Povezane sudbine srpskog i grčkog naroda

Svojim književnim radovima i propagandom Riga od Fere je podsticao grčki revolucionarni nacionalizam. NJegova mučenička smrt na Dunavu kod Beograda 1798. dogodila se zato što je on svoj agitacioni rad počeo u habsburškoj monarhiji, čija je vlada bila neprijateljski raspoložena prema svakom demokratskom procesu, pa i onom koji je podrazumevao nacionalno oslobađanje Grka u Turskoj. Kad je pošao u Grčku da se stavi na čelo pokreta, bio je u tom pokušaju neočekivano sprečen i izručen Turcima. Priča o Rigi od Fere je priča o sukobu duha i materije, trošnog tela i ideje koja nadjačava, a sve se to okončava u lagumima beogradske tvrđave – kaže za Danas reditelj Nebojša Bradić povodom sutrašnjeg otvaranja Dunav festa.

Ovaj festival, osnovan pre jedne decenije sa idejom da predstavi bogato kulturno i prirodno nasleđe Dunava u Srbiji, povezujući kulturnu baštinu sa savremenom produkcijom, svojim dvodnevnim programom prvi će u Srbiji zvanično obeležili dva veka grčke nezavisnosti i odati poštu nedavno preminulom najvećem savremenog grčkom kompozitoru Mihailu Mikisu Teodorakisu.

„Verujem da će promocija knjige ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije biti prilika da čujemo stručnjake na temu srpsko-grčkih odnosa. U kuli Nebojša, na metalnoj pločici zapisana su imena Rige od Fere i njegovih sedam drugova zarobljenih u kuli, a na zidovima su izložene reprodukcije dvanaest stranica Rigine mape. Drugi i treći sprat posvećeni su borbi za nezavisnost Srbije u 19. veku. Na taj način su simbolično povezane sudbine srpskog i grčkog naroda. Sećanja me vraćaju u ne tako davnu prošlost, kad je Mikis Teodorakis držao svoje vatrene govore protiv bombardovanja Jugoslavije. U to vreme, na poziv grčkog sindikata glumaca, putovao sam u Atinu. Na konferenciji je govorila i velika grčka glumica Ana Vagena, prevodila je Gaga Rosić. Emocije grčkih umetnika bile su autentične, podrška srpskim kolegama je bila snažna. Na pitanje kako vidim rasplet budućih događaja izjavio sam: Nije velika mudrost biti prorok na Balkanu, gde se najčešće sve završava tragičnim ishodom sa mnogo strasti i krvi. Stvari neće biti rešene brzo. Pred nama je, u svakom slučaju, jedan dug i neizvestan proces. Čini mi se da od tada stvari nisu odmakle daleko i da je ova izjava bila mračno proročanstvo. U međuvremenu, institucionalne veze su oslabile, a mnogih divnih ljudi, pravih prijatelja, više nema“, pojašnjava Bradić zašto su teme ovogodišnjeg Dunav festa važne za savremene srpsko-grčke veze i odnose.

Međutim, Ambasada Grčke u Srbiji nije pokazala interes za Dunav fest. „Upoznali smo Ambasadu Grčke sa našim planovima, ali nije bilo daljeg njihovog interesovanja. Sa druge strane, moj projekat drame o Rigi od Fere sa grčkim glumcima dobio je podršku na konkursu Ministarstvu kulture Grčke u okviru obeležavanja 200. godišnjice neizvesnosti. Ta predstava trebalo bi da bude realizovana u Grčkoj. Zbog okolnosti uslovljenih pandemijom, grčka premijera je odložena za narednu godinu“, konstatuje sagovornik Danasa.

Imajući u vidu srpko-grčke istorijske paralele, nameće se i pitanje zbog čega Srbi nemaju Mikisa Teodorakisa? „Verujem da nam talenat i pamet ne nedostaju, ali nam izgleda nedostaju hrabrost, revolucionarnost i nepokolebljivost u menjaju stvari nabolje. Svi mi nosimo kroz život baštinu, poznatu i nepoznatu. Pamćenje jednog Teodorakisa bilo je toliko produktivno da se prisetilo opsedajućih motiva stotina generacija – počevši od narodnih bardova i antičkih filozofa do savremenih muzičara i pevača: Dalarasa i Kilandonisa. Za Teodorakisa umetnost je doista bila organon života“, misli Bradić.

Program

U kuli Nebojša večeras su na programu instalacija drame Poslednja plovidba Rige od Fere i Počast Teodorakisu, u kojima učestvuju glumci Tihomir Stanić, Pavle Pekić i Marko Grabež, tradicionalna pevačica Svetlana Spajić, koreograf Jovan Veselinović iz Nacionalne fondacija za igru i publicista Petar Popović. U sredu, na predstavljanju knjige Grčka: Rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije Dušana Spasojevića govoriće Mile Bjelajac – direktor Instituta za noviju istoriju, profesor Milan Ristović, novinar Boško Jakšić i autor. Knjigu su tokom leta objavili Čigoja štampa, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za evropske studije i Fondacija Šaper.