Sve članove porodice pratimo u jednom danu, za vreme slave, gde roditelji kriju od svog sina, kao i od gostiju, da se razvode i postepenim zahuktavanjem, kroz slavsku atmosferu i alkohol, kao i pojavu nenajavljenog gosta, dolazi do otkrivanja tih kao i mnogih drugih porodičnih tajni.
To je siže nesvakidašnje savremene drame „Usekovanje“, debitantskog ostvarenja reditelja Siniše Cvetića i scenariste Davida Jakovljevića u kojoj naslovnu ulogu igra Pavle Mensur.
On je u filmu Jovan, „crna ovca“ porodice. Ima 22 godine i na dobrom putu je da postane težak narkoman.
Uloge njegovih roditelja tumače Bojan Žirović i Aleksandra Balzamović, a u ostalim rolama su: Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Jovana Gavrilović, Momčilo Pićurić i Vahid DŽanković, svi odreda fantastični jer na glumačkoj igri, između ostalog, i počiva ovaj film bogat zanimljivim i brzim dijalozima koji će premijerno biti prikazan 7. februara u mts Dvorani.
Kako je tim povodom predočeno na jučerašnjoj konferenciji za novinare, film „Usekovanje“ je osvojio nagradu publike na filmskom festivalu u Sopotu, na 44. festivalu u Moskvi je dobio dve nagrade – za najbolju režiju i nagradu publike za najbolji film, a na Niškim susretima troje glumaca iz ovog ostvarenja je ovenčano priznanjima.
Osvrnuvši se na to da je porodica stožer „Usekovanja“, reditelj Siniša Cvetić je rekao da za njen raspad možemo samo delimično kriviti pojedinca a da mnogo veću odgovornost u vezi sa tim snose vreme i društvo u kome živimo.
– Mi smo s ovim filmom pokušali da napravimo presek društva i da kroz jednu porodicu ukažemo na razne probleme koji postoje u Srbiji. Pojedinac je samo delimično kriv, dok društvo i vreme u kome živimo prave najveću štetu i obrušavaju se na porodicu, koja se ovde raspada – istakao je Cvetić.
On je dodao da su se u početku možda malo plašili da je film lokalnog karaktera jer se bavi jednom tipičnom beogradskom porodicom, međutim, prepoznat je i u Moskvi.
– Uspeh nas je iznenadio. U Moskvi smo dobili nagradu, ljudi su prepoznali film ali sam pomislio „dobro, mi i Rusi smo možda slični“, a onda je u Indiji na festivalu film jako dobro prošao. čak mi se javio neki momak iz Indije koji je išao dva puta da gleda film – ispričao je Cvetić.
Scenarista David Jakovljević je rekao da su radnju smestili u kontekst slave jer su želeli kamernu situaciju.
– Uvek nam se činilo da je slava jedna dobra okolnost za okupljanje ljudi iz različitih staleža različitih uzrasta.
Kompliment na račun ubedljivih dijaloga u filmu skromno je primio rekavši da je tokom studija za njih dobijao najveće kritike.
– Taj naturalizam i prirodnost su zapravo laki kad im se uhvati žica. Kad sam upisao fakultet ja sam ubedljivo najgore pisao dijaloge. Svi su govorili da imam robotsko-književno-naučni stil. Zbog toga sam krenuo da ubacujem u tekst onako kako inače ljudi govore, sa svim ponavljanjima, poštapalicama i glupostima, i sa više grešaka ti dijalozi su postajali tačniji – objasnio je Jakovljević.
Glavni glumac Pavle Mensur prokomentarisao je da njegov lik Jovan prolazi kroz bolan period tranzicije u svet odraslih, koji i kod njega samog i dalje traje. Odgovarajući na pitanje zašto je to teško kazao je:
– Mislim da je glavni problem u tome što se od mladih ljudi u jednom periodu očekuje da prevaziđu probleme i da se samo prebace u svet odraslih. Upravo ta očekivanja „do ove godine si mlad, a od ove nisi“ stvaraju ogromno opterećenje. Ne znam koji bih savet dao, pošto sam i sam u toj fazi. Kad se završi možda ću umeti da kažem kako se to stanje prevazilazi – konstatovao je Pavle Mensur.
