Posle pesme „Bagra“ koju je producirao RTV VK a otpevala Jovana Popović, pojavile su se nove pesme ove kantautorke koja je proletos hapšena a njen producent zastrašivan tužbama i lepljenjem plakata nalik poternicama.
Njihov muzički otpor već ima svoju publiku. Zoran Milešević o pesmama i video produkciji, koje su dostupne na njihovom You tube kanalu, kaže da su posvećene korumpiranoj tišini, umornim i bivšim buntovnicima.
-Pesmu je prouzrokovala bagra na vlasti i studenti skloni terorizmu, nasilju i napadu na službena lica u vršenju tiranije. VK je producent antidiktatorskih pesama kolekcije Bagra i uzbunjivač protiv užasne poniznosti, propasti, grabeži i sveopšte nepravde. Pesme su društveni alarm, otpor ludilu. B strana Bagre „Zemlja malo građana“ je kompleksnija i u izvesnoj meri zahtevnija, teža. Tekstovi su rod rođeni a video produkcija je potpuno različita. Opredelili smo se za peščanu ili tehniku animacije u pesku jer ne postoje u mulju i blatu. Jovana je ponovila svu lepotu i snagu svojih vokala i maksimalnu posvećenost. Ostavlja snažniji utisak nego u „Bagri“. B. strana je prepuna naboja koji Jovana sjajno nosi svojom neverovatnom energijom“, objašnjava Zoran Milešević.
Iskusni profesionalci su, kako kaže, perfektno odsvirali nesvakidašnji retro miks, rokenrol preliven džezom.
„To što nije lepršava pop limunada bila nam je garancija za težak proboj i do uskih narodnih masa, do najviše 30.000 ostrašćenih pripadnika antirijaliti zajednice. Obe su zgodne za poneti u Vašington i Brisel“, dodaje Milešević.
*Izrazio si verovanje da bi „Bagra“ svojim primerom nogla biti pokretač šireg muzičkog fronta, uključujući i profesionalace?
Naivno je igrati na kartu savesti u pokušaju razdrmavanja čestitih i mudrih stubova kulture. Da ne bi virusa i ekonomske krize garant bi ponosni i prkosni kantautori opleli po tiraniji i bagri. Znam da postoje umorni buntovnici ali nisam znao da postoje bivši. Jadno je društvo u kojem sto umetnika, bivših buntovnika, turbo normalno ocenjuje učešće u pošteno preplaćenom rijaliti cirkusu. Nije se progresivna muzika nigde survala, muk je nastao jer nam se oličenje bunta ušuškalo u potplaćenu tišinu.
*Da li su pozivi pogrešno adresirani a kritike preoštre ?
Ponele su me činjenice a i više su apeli nego kritike. Ne mislim da je otrežnjenje nacije obaveza uglednih sportista i umetnika. Nije im obaveza ni da čekaju lečenje navodne međunarodne dioptrije i još prebijenih studenata da bi se u foto finišu domogli slavljeničkog stejdža. Pritom je i krajnje vreme da otpadnu svi bolesno zaljubljeni u mikrofon.
Deluje da bi spot mogao biti i tema i špica političko informativnih emisija ?
Nezamisliv je drugačiji stav RTV VK koja je devedesetih šest puta nasilno gašena od Šešeljevog ministra informisanja. Ukrao nam je i šest predajnika. Kriv je i ako je tada “samo” servirao burek i kafu, potpisao najcrnu uredbu protiv medija i prigrabio vladin stan. U Srbiji su kultura i slobodni mediji stalna meta primitivnih politika i njihovih egzekutora. Dvadeset godina smo u političko informativnom programu bili potpuno zavisni od raskrinkavanja crveno-crnog zla a u muzičkom potpuno isključivi – blues, jazz i rock and roll, takođe protiv zla.
Da li bi jednostavnija pesma bila prihvatljivija širem auditorijumu ?
Pesma ukazuje da rušenje diktature nije samo prolaz kroz torturu i nevolje nego da je svrgvanje zla i neopisivo dobar osećaj. I „Zemlja malo građana“ je neprihvatanje zamene teza po kojoj se sve normalno doživljava kao kontrakultura turbo rijaliti smeću. Masovnost je relativna. To što pesme nisu navijačke ne znači da, već, u ovoj sezoni, neće zagrmeti sa nekog stadiona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.