„Potraga za delićima razdrobljenih identiteta“: Sedam predstava takmiči se na 69. Sterijinom pozorju u Novom Sadu

U procesu selekcije programa 69. Sterijinog pozorja, Ana Tasić teatrološkinja i pozorišna kritičarka, pogledala je kako piše, oko sedamdeset predstava iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Srbije, od kojih je napravljen konačan repertoar koji čini sedam predstava u Takmičarskom programu i tri u Međunarodnoj selekciji „Krugovi“.

Međunarodni program činiće predstave iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, „Moji tužni monstrumi“ (Gradsko dramsko kazalište Gavela, Zagreb), „Crvena voda“ (HNK Split) i „Ljubičasto“ (Kamerni teatar 55, Sarajevo), tematski međusobno bliske u pogledu dramatičnih, trilerskih, epskih i tragikomičnih odsjaja ličnih i političkih razdora u savremenoj istoriji eks-jugoslovenskog prostora.

Ovogodišnji Takmičarski program specifičan je kako ističe selektorka i po tome što sve tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova, Milana Ramšaka Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović, dolaze iz pozorišta van Srbije ‒ iz Kranja i Ptuja („Kišni dan u Gurliču“), Varaždina („Režim isceljenja“) i Banja Luke („Mali ratovi i kabine Zare“).

„Ovu činjenicu treba pre svega, shvatiti kao afirmaciju srpske drame i potvrdu misije Sterijinog pozorja da promoviše domaću dramaturgiju i izvan granica naše zemlje“, objašnjava selektorka.

Kako dodaje, selekcija je uvek odraz produkcije, program festivala ne može ići kvalitativno dalje od mogućnosti repertoara pozorišta, a oni su ove sezone u Srbiji, odnosno između 20. marta 2023. godine i 20. marta 2024. godine, bili vrlo skromni, u kvantitativnom ali i kvalitativnom pogledu umetničkih vrednosti produkcije savremene originalne domaće drame (oko deset predstava).

– Osim tri navedene praizvedbe originalnih savremenih dramskih tekstova, u Takmičarski program ulazi i autorski projekat Andraša Urbana „Bilo jednom u Novom Sadu“, koji preispituje smisao i funkcije pozorišta u savremenom društvu, u kontekstu istorije Novosadskog pozorišta. Na repertoaru će se naći i adaptacija drame „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878“ Albine Podgradske, iz druge polovine devetnaestog veka, koja je ovom prilikom prvi put izvedena u Narodnom pozorištu u Subotici, u zaista nesvakidašnjoj režiji Anđelke Nikolić – piše Tasić.

Kako nastavlja, uključeno je i novo čitanje bajkovite i arhetipske drame Milene Marković „Brod za lutke“, u neobično estetizovanom, poetskom viđenju Kokana Mladenovića, na sceni u Bitolju, a biće izvedena i nova dramatizacija Selenićevog romana „Očevi i oci“ Kate Đarmati (Narodno pozorište u Beogradu), u takođe istraživačkoj, postdramskoj formi reditelja Veljka Mićunovića, kojom se traže savremeni i svevremeni odgovori na pitanja o generacijskim sukobima i nasleđu (ratne) prošlosti.

Tasić ističe i vrednosti predstava „Tiho, tiše“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Šta će biti sa svima nama“ (Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin) i „Ništa nećemo zaboraviti“ (Pozorište „Bora Stanković“, Vranje), koje su bile prve „ispod crte“.

Slogan 69. Pozorja „(Post)apokaliptične svetlosti pozornica“ u najvećoj meri se odnosi na predstave koje su donele praizvedbe savremene drame, ali zapravo sve produkcije, i u Takmičarskom programu, i u „Krugovima“ komuniciraju sa njim u većoj ili manjoj meri.

– Slogan odražava potrage protagonista za delićima razdrobljenih identiteta u (post)apokaliptičnom vremenu, posle košmara ili u košmaru koji i dalje lokalno i globalno živimo, nakon oporavljanja od eks-jugoslovenskih ratova, tranzicija, pandemije. Drugim rečima, iz apokaliptične faze nismo još izašli, nismo se prevezli na drugu stranu reke, metaforično rečeno, nismo stigli u post fazu. Apokaliptičnost je i dalje odrednica našeg sveta, korenito uzdrmanog brojnim ratnim žarištima na Planeti, koja se neminovno odražavaju i na lokalnom planu u vidu neprestanih nemira izazivanih tragičnim vestima, novih ekonomskih poteškoća, upliva migranata, ali i upadljivog lokalnog razbuktavanja nasilja, kao reakcije na sveprisutne oblike nakaznosti – dodaje Tasić.

Radnje i životi likova u predstavama koje ćemo videti na ovogodišnjem Pozorju odražavaju ovakvo vreme, distopiju sumorniju od Orvelovih vizija, ne odustajući od potrage za svetlima u skoro mrklom mraku. A bez svetla nema umetnosti, pozorišta koje se uvek rađalo iz potrebe za pronalaskom neuništivog jezgra, onog koje blista na kraju tmine, zaključuje ona.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Vesić: U toku je istraga, utvrdićemo ko je odgovoran za nesreću u Novom Sadu

U Srbiji danas Dan žalosti

Koliko je koštala rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu koja se urušila?

U Srbiji danas Dan žalosti, u Novom Sadu trodnevna žalost