Posvećeno gorostasu velikog platna Goranu Paskaljeviću

Uredništvo edicije „Festovih 50“ (Izdavač „Biblioteka grada Beograda“) i Dom omladine Beograda, organizuju skup posvećen nesumnjivom velikanu filmske umetnosti Goranu Paskaljeviću sa željom da se, između ostalog, posveti dužna pažnja njegovom vanrednom opusu i izuzetnoj ličnosti, kao i da se na skupu izgovoreno, kao zasebna celina, inkorporira u knjigu o njemu koja će, pod (radnim) nazivom „Gorostas velikog platna“ biti objavljena u ediciji „Festovih 50“.

Skup je otvoren za javnost, a učestvuju neki od njegovih saradnika, dramskih umetnika, filmskih znalaca, kinematografskih stvaralaca i uposlenika koji će govoriti o sećanjima na Gorana Paskaljevića i saradnji sa njim, njegovom opusu, rediteljskom rukopisu, značaju…

Proslavljeni filmski reditelj i veliki stvaralac, Goran Paskaljević (Beograd 22. april 1947 – Pariz 25. septembar 2020) nesumnjivo je ostavio snažan, blistav trag u ovdašnjoj kulturi, istovremeno braneći njene boje svojim filmovima, uspesima i ličnošću širom sveta.

Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiju (FAMU). Uradio preko 30 dokumentarnih i kratkih filmova, i 18 igranih, od kojih su mnogi ovenčani nagradama i pohvalama u svetu. „Zlatnu arenu“ dobio je već za prvi film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koji je osvojio i Posebno priznanje na Filmskom festival u Berlinu. Danas se mnogi njegovi filmovi ubrajaju u antologijske, poput „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Varljivo leto ‘68“, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kad svane dan”…

Dobitnik je niza priznanja među kojima su Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. („Bure baruta“), Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. („Vreme čuda”), časopis „Varajeti” svrstao ga je 2001. u pet najboljih reditelja godine, prvi je reditelj koji je 2002. u Minhenu dobio nagradu „Bernard Viki – Most” za humanizam u svojim delima, nosilac je francuskog Ordena umetnosti i književnosti, laureat nagrade „Zlatni Aleksandar“ u Solunu , „Aleksandar Lifka”, „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke, Nagrade „Živojin Žika Pavlović” i drugih nagrada i priznanja. Imao je retrospektive u prestižnim kulturnim centrima u Beču, Londonu, Moskvi, Parizu, MoMa muzeju u Njujorku… Poslednji dugometražni igrani film „Uprkos magli” radio je u Italiji.