Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno je saopštilo da je „potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dr Zorana Mihajlović danas sa potpredsednicom Svetske banke Lorom Pak i direktorkom za jugoistočnu Evropu Elen Golstin (…) obišla Obrenovac“.
Čudno je ovde što je, u okviru iste rečenice, Zorana Mihajlović potpredsednik i ministar, dok su druge dve osobe, takođe ženske, potpredsednica i direktorka. Možda je posredi neprihvatanje činjenice da se i žene ponekad nađu na najvišim funkcijama, ili je u pitanju naročit jezički manir Ministarstva, kojim se hoće naglasiti da ministarka Mihajlović posao obavlja veoma „muški“.
U pretposlednjem broju Nina isto ministarstvo reagovalo je „povodom teksta 'Voda u ušima', autora Antonele Rihe“, u kojem je sagovornik spomenuo „obezbeđenje Zorane Mihajlović“, koje nije dozvolilo da se uđe u salu za sastanke. Ministarstvo građevinarstva… našlo je da je od presudnog značaja za našu (potopljenu) zajednicu da „demantuje ove navode“ i javnosti stavi do znanja da „potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović nema, niti je ikada imala, lično obezbeđenje“ (premda se u izjavi na koju se reaguje i ne spominje 'lično' obezbeđenje). „Napominjemo“, nastavlja pi-ar linija Ministarstva, „da je u trenutku kad je potpredsednik Vlade stigla u zgradu Gradske uprave u Šapcu (…) gradski štab za vanredne situacije već bio raspušten.“
Izvesno je, sada definitivno jeste, da se sprovođenje rodno osetljivog jezika može odvijati samo 'odozdo nagore', ali nije izvesno da će kod najviših struktura biti ikad prepoznato kao važan segment politike rodne ravnopravnosti. Svojim rodno nesenzitivnim jezikom državne institucije pokazuju rigidnost i jak otpor prema samoj ideji o jednakom statusu žena i muškaraca. Pokazuju nadalje da su im nepoznate preporuke ombudsmana za nediskriminativnu upotrebu jezika, kao i prakse rodnih politika u naprednijim zemljama. Za primer ne treba ići dalje od Slovenije, koja je zakonskim regulisanjem rodno osetljive jezičke prakse pred ulazak u EU potvrdila, onako usput, viši stepen društvene zrelosti. A stepen zrelosti društva ogleda se upravo u njegovoj spremnosti da se suoči i sa ovakvim pitanjima.
Dakle, mnogo toga treba objašnjavati, razumeti i polako prihvatati, ali je veoma obeshrabrujuće što polazna tačka mora da bude savladavanje jednog od najosnovnijih gramatičkih načela – da se imenica i glagol moraju slagati u rodu, te da je krajnje neukusno, i ne samo rodno nesenzitivno, već i akustički, reći „potpredsednik je stigla“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
