„Kad sam ja u pitanju, pisanje o Irskoj mi omogućava da se krećem između engleskog i francuskog – dva jezika koja neizmerno volim. Slike koje rađa jedan jezik posebno su obogaćene slikama koje dolaze iz onog drugog tako da se francuski i engleski sjajno prepliću. Iz toga crpim neverovatnu kreativnu podršku zato što način pisanja nadilazi okvire već poznatog kad si zaglavljen samo u svom jeziku.
Sav spisateljski rad za mene se predstavlja transkripciju dubokih emocija koje mi engleski nudi, a ja ih prevodim na svoj maternji jezik. Čini mi se kao da sam morala da prođem kroz to ne bih li najbolje što umem predstavila istinska osećanja koja su ogoljena i autentična. Teško je to objasniti“, izjavila je u jednom intervjuu francuska spisateljica Majlis Besri.
Njen roman “Treće doba”, koji je sa francuskog prevela Olja Petronić, upravo je objavila beogradska Geopoetika, a ovenčan je Gonkurovom nagradom za najbolji prvi roman 2020. godine
Radnja ovog kratkog, ali efektnog romana veoma je zanimljiva.
Naime, među korisnicima staračkog doma „Treće doba“ u Parizu bio je i jedan dugonja mračnog lica, ali i tada prodornog pogleda, koji se poigravao uspomenama mešajući dva jezika – engleski njegove rodne Irske i francuski njegovog književnog izgnanstva.
Taj stari gospodin zvao se Semjuel Beket.
Prema rečima književne kritike, “ovaj roman prvenac razotkriva iznenađujućeg Beketa, Beketa koji čeka kraj (ispunjenje) i koji je postao, možemo reći, jedan od sopstvenih likova. Nižu se epizode koje su mu obeležile život, ali i one iz svakodnevnog života u ‘Trećem dobu’, gde je Beket zaista živeo. Čitaoca obuzimaju sve snažnije emocije dok prati velikog Irca prema trenutku u kojem će ovaj zaćutati zauvek”.
Tako, Žan-Lik Favr u listu Aktiualite piše da je reč o “zahtevnom poduhvatu koji je mogao da se pokaže kao veoma rizičan da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između ’fikcije’ i stvarnosti, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života koji je neizbežan, ali ipak nije neskladan. Skidamo kapu!“
Slično misli i književna kritičarka izvornog francuskog izdanja časopisa “El” Viržini Blok-Lene koja kaže: “Pripovedati o poslednjim danima pisca kojem je konačnost bila velika tema veoma je rizično. Majlis Besri je u tome uspela na krajnje prek njen način.“
Kritičar katoličkog dnevnog lista “La Kroa” Antoan Pero još je precizniji: ”Majlis Besri slika rascepkanu fresku na kojoj jednog pisca pristiže njegovo delo: Beket je, sitnim apsurdnim koracima, postao beketovski lik, joguni se i opire, ali se kreće ka onom neizbežnom. Poetično i britko.“
Inače, Majlis Besri je diplomirala 2005. političke nauke u rodnom Bordou.
Potom je na Institutu za medije i komunikacije u Parizu pet godina bila predavač u oblasti dokumentarnih radijskih programa.
Od 2003. godine je producentkinja i urednica na radiju „Frans kultur“ Francuskog državnog radija.
Treba reći i to da je početkom januara pariski Galimar, koji joj je objavio prvi roman, publikovao i drugi roman Majlis Besri.
Zove se “Les amours dispersées”, a njegov glavni junak je još jedan slavni Irac, Vilijam Batler Jejts.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
