Fotografija iz predstave „Ivanov“, NP Beograd Povicima „bravo“, dugotrajnim aplauzom i, za sada, najvišom ocenom – 4.81, publika Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda u Užicu je nagradila predstavu „Ivanov“ (A.P. Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) u izvođenju glumaca NP Beograd.
Čehovljev tekst o egzistencijalnim problemima pojedinca/itelektualca i njegovim dubokim preispitivanjima koje okončavaju samoubistvom, rediteljka je neznatno skratila, ali mu nije ništa učitavala i, uz glumačku virtuoznost ansambla nacionalnog tetra, uobličila je zanimljivu i suptilnu teatarsku harmoniju o dubini ljudske duše.
Izuzetne uloge su ponudili Nikola Ristanovski (Ivanov), sjajna Nada Šargin (Ana Petrovna), vrlo ubedljiva Hana Selimović (Saša), maestralni Predrag Ejdus (Šebeljski), Branko Vidojković i ostali glumci.
Scenu, na kojoj se tananim nitima ukrštaju svetovi prošlosti i sadašnjosti, života i smrti, Branko Hojnih je osmislio kao poetski prostor sa atmosferom muzeja i monumentalnim ramom na zidu kojim su poput slikarskog platna „uokviren“ sjani muzičari i akteri drame, koji sa tog „platna“ silaze na scenu, a dečji drveni konjić i klavir su dodatne emotivne asocijacije i simboli.
Iako je zamišljena da se izvodi sa publikom na sceni, predstava je prilagođena tehničkim uslovima užičkog pozorišta, pa je najveći deo publike ostao u gledalištu i mnogi gledaoci, nažalost, povremeno nisu mogli da učestvuju u jedinstvenim pozorišnim činu.
– Čehov je pisac dubine duše, egzistencijalnog očaja i zadire u ono što se zove tajna ljudskog bića. On nije pisac teze i nisam htela da pravim „tezičan“ komad i da kažem Ivanov je takav zato što je odvratno društvo u kome živi. To ne bi bilo tačno, jer i u idelanim društvima ili društvima koja teže većoj socijalnoj pravičnosti, uvek će postojati brojni problemi koji nas određuju kao ljude za koje društvo nije krivo“, kazala je Tatjana Mandić Rigonat, rediteljska predstave „Ivanov“.
Rekavši da je „predstavu radila po intuiciji, želeći da, verovatno, priča ono što nju najdublje boli“, rediteljka je dodala da je taj komad posvetila sebi, svojoj generaciji, ali i nekim ljudima iz drugih generacija“.
– To su oni umorni ljudi, koji su pošteno radili i imali pošten odnos prema budućnosti i svetu, a osećaju se prevarenima. Ne bih mogla da radim ovu predstavu, a da dobrim delom Ivanova nisam osećala kao najdublji deo sopstvene posustalosti, stalnog preispitivanja i beskrajnog zamora, rekla je rediteljka i dodala da je „predstava i vrlo subverzivna“.
– Ovo vreme funkcioniše pod parolom – čovek je širok, treba ga suziti, ali Čehov proširuje naše gledanje na čoveka i teme koje nosi život. Vraćamo poeziju, teme novca, smrtnosti, prolaznosti, ljubavi, izneverenih ideala i sve to čini punoću života, a ne samo svođenje na jednu dimenziju na koju pokušavaju da nas svedu, poručila je Tatjana Mandić Rigonat. N.Kovačević
Knjga Ivana Medenice i gostovanje glumaca iz ZeniceU okviru pratećeg programa, predstavljena je knjiga „Tragedija inicijacije ili nepostojani princ“ (Klio) Ivana Medenice, o kojoj su govorili Nebojša Bradić, pozorišni reditelj i urednik edicije Ars Scena, i Zoran Hamović, urednik Izdavačke kuće Klio. U nastavku festivala, večeras će gostovati ansambl Bosanskog narodnog pozorišta Zenica i igraće komad „Moja fabrika, po tekstu Selvedina Spahića i u režiji Selme Spahić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
