Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom izvođenje predstave „Tri praseta“ u Futogu

Cilj ovog komada, adaptiranog u formi teatra senki, jeste da “kulturu i stvaralaštvo postavi iznad svih razlika, šireći ideju da invaliditet nije prepreka, već prilika za otkrivanje sveta drugačijih mogućnosti”.

„Pod okriljem Sokolskog kulturnog centra ‘Sokolski Dom’, projekat ‘Svi smo mi isti’ okuplja snage dramskog studija ‘Teatrilo’, Udruženja građana za cerebralnu i dečiju paralizu ‘Sunce’ i muzičkog centra ‘Orfej’. Cilj inicijative je podsticanje svesti o jednakosti, razvijanje mašte i kreativnosti kod dece i mladih kroz lutkarske predstave i radionice iz oblasti lutkarstva i pozorišta. Ovaj jedinstveni projekat uključuje decu sa invaliditetom, obolelu od cerebralne i dečije paralize, koja uz podršku svojih braće i sestara aktivno učestvuju u stvaranju i izvođenju lutkarske predstave. Kroz zajednički rad i umetničko izražavanje, publika, posebno deca predškolskog i školskog uzrasta, ima priliku da doživi priču koja razbija predrasude i osnažuje ideju ravnopravnog učešća”, poručuju iz Sokolskog kulturnog centra, nevladinog i neprofitnog udruženje za negovanje i unapređenje kulture i umetnosti u Srbiji.

Autor “Tri praseta” – dramaturg i režiser je Ružica Bojović.

Ona zajedno sa članovima Udruženja „Sunce“ i Emilijom Milosavljević i glumi u ovoj predstavi za decu uzrasta starijeg od tri godine, koja bi bila nezamisliva bez pomoći defektologa Vanje Stevanović.

Osim Sokolskog centra i pozorišta, temom pomoći i boljeg razumevanja dece sa invaliditetom, bavi se i dečija književnost.

Pozitivan primer su nova knjiga Jasminke Petrović “Onaj događaj od A do Š“, koju je Službeni glasnik objavio i predstavio na ovogoodišnjem 67. Beogradskom sajmu knjiga, kao i serijal „Posebni prijatelji“ izdavačke kuće Pčelica iz Čačka.

Knjiga Jasminke Petrović je šesti – „Đ“ naslov u Kolekciji „AzBučni red“ koju, u okviru Glasnikove Biblioteke „Umetnost i kultura“, uređuje Vladislava Vojnović, a ilustruje Luka Tilinger.

Njen zadatak je da mladm čitocima predstavi zvukovnu azbuku.

U stvaranju ovog romana u 30 poglavlja, čija jedna od junakinja živi u svetu tišine, Jaminki Petrović stručno su pomogli i na sajamskom predstavljanju učestvovali učenici i nastavnici Škole za oštećene sluhom i nagluve „Stefan Dečanski“ u Beogadu.

Glavne junakinje romana su dve devojčice i nabolje drugarice – Vera i Bisera.

Vera će, kao i njena mama, proći kroz iskustvo druženja sa drugaricom koja od rođenja ima problem sa gluvoćom.

Njihovo prijateljstvo prolazi kroz razna iskušenja, a knjiga Jasminke Petrović u kojoj je sve to opisano pomaže čitaocima da shvate da gluvoća i nagluvost, uz mali trud okoline, ne moraju biti prepreka za druženje sa vršnajcima i normalan život.

Pčelicina edicija „Pravi prijatelji“ ima četiri naslova, čiji je autor Goran Marković, a ilustraror Aleksa Jovanović.

Ona ove godne slavi peti „rođendan“, a kao književni pionir u približavanju i boljem razumevanju dece sa invaliditetom kroz slikovnice i dalje je gotovo neprevaziđena u izdavaštvu za decu.

Ideja autora i izdavača je da deca od malena bolje razumeju vršnjake sa zdravstvenim ograničenjima.

Kroz priče kućnih ljubimaca koji pomažu deci sa invaliditetom Pčelicine knjige govore o autizmu, nagluvosti, paralizi i slabovidosti.

Leo je pas rase labrador retriver i u slikovnici „Neobičan duet“ pomaže svom najboljem prijatelju šestogodišnjem dečaku Nikoli da se izbori sa slabovidošći u kući, školi, u bavljenju muzikom.

Glavna junakinja knjige „Sanjin svet“ je Ava, mačka iz familije mejn kun.

Ona živi u kući sa devojčicom Sanjom i zajedno sa njenom porodicom bori se protiv Sanjinog autizma.

Kunić Zoja u slikovnici „Mali šahista“ dečaku Filipu, u čijem domu živi, pomaže da što lakše savlada ograničenja koja donosi nagluvost.

„Porodica vilenjaka“ je priča o poniju Steli i petogodišnjoj devoičici Mili koja boluje o paralize.

Svaka od ove četiri slikovnce sadrže i neku vrstu edukativnog „pogovora“ koji daje objašnjenje zašto su ovakve ilustrovane knjige potrebne, konkretnog dečijeg problema o kome se govori, kao i uvid u pozitivan uticaj životinja na odrastanje, emocionalni, psihički i socijalni razvoj dece sa invaliditetom.

Pakt za budućnost

Generalna skupština UN 3. decembar proglasila je 1992. za Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u nameri da promoviše njihova prava i dobrobit u svim sferama društva i razvoja, kao i da poveća svest o njihovom položaju u svim aspektima političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.

“Ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom osnovni je uslov za poštovanje ljudskih prava, održivog razvoja i mira i sigurnosti”, kažu u UN, koje su period od 1983. do 1992. bile proglasile dekadom dece sa invaliditetom.

Uz napomenu da osobe sa invaliditetom čine 16 posto svetske populacije, ove godine tema za 3. decembar je „Jačanje liderstva osoba sa invaliditetom za inkluzivnu i održivu budućnost“.

„Osobe sa invaliditetom već nesrazmerno snose najveći teret kriza koje ostavljaju trag na našem svetu – od sukoba i klimatskih katastrofa, do siromaštva i nejednakosti – zbog stalne diskriminacije, stigme i ograničenja u ostvarivanju osnovnih prava i usluga. Takođe često im se uskraćuje i pravo da doprinesu rešenju ovih kriza. Kroz nedavno usvojeni Pakt za budućnost, zemlje sveta su se obavezale da isprave ove nepravde za osobe sa invaliditetom svih uzrasta, za sadašnjost i budućnost generacije“, poručio je preko zvaničnog sajta UN generalni sekretar Antonio Gutereš povodom današnjeg Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.