Posveta italijanskom velikanu Italu Kalvinu i slovenačka spisateljica Katarina Marinčič: Književnost bez kompromisa na 12. Beogradskom festivalu evropske književnosti 1Foto promo Arhipelag

Ovogodišnje izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti, koji se od 6. juna odvija pod naslovom „Književnost bez kompromisa“, zatvoriće večeras dva uzbudljiva događaja – posveta italijanskom velikanu Italu Kalvinu i razgovor sa Katarinom Marinčič, jednom od najznačajnijih savremenih slovenačkih spisateljica, a oba programa održavaju se u sali Amerikana Doma omladine Beograda, u 19 i 20 časova.

Učesnici panela „Kalvino: klasik za novi milenijum – 100 godina od rođenja Itala Kalvina“ su dr Snežana Milinković, profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, Roberto Ćinkota, direktor Italijanskog kulturnog instituta u Beogradu, i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i direktor izdavačke kuće Arhipelag, koja je organizator festvala.

Oni će pokušati da iz različitih perspektiva ocrtaju nešto od književnog, poetičkog i intelektualnog profila velikog književnog inovatora kakav je bio Italo Kalvino.

Kalvino (1923 – 1985) je najprevođeniji italijanski pisac 20. veka, i jedan od potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade, bio je esejista i novinar, a njegova dela „Ako jedne zimske noći neki putnik“, „Markovaldo“, „Nevidljivi gradovi“, „Zamak ukrštenih sudbina“, „Teške ljubavi“, „Naši preci“, „Kosmikomike“…, ubrajaju se u sam vrh svetske književnosti.

„Kalvino je bio genijalan i briljantan pisac. S njim je proza dospela do mesta gde nikada ranije nije bila, da bi je zatim vratio na fantastične i drevne izvore naracije. Uticaj njegovih fantastičnih romana i priča sezao je daleko van Mediterana“, govorio je o njemu veliki američki pisac Džon Apdajk.

Gošću 12. Beogradskog festivala evropske književnosti Katarinu Marinčič naša čitalačka publika dobro poznaje (dobitnica je vodećih slovenačkih nagrada za književnost: „Kresnik“, „Fabula“, nagrade Udruženja književnih kritičara Slovenije…).

 

Roman „Tereza“ Katarine Marinčič izabran je u antologijsku selekciju 100 slovenskih romana, a srpsko izdanje objavljeno je prošle godine u Arhipelagu, u prevodu Ane Ristović.

„Tereza“ je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta, koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma.
Građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima: najpre ljubljanskim zemljotresom na Uskrs 1895. godine, odlaskom Angele, prve supruge i majke prvog sina, kao i s vlastitom bolešću.

Sila Erosa, za koju se može reći da dominira ovim junacima, a naročito privlačnom junakinjom po kojoj je roman i nazvan, Terezom, usložnjava sentimentalne okolnosti porodičnog i društvenog života, ali nikad ne prerastajući u tragediju.

Pored toga što je autorka pet romana i jedne knjige priča, Katarina Marinčič je književna istoričarka, univerzitetska profesorka francuske književnosti i prevoditeljka s francuskog jezika.

Knjige Katarine Marinčič prevedene su na nemački, francuski, rumunski i makedonski jezik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari