Povratak filma u domen snova, poezije i misterije

Predstaviće se na Prvom Festivalu analognog eksperimentalnog filma „Kinoskop“ tokom dvodnevne manifestacije 30. novembra i 1. decembra u beogradskom žarištu alternativne, nezavisne i underground scene, art prostoru Kvaka 22 – kazali su u razgovoru za Danas organizatori Kinoskopa.

Tom prilikom, sedam tematskih selekcija koje su se rasprostrle na četrdesetak ostvarenja iz dvadeset zemalja predstaviće veteranski ljubitelji eksperimentalnog filma – Nikola Gocić, filmski pisac i kritičar i vizuelni umetnik i Marko Milićević, filmski autor i osnivač audio-vizuelne inicijative Kino pleme, sa kojima smo tim povodom razgovarali.

– Svojim programom, Kinoskop nastoji ne samo da dopre do svesti gledalaca, već da prodre i u njihovu podsvest, vraćajući film u domen snova, poezije i misterije, dok sa druge strane, on nije beznadežno zakucan u svet fantazije i otkačen od svake društvene stvarnosti. Filmovi sa izvesnim subverzivnim i provokatorskim potencijalom raspoređeni su po zasluzi, bez nagona za monolitizacijom i monopolizacijom selekcije, pruživši širok spektar ideja i zamisli, u rangu od mikro-poetika dnevničkog filma, preko neobične dekonstrukcije filmskih žanrova, eksperimenata sa jezikom dokumentarnog filma – istakli su njih dvojica.

Kinoskop obuhvata široki spektar alternativnih, underground i eksperimentalnih estetika na super 8, 16 mm, 35 mm formatu, kao i onih realizovanih putem manipulacije na „nađenim“ snimcima.

 Marko Milićević ukazuje da ideja o organizovanju Kinoskopa postoji već par godina. On je prvobitno bio zamišljen kao prirodni nastavak aktivnosti Kino plemena, male filmske laboratorije čiji je Milićević ko-osnivač, a koja je izrodila i produkciju na (uzanoj) filmskoj traci i kanalisala ideju o povratku kino klub estetike u lokalne okvire u digitalnoj eri, u periodu 2014-2015.

– Nakon toga desio se prekid sa proizvodnjom trake u svetu, pa je i produkcija stagnirala, a Kino pleme je nastavilo da se razvija kao Live Soundtrack, događaj za filmsku muziku koji je uzbudljivo predstavio istorijat ovakvih filmskih estetika. Objedinjujući ih u tematske selekcije povezao ih je sa muzičarima iz lokalnih i globalnih krugova elektronske, ambijentalne i improvizovane muzike i stvorio jedinstveni ansambl za izvođenje filmske muzike uživo (Old Soviet Dogs), u kojem pored mene sviraju i Miloš Dimitrijević, Jelena Dunić i Aleksandra Dačić – pojasnio je Milićević.

Festival je, kaže Milićević, dve godine unazad “postojao” kao selekcija koju je kustosirao na festivalu „Nepredviđeni“ u CZKD-u, a ove godine odlučio da se osamostali i vrati nekim od izvornih zamisli.

– Prošla godina je bila i jako bitna za sklapanje kockica za formiranje festivalskog tima, jer sam tad stupio u kontakt sa Nikolom Gocićem, koga sam pozvao da bude član žirija na Kinoskopu. Budući da su nam estetski i životni svetonazori vrlo slični, najmanje je reći da nam je saradnja prilikom sklapanja programa i promocije ovogodišnjeg izdanja išla vrlo glatko – istakao je Milićević.

Nikola Gocić je ukazao da ono po čemu se Kinoskop razlikuje od drugih festivala jeste njegova usredsređenost isključivo na analogni film, odnosno na formate koje su mnogi stvaraoci zaboravili ili čak odbacili sa pojavom savremenih tehnologija.

– U svetu eksperimentalnog filma, “zastarele” tehnologije su ravnopravno zastupljene o čemu svedoči više od dve stotine radova pristiglih na našu adresu. Festival planira da u budućnosti razvije i program “proširenog filma” koji bi uključio raznovrsne audio-vizuelne performanse, koji na različite načine ispadaju iz domena onoga što se tradicionalno smatra filmskim – kazao je Gocić i dodao da delić ovakvog vizuelnog putovanja publika ove godine može da iskusi u okviru višekanalnog performansa „Elementarne čestice – Od koga smo nastali?“, koji je prva saradnja filmskih i video umetnika Aleksandra Lazara i Marka Milićevića, a koja na jedan nepredvidljiv, duhovit i satiričan način prilazi tematici apokaliptičnog scenarija kraja civilizacije kakvu poznajemo.

On dodaje da je Live Soundtrack, jedan od pratećih programa Festivala, jako važan deo Kinoskopa koji je nakon pet godina postojanja okupio postojanu publiku i plejadu muzičkih talenata, koje oni smatraju proširenim delom ove filmske porodice.

Prema njihovim rečima paradigma Festivala je pokazivanje pravaca kretanja savremenog analognog filma, kao i načina na koji se isti ophodi prema toj bogatoj filmskoj istoriji, u tome da li ostaje u granicima pukog fetišiziranja i nostalgije i da li ga i na koji način obogaćuje novim idejama.

Gocić i Milićević primećuju da u poslednje vreme filmski festivali brinu jedino o društvenom kontekstu, pri čemu selektori zaboravljaju da je film prvenstveno vizuelna umetnost, a ne paravan za slanje socio-političkih poruka i navodno ispravljanje društvenih nepravdi, što stoji nauštrb filmskoj magiji i poetici.

– Problem sa dosta ovih ostvarenja je što je vrlo očigledna njihova svrhovitost i sputanost u smislu kreativnih sloboda – konstatuju Gocić i Milićević.

Oni ukazuju da je vrlo zgodno što se festival održava u art prostoru Kvaka 22, koji ima kontinuitet u prikazivanju umetničkog i autorskog filma, a takođe figurira i kao jedno od trenutno najprofilisanijih okupljališta (posebno mlađih protagonista) nezavisne umetničke scene.

– Festival je namenjen ljubiteljima (filmske) slike sa teksturom i patinom koju analogni formati omogućavaju ali i svim filmofilima avanturističkog duha koji u sedmoj umetnosti tragaju za najskrivenijim, grubo izbrušenim draguljima – poručuju Nikola Gocić i Marko Milićević.