače, pa su o njenom radu već objavljeni brojni radovi, kao i TV emisije u zemlji i inostranstvu. Trenutno je publika može gledati kao gosta u baletskoj predstavii Hazarski rečnik koja se prikazuje u Narodnom pozorištu i na sceni Opere i teatra Madlenianum, i predstavlja plesni povratak Sonje Vukićević svojoj matičnoj kući.

Svim svojim delima i umećem, jer joj je svako od novih zvanja donelo još novih priznanja i nagrada, Sonja Vukićević dokazuje svoju veličinu, svoju maštu i sveumetničku dušu, niscrpnu energiju jedne nesvakidašnje pojave na našem kulturnom nebu.

Na dan rođenja Žan-Žorža Novera (1727-1810), velikog reformatora baleta, širom sveta se oraganizuju brojne manifestacije posvećene igri, a ovu tradiciju uspostavio je Međunarodni savet za igru (CID UNESKO) 1982. godine. UBUS se pridružuje proslavi želeći da doprinese vidljivosti naših stvaraoca, igrača, koreografa, kojima je igra profesija i pasija“ poručuju iz UBUS-a

Poslanicu u ime Udruženja baletskih umetnika Srbije do sada su pisali istaknuti umetnici i poslenici: Sonja Lapatanov, Vladimir Logunov, Milica Zajcev, Ivanka Lukateli, Ašhen Ataljanc, Svenka Savić, Ana Pavlović, Isidora Stanišić, Sanja Ninković, Vera Obradović.