Poziv na hedonizam

Nismo skloni verovanju da je Kajli Minog njeno ime izabrala za naziv svog jedanaestog studijskog albuma zato što ono simbolizuje seksualnu izopačenost; naprotiv, iako bi volela da je smatraju modernom boginjom požude, Minogova je oduvek gajila imidž čedne devojke a nikako razvratnice. Poredeći je sa Afroditinim likom uočavamo da, ipak, ima izvesnih sličnosti: nesporno je veoma lepa žena i pride – plavuša, ali je u godinama (četrdeset i treća) u kojima teško da može igrati zahtevnu ulogu „one koja sluđuje i najtrezveniji muški um“. Dvanaest kompozicija sa „Aphrodite“ otkrivaju i „nefizičke“ sličnosti između grčke boginje i malene Australijanke: njen senzualni glas i interpretacija zadovoljavaju čulo sluha, ali pesme ne uspevaju da upotpune odnos ostvarivanjem ikakve veze sa slušaocem, a ponajmanje one duhovne. Zato im je sudbina da ne budu dugo pamćene – najduže do izlaska njenog sledećeg albuma, ali verovatnije samo do izlaska iz diskoteka čijim su plesnim podijumima mahom i namenjene.

Sama Kajli to nedvosmisleno poručuje već u uvodnoj „All The Lovers“ rečima: „Dance, It’s all I wanna do, So won’t you dance, I’m standing here with you.“ U naslovnoj „Aphrodite“ nailazimo i na nešto dublja razmišljanja tipa: „Here’s what I do, When I know what I can do, I’ll let you into my world, With mouth to mouth, And kiss to kiss, Oh, Ohhhh!“ Banalna lirika, većinom na nivou dvanaestogodišnjeg deteta, pokazuje da Kajli ni ovog puta nije imala nameru da se bavi „ozbiljnijim“ temama, iako su njene kolaboracije tokom devedesetih sa Nikom Kejvom („Where The Wild Roses Grow“) i Manic Street Preachers („Some Kind of Bliss“) nagoveštavale sazrevanje i odmak od devojačkih maštarija o ljubavi iz snova („I Should Be So Lucky“). Posle pobede nad kancerom i povratka na scenu 2007. albumom „X“ koji je pratila vrlo uspešna turneja (u okviru nje prvi put i koncerti u SAD), Minogova je shvatila da publika od nje ne očekuje ništa više od nepretencioznih elektro-dens pesmica i zanosnog njihanja kukovima dok ih izvodi. Želeći da udovolji svojoj fan bazi na najbolji mogući način, za novi album je angažovala „prvu ligu“ dens kompozitora (Džejk Širs i Kelvin Heris između ostalih) te čuvenog producenta Stjuarta Prajsa poznatog po radu sa Madonom, Silom i Sizors Sisters. Rezultat, naravno, nije izostao i pesme su vrhunski „ispolirane“ što je donekle nedostajalo „X“-u. Iako u pojedinim kompozicijama („Get Outta My Way“) podseća na „ljutu rivalku“ za tron svetske dens kraljice Madonu (što je nesumnjivo Prajsovo „maslo“) a u drugim se okušava i na polju ležernih pop pesmica („Everything Is Beautiful“), Kajli ne odstupa previše od svojih standarda i najviše asocira na – sebe samu. Na pitanje – vredi li onda nabavljati ovaj CD s obzirom na evidentne manjkavosti i upitan smisao njegove konzumacije van podijuma za igru – odgovor je pomalo neočekivan: apsolutno da! Životna radost koja izbija iz svake pesme i poziv na hedonizam kad god se za njega ukaže prilika sasvim su dovoljne preporuke. A da će vam „Aphrodite“ pomutiti razum – tome se sigurno ne nada ni Kajli!