Potreba starijih da kontrolišu živote mladih često je izvor tragedija

Uverenje starijih generacija ili generacija roditelja da znaju šta je njihovom potomstvu potrebno i da stoga imaju pravo da nameću svoje vrednosti, kontrolišu živote mladih i tako ih usmeravaju u pravcima koje oni, odrasli, smatraju poželjnim je tako često izvor strašnih tragedija“, to primećuje Stevan Bodroža, reditelj predstave za srednjoškolce „Romeo i Julija“, čija je premijera odložena zbog bolesti glumca.

Predstava će biti izvedena 3. aprila u Malom pozorištu „Duško Radović“.

Savremeni prevod uradila je Jelisaveta Milojević.

Dramaturškinja predstave je Marija Stojanović, scenu potpisuje Milica Bajić Đurov, kostim Milica Kolarić, a koreografiju i scenski pokret Navzati K. Keri.

U predstavi igraju: Hana Beštić (Julija), Milan Zarić (Romeo), kao i Dušica Sinobad, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Katarina Dimitrijević, Nikola Kerkez, Nenad Radović i Lazar Maksić.

Prema rečima reditelja, predstava pokušava da “raskrinka nametnuta pravila koja poput žrvnja mrve mlade ljude, te nametnute ideje da postoji samo jedan ispravan način življenja u kom se unapred zna s kim treba a s kim ne treba ostvarivati odnose, ko je prijatelj, a ko neprijatelj”.

– Pokušali smo da materijalizujemo krik mladih za sopstvenom slobodom, u kojoj se čak i iz mogućih grešaka uči šta život u svojoj suštini jeste za onoga ko taj život živi, umesto za onoga ko pokušava da ga spolja kontroliše i oblikuje. U tom smislu drama „Romeo i Julija“ nije samo tragedija sa elementima melodrame, već i duboko filozofsko delo – smatra Bodroža.

On ističe da je bunt ono što spaja mladu publiku danas, sa mladom publikom bilo koje epohe.

Bunt prema odraslima, prema njihovoj rigidnosti.

– Iako ova rigidnost svakako dolazi iz autentične ljubavi i brige, ukoliko ne poštuje granice individue, ona često vodi u tragične odluke i ishode. Pogrešno usmerena i materijalizovana ljubav između roditelja i dece čini sudbine poput Romeove i Julijine mogućim – zaključuje Bodroža i dodaje da je ova predstava poziv da se roditeljska okrutnost, čiji je cilj zaštita, ukine i pretvori u međugeneracijsko slušanje i solidarnost.

Dramaturškinja Marija Stojanović podseća da “u vreme neposredno posle velike epidemije kuge, smrtonosne i visoko zarazne bolesti od koje je samo u tom naletu u Londonu umrlo na desetine hiljada ljudi, u pozorištu izmoždenom zatvaranjima, zabranama okupljanja i nesavladivom pošasti koja svakim svojim potezom iznova mrvi sve što je stabilno i poznato, mladi dramski pisac Vilijem Šekspir piše komad o dvoje vrlo mladih i vrlo odvažnih ljubavnika koji jasno osećaju i razumeju da životna sila u njima neće podneti nametnute zabrane i prepreke ma koliko se svi oko njih trudili da ih prisile da se zauvek ponašaju baš onako kako su i oni sami oduvek činili”.

– U lepoj Veroni iz ove Šekspirove tragedije, u svetu stare, uvrežene i marljivo podgrevane netrpeljivosti i mržnje, svetu punom okoštalih i čeličnih predrasuda, ovo dvoje tinejdžera, iznenada probuđenih do najveće budnosti, jasno i nedvosmisleno osećaju i uviđaju da postoji jedna druga pokretačka sila, ogromna i nezadrživa uprkos stegama vaspitanja, tradicije, društvenog statusa, svega onoga što su generacije i generacije predaka u svoje potomke usađivale kao jedini mogući poredak. Preuzimajući makar na tren kormilo svoga života u svoje ruke, vođeni žudnjom i hitnošću koja ne zna za premišljanje i dvoumljenje, njih dvoje se upuštaju u borbu protiv svih, u borbu za svet u kome će biti slobodni da nesputano odrastaju, vole koga hoće i budu ono što zaista jesu, umesto onog što su im njihove zaslepljene i međusobno zavađene porodice zadale da budu – ističe dramaturškinja i dodaje da, osim što je priča o veoma tragičnoj ljubavi, „Romeo i Julija“ jeste i priča o nerazumevanju, o “pogubnom nedostatku komunikacije i saosećanja, o otuđenosti i hladnoći, o nezajažljivoj mržnji, ambiciji i stremljenju ka moći i prevlasti. O pojavama čije su posledice često dalekosežnije i razornije od svake kuge, a čije su žrtve, bez izuzetka, svi”.

O projektu

“Uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, Malo pozorište ‘Duško Radović’ započelo je rad na projektu ‘Romeo i Julija’ u septembru 2021. godine. Ideja projekta bila je da se kroz interaktivan rad, srednjoškolci aktivno uključe u kreiranje sadržaja koji su im namenjeni kao i da se podstaknu neke od tema kojima se Šekspir upravo bavi u svojim delima, kao što je adolescentski suicid”, ukazali su iz ovog pozorišta i dodali da su u okviru projekta pored radionica i debata sa učenicima škola, održana i javna čitanja „Romea i Julije“ i „Venere i Adonisa“.