Pozorišni podvig u vremenu smrti i straha

Na festivalu, koji se ranijih godina priređivao početkom novembra, prikazuju se najbolje predstave iz prethodne pozorišne sezone u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, bez obzira na poreklo pisca i autora.

Ove godine festivalski program biće skromniji nego ranije. Umesto sedam, prikazaće se pet pozorišnih ostvarenja, a izostaće i predstava u čast nagrađenih. Osim tradicionalne izložbe fotografija sa prethodnog festivala, uglednog užičkog fotografa Radovana Baje Vujovića, koju će publika moći da pogleda od 4. juna, neće biti drugih pratećih programa.

Zbog protivepidemijskih mera, predstave će gledati samo 150 gledalaca tokom jedne večeri i to pod zaštitnim maskama, što je četvrtina mesta u pozorišnoj sali.

Još smo živi

Za ovogodišnji festival, koji nosi moto „Vreme straha i podviga“, selektor i pozorišni kritičar iz Zagreba Bojan Munjin je naveo da je, „posvećen vremenu kada nam je teško“.

„U svom jubilarnom izdanju, festival je trebao je da bude svečan i slavljenički, ali svet se okrenuo na glavu i zato, umesto slavlja, naš festival želi da odgovori ovom nesrećnom vremenu: ‘Još smo živi i još smo tu'“, poručio je Munjin.

Navodeći da je „ovo vreme nevolje u kome, osim golog preživljavanja u trpljenju i strahu, moramo da preispitamo naše odluke, naše odnose sa sobom i drugima, naša uverenja“, on je dodao da je to „vreme opasnosti i smrti kada moramo da budemo hrabri ili ćemo nestati“.

„Ovo je nenormalno vreme. Najgore od svega je to što svi koji žele neće biti u pozorišnoj dvorani, ali pokušavamo da, u tim okolnostima, održimo ‘festivalsku vatru'“, kazao je Munjin.

Na pitanje Danasa na koji način je odabrao predstave, pošto je pandemija zatvorila granice, a pozorišta skoro da nisu radila, Munjin je rekao da je to bilo „kao povlačenje preko Albanije“, misleći na mnoštvo graničnih prelaza, testiranja, nedostatak novca i druge teškoće.

„Pojedine predstave sam gledao preko videa i posredstvom Skajpa, razgovarao sam sa kolegama, u delu regiona nije ni bilo predstava, a neke nisam mogao da vidim. Jednostavno, situacija je bila nemoguća. Zbog toga su mnogi kriterijumi organizacije, koncepta, teme i teatarskih razloga, koji bi ujedinili festival oko jednog ‘stuba’, pali u vodu“, objasnio je Munjin.

„U vremenu smrti, kako da govorite o društvenim problemima, ako vam je neko u bolnici na respiratoru ili će umreti? Mnoge stvari su se okrenule na glavačke. Jedino ima smisla govoriti o težini i podvigu i zato smo se odlučili za slogan ‘Vreme straha i podviga'“.

Posledice pandemije

On je dodao da je vreme korone bilo veoma teško za pozorišnu umetnost ne samo u Srbiji i regionu, nego i celom svetu.

„Umetnički direktor pozorišta u Hamburgu je rekao da imaju jedino onlajn probe da ne bi poludeli. Koordinatorka pozorišnog života u Velikoj Britaniji je izjavila da su štete u pozorištima u procentima veće nego ukupna šteta u privredi te zemlje. U Sloveniji je, praktično, policijski čas trajao do pre desetak dana i tamošnja pozorišta nisu radila. U Bosni, ljudi iz pozorišta su nam rekli da su izgubili kondiciju da se bave pozorištem, jer su njhovi ‘mentalni mišiči’ oslabili. To je opšta slika atmosfere u pozorištima i, u takvoj situaciji, organizovati festival u Užcu je podvig i velika sreća“, kazao je selektor.

Užički festival, kazao je, pripreman je „na mišiće“, uz sve rizike i nedostatak novca, ali je „velika sreća što će festivala biti, jer u regionu mnogi festivali nisu imali tu sreću“.

Za pet izabranih predstava je rekao da su hvaljene i nagrađivane i da nas „estetski, etički i tematski, bez obzira da li se u njima radi o ratu, izdaji, radničkim pravima ili ljubavi, stavljaju pred isto pitanje: Šta ćemo uraditi onda kada je teško? Jer, ovo je vreme depresije, ali i vreme koje nas preispituje da li smo ili nismo spremni za podvig“, poručio je Bojan Munjin.

