Povodom 50 godina „Plavog klikera“: Šta je posebno u portretu naše planete u crnoj praznini svemira?

Kako su NASA-ine svemirske misije Apolo promenile istoriju fotografije?

Detaljna slika naše planete, uokvirena u crnoj praznini svemira, uhvatila je strahopoštovanje  prema svemirskim letovim u jednom kadru.

Kada su upitani koji pojedinac treba da preuzme zasluge za epohalnu fotografiju, astronauti su se bunili.To se zove „efekat pregleda“, jedinstvena tačka posmatranja Zemlje kao planete koju astronauti imaju na ogromnoj pozadini univerzuma. Nakon što su stekli ovu perspektivu mnogi astronauti su rekli da se osećaju više zaštitnički prema našem domu i njegovoj tankoj atmosferi, koji izgledaju tako krhki iz svemira.

Posada Apola 17 nije nameravala da snimi tako ikoničnu sliku, rekao je Stiven Garber, istoričar u NASA-inom odeljenju za istoriju. Niti je to bila ključna komponenta plana misije. Ali od programa Gemini 1960-ih, NASA je obezbedila da svi astronauti budu obučeni za fotografiju da snime slike koje bi mogle da prenesu iskustvo – i veličanstvenost – svemirskih letova u svet, rekao je Tisel Muir-Harmoni, kustos Apolona u National Air & Space Musum.

„To je bio deo ove veće svesti o vrednosti slika, ne samo u smislu nauke, već i u smislu kulture i politike i svih drugih aspekata koji su motivisali odluku da se kamere odnesu u svemir“, rekao je.

Ikona životne sredine

Trenutak se vraća na još jedno Badnje veče, četiri godine ranije, kada su astronauti Apolo 8 — Frenk Borman, Džim Lovel i Vilijam Anders — postali prvi ljudi koji su kružili oko Meseca i bili svedoci „Eartrisea“ dok se naša planeta uzdizala iznad puste, sa ožiljcima lunarne površine.

„Prešli smo ceo ovaj put da istražimo Mesec, a najvažnije je da smo otkrili Zemlju“, rekao je Anders.

Prve fotografije Zemlje koje su ljudi snimili tokom misija Apolo postale su neke od najreprodukovanijih svih vremena, a 50 godina kasnije njihova moć i uticaj ostaju.

Ipak, „Plavi kliker“ nije odmah odjeknuo. Slika se nije pojavila na naslovnim stranama novina širom sveta, delom zato što se suočila sa oštrom konkurencijom drugih vesti. U to vreme, američko učešće u Vijetnamskom ratu bližilo se kraju i američki predsednik Ričard Nikson je pokrenuo intenzivnu kampanju bombardovanja u pokušaju da okonča sukob. Bivši predsednik Hari Truman je bio bolestan i preminuo je 26. decembra. Senzacionalni naslovi o kanibalizmu su u međuvremenu prelili svetske novine nakon što su sredinom decembra otkriveni preživeli iz avionske nesreće u Andima mesecima ranije.

Ali dok „Plavi kliker“ nije stvorio revoluciju preko noći, on je odigrao važnu ulogu u rastućem ekološkom pokretu. Prvi Dan planete Zemlje proslavljen je 22. aprila 1970. Vremenom je fotografija Apola 17 postala simbol događaja i deo ikonografije zelenog pokreta, rekao je Muir-Harmoni. Pre kampanje „Plavi kliker“, slike su često bile fokusirane na zagađenje, gas maske i ugrožene vrste.

Autoportret čovečanstva

Apolo 17 je označio kraj programa istraživanja Meseca Apolo, koji je bio odgovoran za obnavljanje naučnog fokusa na istraživanje svemira, istovremeno inspirišući javnost. Tokom obuke pre leta, astronauti misije su rekli da se skora propast programa osećala kao „crni oblak“ nad njima.

„Svi koji su radili na programu bili su svesni da je ovo poslednja misija i to je zaista uticalo na iskustvo“, rekao je Muir-Harmoni.

Vremenom je njihov imidž „Plavog klikera“ postao povezan sa filozofijom, vrednošću istraživanja i ulogama koje nauka i tehnologija igraju u našem društvu.

„Ima neverovantan odjek“, rekao je Muir-Harmoni. „Sveprisutnost ove slike sada je deo njene priče.“

Njegova omiljena priča o fotografiji potiče iz intervjua koji je Cernan dao nakon povratka na Zemlju.

On je naglasio da sliku treba shvatiti iz filozofske perspektive — jer je to autoportret čovečanstva. „To vam daje mnogo drugačiji osećaj sveta u kome živimo, da su geografske i političke granice zaista besmislene kada uđete u svemir“, rekao je Garber.

„I mislim da je to deo onoga što je bilo tako posebno na fotografiji „Plavog klikera““.