On je dodao da nije samo Jovan „crna ovca“ u ovoj familiji nego je to svako pomalo jer se svi osećaju izopšteno.
Odgovarajući na pitanje koji mu je bio najveći izazov Pavle Mensur je rekao da ih nije bilo naročito jer su se prethodno temeljno pripremili, osim možda vitamina.
– Najveći izazov je bio vitamin C koji su mi davali umesto droge – našalio se, dodajući da i konzumiranje vitamina u velikim količinama ume da bude neprijatno.
Anita Ognjanović, kojoj je ovo filmski debi i koja je za ulogu Ane na Niškim susretima dobila nagradu, rekla je da je u projekat ušla dobro pripremljena i da joj je lik koji tumači bio izazovan i interesantan.
– Polazila sam od Aninih slabih tačaka i njenog odrastanja, a najveći izazov mi je bio da odbranim njene postupke koji na prvi pogled nisu najjasniji. To je sve zbog toga što ona nije odrasla u baš funkcionalnoj porodici i to je njen način da se sa tim problemom izbori – bilo inatom, bilo kroz komplikovan odnos sa ocem ili kroz autodestrukciju.
Marko Grabež, koji u „Usekovanju“ igra starijeg brata, rekao je da je u startu bio oduševljen scenarijem i da je njegov lik, naizgled sređen.
– Lik Dušana je u zanimljivoj poziciji. Naizgled se iščupao ali ja bih rekao da je on „hasler“. On stalno pokušava da se odvoji od svog genetskog koda ali nemoguće je. Kao da vodi dva paralelna života i zato ima stalnu lomljavu u glavi.
Ima posao, živi sa devojkom, razmišljaju o deci, a s druge strane bi kod kuće igrao Soni sa mlađim burazerom – ispričao je Marko Grabež.
Imajući u vidu da se u „Usekovanju“ pojavljuje više različitih generacija, različitih ideoloških opredeljenja, te da u filmu i delu javnosti stalno figurira pitanje zašto se mladi ne pobune, ne pruže neki otpor protiv postojećeg stanja, kojim očito nisu zadovoljni, pitali smo scenaristu i mladog čoveka Davida Jakovljevića šta on misli o tome i da li se možda koncept otpora promenio, kako njegova generacija gleda na današnje pedesetogodišnjake.
– Vidite, kod generacije naših roditelja postoje ta neka dva problema, koji su filmu i dati preko Mile i Baneta. Jedna strana je fizičko propadanje, suočavanje sa ranim umiranjem, a druga strana je to neko propadanje uma i volje. Mi smo živeli u senci i kompleksu vaše burne mladosti. I ono što je datost za svako mlado biće u Srbiji jeste da su roditelji imali dodirnih tačaka ili sa demonstracijama devedesetih ili sa ratom iz tog perioda, ili sa masovnim iseljavanjem iz zemlje ili sa, praktično, pandemijom heroina. Postojali su razni društveni faktori od kojih mi nismo nasledili nijedan. Mi smo živeli u tom zbunjenom, mirnom vremenu tranzicije, kada su i zlo i dobro počeli da menjaju svoj oblik. Mislim i da se na nivou čovečanstva još uvek nismo skroz osvestili kako to tačno funkcioniše ali otpor je drugačiji. Čini mi se da je vaš bio transparentan, materijalniji, fizičkiji dok je naš apstraktniji, digitalniji, funkcioniše preko klaudova i avatara više nego kroz naša tela. U svemu postoji nivo posredovanja dok je kod vas bilo neposrednije – objasnio je David Jakovljević.
Film „Usekovanje“ će osim na redovnom bioskopskom repertoaru od 9. februara nastaviti i svoj festivalski život, a posredstvom distributerske kuće Art Vista biće ponuđen i evropskim televizijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.