Umetnost ukida granice

Dr Jelena Raković Radivojević, predsednica Saveta festivala i gradonačelnica Užica, podsetila je da „festival već četvrt veka gradi mostove i povezuje prostore nekadašnje Jugoslavije, na kome ne postoje ili ne bi trebalo da postoje jezičke barijere“.

„Verujem u to“, navela je gradonačelnica, „da umetnost uspeva da prevaziđe granice i oplemeni čoveka otvorenog srca, ma koliko nam se, povremeno, činilo da je to Sizifov posao“.

„Nakon svega što smo preživeli proteklih 15 meseci, možemo, bar malo, da odahnemo i da sebi priuštimo radost susreta sa najboljim predstavama iz prethodne regionalne teatarske sezone. Užičani su se odazvali imunizaciji i festivalom ćemo napraviti mali korak ka povratku normalnom životu, uz primenu svih protivepidemijskih mera“, rekla je gradonačelnica.

„Ako je pozorište ogledalo života, potrebno je da se što češće suočavamo sa svojim odrazom u tom ogledalu i sopstvenim slabostima i da budemo zahvalni za svaku kritiku i opomenu koje nam teatar uputi“, dodala je gradonačelnica i izrazila dobrodošlicu festivalskim gostima.

Grad je, rekla je podržao festival sa 3,5 miliona, a Ministarstvo kulture je obezbedilo još 2,7 miliona dinara. To je manje nego ranije, kada su Grad i Ministarstvo podržali tu manifestaciju sa po četiri miliona dinara.

Zoran Stamatović, direktor NP Užice i JPFU i koselektor, naveo je da „festival deli sudbinu našeg vremena“ i izrazio žaljenje zbog ograničenig broja gledalaca, jer će moći da se koristi manje od četvrtine mesta u pozorišnoj sali, kako bi se poštovale sve propisane mere.

„Siguran sam u to da će izabrane predstave izazvati veliko interesovanje ne samo u Užicu i Srbiji, nego i u regionu, jer je ovo prvi festival koji će se u ovakvom formatu pojaviti posle svih problema sa pandemijom“, kazao je Stamatović i poručio da se „užički festival razlikuje od drugih festivala i po tome što na njemu ne važi princip ‘ja tebi, ti meni’, već se biraju zaista najbolje predstave“.

Festivalski repertoar

Festival će otvoriti komad „Čitač“ (Fedor Šili, po motivima romana Bernharda Šlinka/ Boris Liješević/ koprodukcija BDP i Beo Art produkcija). Naredne večeri, 5. juna, gostovaće predstava „O medvjedima i ljudima“, (Saša Anočić/ Narodno pozorište Sarajevo).

Posle festivalske pauze od jedne večeri, ansambl JDP, 7.j una, igraće „Putujuće pozorište Šopalović“ (Ljubomir Simović/Jagoš Marković). Narodno pozorište Subotica gostovaće 8. juna sa „Radničkom hronikom“ (Petar Mihajlović/ Veljko Mićunović).

Poslednje večeri, 9. juna, publika će gledati „Upotrebu čoveka“ (dramatizacija Fedor Šili i Boris Liješević prema romanu Aleksandra Tišme / Boris Liješević /Novi tvrđava teatar – Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz, Grad teatar Budva, East West Centar Sarajevo).

Žiri, nagrade, publika

Umetnički direktor festivala Nemanja Ranković je kazao da će žiri, umesto pet, imati tri člana – Svetozar Rapajić, Dragana Varagić i Janko Ljumović.

Oni će dodeliti devet nagrada koje nose naziv „Ardalion“ – za najbolju najbolju predstavu, režiju, mušku i žensku ulogu, scenografiju, kostimografiju, epizodnu ulogu, mladog glumca kome će pripasti i nagrada Politike „Avdo Mujčinović“, kao i specijalnu nagradu.

I publika će, kao i do sada, glasati za najbolju predstavu. Festivalski kritičar biće Almir Imširević, pisac iz Sarajeva, a razgovore o predstavama moderiraće Marina Mađarev, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Još vesti iz ovog grada

Branko Stanković se ponovo ne plaši da kaže šta misli: Evo kako je autor „Kvadrature kruga“ podržao studente

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko