Potraga za novim domom kulture u Beogradu

Ujedno se radi sito štampa, slika se, neka ekipa pravi kolaže dok drugi sviraju i prave muziku. Zato prostor koji tražimo treba da bude dovoljno veliki da obuhvati sve umetnike odjednom, radionicu za sito štampu koja zahteva veću površinu, arhiv koji je takođe veoma veliki jer sarađujemo sa mnogo umetnika iz Srbije, regiona i Evrope. Pored toga što štampamo i čuvamo naše tiraže, konstantno razmenjujemo izložbe sa drugim kolektivima pa smo u prostoru koga je zahvatio požar imali i biblioteku, jer po različitim festivalima skupljamo radove drugih umetnika – to kažu za Danas umetnici Milica Ivić i Aleksandar Denić iz Autonomnog kulturnog centra Matrijaršija, čije je prostorije nedavno zahvatio požar.

Prve prostorije Matrijaršije nalazile su se u Zemunu, potom je ona preseljena na Karaburmu, gde je i buknula vatra. Srećom, većina umetničkih radova je spasena, ali umetnici iz ovog centra, koji obuhvata nezavisnu produkciju koja ne pripada velikim lancima distribucije, sada traže novo mesto za rad. U njihovom arhivu može se steći uvid u sve što se stvara na širokoj evropskoj sceni, a oni su kolektiv velikog broja ljudi koji zajedno stvara i zato im treba trajno rešenje – prostor koji može da obuhvati sve te komponente njihovog delovanja. Umetnici kažu da su otvoreni za sve moguće opcije – od samoizgradnje objekta, do objekata u koje treba da se ulaže, kao i rešenja koja nisu unapred predvidiva. Oni bi voleli da neko ko ima prostor prepozna njihovu dobru nameru i uđe sa njima u saradnju, a svi koji su u takvoj mogućnosti mogu da kontaktiraju Matrijaršiju putem društvenih mreža poput Fejsbuka i Instagrama.

– Te večeri kada je izbio požar, u Matrijaršiji je bio naš prijatelj Bane, koji je pripremao sito štampu za sutrašnji dan, jer smo intenzivno radili. Baraka pored Matrijaršije se zapalila, vatra je počela da oblizuje zidove i to je za 10 minuta planulo. Vatrogasci su ugasili požar, a mi smo krenuli u spasavanje umetničkih dela – kažu umetnici.

U delu Matrijaršije koji je izgoreo bila je radionica sa sito štamparskim priborom, sto za otvaranje sita, sto za štampanje, rakeli na koje se nanosi boja i sita.

– Sve što je potrebno da bi radionica postojala je izgorelo. I arhiva je bila tu, ali pošto je vatra brzo ugašena, samo je deo arhiva delimično nagoreo, dok su neka dela bila pokvašena vodom od gašenja požara – objašnjavaju oni i dodaju da su sada raspršeni na više lokacija, a najviše su u Kvaki 22, gde se nalazi i spaseni deo arhiva koga sada pokušavaju da ožive.

Inače, ovi umetnici prisutni su na sceni veoma dugo. Oni su organizatori festivala Nesvrstanog stripa „Novo doba“, koji je ove godine imao svoje jedanaesto izdanje. Taj festival zaobilazi sva laka alternativna rešenja i definiše se kao rubna umetnost. Kako kažu, koketirajući sa rubom oni čine svojevrsnu scenu koja ne predstavlja „mejnstrim“ galerijsku umetnost, ali daleko od toga da je u pitanju andergraund. Tesno sarađuju sa kolektivom Art Brut Srbija, čija je izložba bila predstavljena čak i u Art Brut muzeju u Parizu, na Monmartru. Umetnici iz Matrijaršije su takođe i organizatori Fijuk sajma, sajma malih izdavača, grafika, stripa koji predstavlja prostor za direktnu distribuciju onih koji nisu u distributivnim mrežama. Još jedna specifičnost Matrijaršije je razvoj publike. Oni od nastanka sarađuju sa osobama sa invaliditetom, koji predstavljaju integralni deo kolektiva.

– Mi sa njima ne radimo art terapiju, niti bilo šta što bi pravilo razliku između ljudi, već su oni deo Matrijaršije. Nastupaju na festivalima, zajedno idemo na turneje, intenzivno stvaramo zajedno i to se zove razvoj publike, a podrazumeva izlaženje iz uobičajenih krugova i radikalnu inkluziju bez odvajanja – objašnjavaju umetnici.

Matrijaršija je uvek imala i specijalni deo u kome su odsedali umetnici koji prolaze kroz Beograd i koji ostaju tu da rade.

– U svim velikim gradovima, ljudi koji se bave sličnim aktivnostima za koje im treba prostor uvek iznalaze kreativna rešenja. Čini mi se da smo mi sada na toj prekretnici. O prostorima je moguće razmišljati na neke nove načine. Mi planiramo da nastavimo da se bavimo našim radom i posvećeni smo traženju lokacije koja bi bila, da tako kažemo, neko „nemoguće“ rešenje, jer za Matrijaršiju uvek govorimo da je „nemoguće“ mesto – ukazuju umetnici.

Značaj Matrijaršije može da se sagleda na više nivoa, tu je međunarodna saradnja jer u njihovom kolektivu postoje ljudi koji su došli iz različitih zemalja i ostali ovde da žive, a povezani su sa svojim matičnim zemljama. Matrijaršija zato gaji živu saradnju sa scenom Španije, Portugala, Francuske, Švedske, Nemačke, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Rumunije…

– Međunarodna saradnja je vrlo specifična za Matrijaršiju jer se odatle dešava konstantna razmena sa različitim i sličnim kolektivima, veoma živo i veoma učestalo – pojašnjavaju oni.

Matrijaršija takođe razvija radikalan način kolektivnog života i rada koji ne stvara strukture, već svi ljudi koji učestvuju kroje program. Zato tamo ne postoje zasebna pravila, niti unapred zacrtan cilj.

– Za sve nas Matrijaršija predstavlja način na koji se živi i radi, i zbog koje je vredno baviti se bilo kojom vrstom umetničke produkcije. Stvar koju najviše kod nje volimo je što ona postoji kao jedna struktura u kojoj se sve međusobno podupire i podržava. Šta god da radiš nisi sam – ukazuju umetnici iz Matrijaršije.

Postavka „Partizanski dnevnik“ u Uličnoj galeriji u Bezistanu

Prema rečima Danasovih sagovornika, od prošle godine Matrijaršija je programski realizator Ulične galerije u Bezistanu, a ovih dana je otvorena i izložba pod nazivom „Partizanski dnevnik“ i postavlja je kolektiv iz Skoplja.

– Naše kolege iz Makedonije, sitoštampari koji Matijaršiju zovu Majka Matrijaršija zato što smo im, između ostalog, poklonili prvo sito i zarazili ih sito štampom, u Skoplju su napravili svoj kolektiv i redovno štampaju. Oni nisu mogli da dođu, ali su poslali svoj „Partizanski dnevnik“, koji je nastao kao sitoštamparski eksperiment tokom karantina 2020. godine – kažu umetnici.

Postavka u Uličnoj galeriji traje do 9. aprila, otvorena je uvek, i danju i noću i svako može da je pogleda.

Udomljava se matrijaršijska maca

Nije samo umetnicima potreban novi dom, udomljava se i mače koje je jedan od članova kolektiva spasao od izvesne smrti.

– Naš kolega Bane, koji ima već tri mačke kod kuće, spasio je mače sa ulice koje je bilo slepo. Ispostavilo se da ono ima mačiji herpes i, što je najgore, ljudi koji već imaju životinje ne mogu da ga usvoje. A mi svi imamo životinje kod kuće, po više pasa i mačaka. Apelovali smo tokom čitave zime da se mače usvoji jer je osetljivog zdravlja, i treba mu smeštaj – ukazuju umetnici i dodaju da mali mačak ima šest meseci, da je sterilisan i divan, i da je imao sreće da ga Bane spasi, da preživi požar, ali treba mu još malo da nađe dom.