"Poslednji veliki intelektualac potonule Jugoslavije"

Tako je ocenila sinoć istoričarka Branka Prpa njegov antinacionalizam i zastupanje levičarskih ideja. „Štaviše, ismejani su jednako kao i svako traganje za uzvišenim principima politike i zajedništva. Pokazalo se međutim da ignorisanje realiteta upravo u trenutku kada se svima nametao u celoj lepezi svojih problema bilo fatalno za Jugoslovensku državu i njene narode“, rekla je Prpa.

Povodom smrti pisca Predraga Matvejevića sinoć je u UK Parobrod održana komemoracija pod nazivom „Beogradski rekvijem“, a o liku i delu najprevođenijeg jugoslovenskog i hrvatskog pisca govorili su osim Prpe, književnik Filip David, književnik i esejista Saša Ilić, filozof Lino Veljak, književnik Igor Štiks, a iz Berlina se uključio i pisac Bora Ćosić.

„Predrag Matvejević bio je intelektualac u najstrožem i najpreciznijem, francuskom smislu reči, a to znači angažirani intelektualac koji s jedne strane proizvodi duhovna, znanstvena i kulturna dobra, a s druge strane ne zatvara se u djelokosne kule samodovoljnog intelektualizma, nego aktivno, angažirano i beskompromisno sudjeluje u afirmaciji onoga što predstavlja perspektivu budućnosti i suprotstavljanju svemu onome što vuče u propast, u poraz i dekadenciju“, rekao je filozof Lino Veljak i dodao da je uprkos svom članstvu u Savezu komunista Matvejević uvek ustajao protiv proganjanja političkih neistomišljenika i u tome je i javno istupao.

Video snimkom iz Berlina javio se i Bora Ćosić koji se osvrnuo na dugogodišnje prijateljstvo sa Matvejevićem i istakao njegovu osobinu da prizna kada shvati da nije bio u pravu, što je velika retkost. „On je jedan intelektualac Evrope koji je drhtao nad tom Evropom, pre svega i vrlo je poznato koliko je pisama napisao svim mogućim vođama i liderima dozivajući ih pameti, ali bez mnogo uspeha i rezultata. Ne samo što nije dobijao odgovore, već je poznato da sve intelektualne akcije padaju u vodu pred nekom silom“, naglasio je Ćosić.

Književnik Filip David označio je Matvejevića kao „poslednjeg velikog intelektualca velike potonule Jugoslavije“. Kada razmišljam o Matvejeviću pada mi na pamet poznata knjiga iz 1927. „O izdaji intelektualaca“ u kojoj se kaže da je novo doba donelo jednu novu vrstu intelektualnog raspirivanja političkih mržnji, ali da uvek postoji jedna pukotina kroz koju je mogao da se probije glas ljudskosti. Matvejević je upravo bio to, taj glas ljudskosti“, rekao je Filip David.

Govoreći iz perspektive mlađe generacije Igor Štiks je rekao da je Matvejevićeva knjiga „Jugoslovenstvo danas“ knjiga kojoj ćemo se sasvim sigurno vraćati i dodao da „on nije bio samo balkanski intelektualac koji se poziva samo kada treba komentirati o Balkanu, već je uistinu bio participant vodećih debata u Francuskoj, Italiji i konačno i debata o samoj konstrukciji Evrope“.

„Ubeđen sam da su njegove ideje posute svuda i da ne možemo govoriti o porazu Matvejevića i njegovih ideja, već naprotiv o njegovom uspehu. To deluje paradoksalno, ali figure kao što je Predrag Matvejević, angažujući se do kraja i suočavajući se sa situacijama pritiska javnosti i društvene zajednice koja je uvek na strani sile, figure koje istraju u takvoj borbi, iako naizgled delovalo poražavajuće, će uspeti da prenesu te ideje dalje i te ideje mogu izvršiti revoluciju u budućnosti“, rekao je Saša Ilić i zaključio da Matvejevićevi tekstovi danas postaju ponovo relevantni.