Poznati sajt za ocenjivanje filmova optužen da je primao novac za bolje recenzije

U detaljnom izveštaju i priči sa portala Vulture, otkrivena je šema PR službe Bunker 15, odnosno o plaćenim recenzijama za dramu „Ofelija“, rediteljke Dejzi Ridli iz 2018. Nakon što su pristigle prve recenzije, što je rezultiralo razočaravajućim rejtingom od 46% na Rotten Tomatoes (film se smatra „trulim“ ako je ispod ocene od 60%), Vulture izveštava da je Bunker 15 počeo da plaća određenim kritičarima  da objavljuju pozitivne kritike za 50 dolara po komadu, u suštini pokušavajući da manipuliše sistemom. Firma je takođe lobirala kod jednog kritičara da promeni svoju negativnu recenziju u pozitivnu.

Kako se ispostavilo, šema je funkcionisala i novac je usledio: „Ofelija“ je skočila na 62% rejtinga, postigavši tu željenu „svežu” etiketu, a sledećeg meseca, IFC Films je objavio da je kupio film za distribuciju.

Bunker 15 je, sa svoje strane, negirao optužbe, a osnivač Daniel Harlov rekao je Vultureu: „Imamo hiljade pisaca na našoj listi za distribuciju. Mala šačica je postavila poseban sistem gde filmski stvaraoci mogu sponzorisati ili platiti da bi pregledali film“.

Razumljivo, mnogi su na izveštaj reagovali sa mešavinom neverice i tuge zbog toga kako je to moglo da se desi.

Kako Vulture izveštaj primećuje, Rotten Tomatoes je postao neverovatno uticajan, kako u holivudskom poslovanju, tako i iz perspektive potrošača. Kada je reč o prvom, primer filma Ofelija je prikladan. Kada filmovi debituju na festivalima poput Sandensa, kao što je „Ofelija“ uradila, kompanije prate njihov prijem kako bi procenile da li bi trebalo da kupe te filmove za distribuciju. Bez obzira da li daju prednost komercijalnoj privlačnosti ili potencijalnoj slavi nagrada, to kako kritičari i drugi gledaoci reaguju na te početne projekcije nije bez značaja.

A što se tiče potrošača, to je malo očiglednije. Za neke, rezultat „Rotten Tomatoesa“ može doneti ili pokvariti odluku da odu u bioskope ili plate iznajmljivanje. Iako „svež“ ili „pokvaren“ rezultat nije sve, mnogi gledaju na procenat da bi stekli brzu ideju o tome kako treba da potroše svoj novac.

S obzirom da je ovaj navedeni film manje poznat, ali i upao u novinarsku zamku i u centar pažnje, postavlja se pitanje koliko ovakvih situacija je prošlo neopaženo, sa ko zna kakvim „festivalskim“ i „autorskim“ filmovima koji su vedrili i oblačili godinama unazad sa ocenama, da kad bi konačno stigli pred publiku, dobijali su u najbolju ruku prosečne reakcije.

Mnogi autori i reditelji današanjice su veliki protivnici Rotten tomatoes agregata ocena, ali ne smatraju da je to glavni problem u današnjem svetu filma. Pol Šreder je bio u svojim skorašnjim izjavama bio najglasniji u ovom problemu:

„Studiji nisu izmislile Rotten Tomatoes, i većina njih to i ne voli. Ali sistem je pokvaren. Publika je gluplja. Normalni ljudi ne prolaze kroz recenzije kao nekada. Rotten Tomatoes je nešto što studiji mogu da nameste i sa čime se igraju. I tako i rade.”