Pozorište nije zabava, ono zahteva intelektualno angažovanje: Selekcija 19. Joakimfesta

Mladen Knežević, direktor KST-a najavio je da će ovogodišnji Jokimfest biti otvoren drugačije nego prethodni, predstavom iz revijalnog programa smotre „Jelena Anžujska”, koji po tekstu Jelene Kajgo režirala Tatjana Mandić Rigonat (koprodukcija kragujevačkog Teatra, Festivala „Ćirilicom”, Narodne biblioteke iz Budve i Udruženja „Kultura sada”) koja je svoja premijera izvođenje imala prošlog viknenda u budvanskom Starom gradu.

– Ove godine se vraćamo duhu i pravom karakteru festivala – internacionalnom, naglasio je direktor Knežević, dodavši da su u opticaju za Joakimfest bile i predstave ruskih ansambala sa kojima je kragujevačko pozorište još ranije uspostavilo saradnju ali da je to u ovom trenutku, zbog rata bilo teško izvodljivo.

Na takmičarskom repertoaru 19. Joakimfesta su predstave: „Gidionov čvor” ( tekst: Džona Adams, režija: Jana Maričić) Beogradsko dramsko pozorište, Srbija; „Ataukere” ( tekst: Oralkhan Bokej, režija: Ajdin Salbanov) Regionalno dramsko pozorište Karaganda, Kazahstan; „Žena himna” (tekst: Davor Špišić, režija: Robert Raponja) Teatar „Fort Forno”, Istarsko narodno kazalište – Gradsko kazalište Pula, Hrvatsko narodno kazalište Mostar, Udruženje „Intermezzo” Sarajevo, Hrvatska, BiH; „Očevi i oci” ( dramatizacija Kate Đarmati po romanu Slobodana Selenića, režija: Veljko Mićunović) Narodno pozorište u Beogradu, Srbija; „Ćelava pjevačica” (tekst: Ežen Jonesko, režija: Jagoš Marković) Centar za kulturu Tivat, Crna Gora i „Under construction” (autori: Kolektiv „Počemučka”, režija: Aljoša Lovrić Krapež) slovenačkog Teatra „Glej” iz Ljubljane.

Po Latinovićevom mišljenju (koji je selektor festivala bio i 2017. godine) Joakimfest (nekada Joakim Inter Fest) je specifičan festival jer publici daje vrlo široku lepezu sagledavanja onoga što može biti njegov repertoar.

– Čest problem ne JF-a, već svih međunarodnih festivala u Srbiji su ne samo sredstva i novac već i vremenski termini ansambala koji su potencijalni učesnici, istakao je Latinović, dodavši da su u opticaju za 19. JF bile sem pomenutih ruskih i neke predstave italijanskih i mađarskih pozorišnih trupa.

Ovogodišnja selekcija je, po njegovom mišljenju, dobar balans različitih žanrova.

– Selektovane predstave su tematski i scenski prilično različite. „Gidionov čvor” je vrlo aktuelna predstava što se teme tiče i ona je jedno vrlo upečatljivo, snažno glumačko izražajno sredstvo (Mirajana Karanović i Jana Milosavljević) koje publika doživljava. Sa druge strane, predstava iz Kazahstana „Autakere” (poslednje piće pred smrt) je klasična predstava koja govori koja tematizuje klasičnu priču tu poslednju čašicu pred odlaza, smrt i vizuelno je vrlo jasan i lep pozorišni događaj, istakao je Latinović.

Iako nisu istog žanra, sve odabrane predstave na 19. Joakimfestu, po mišljenju selektora pokazuju na svoj način kako ove pozorišne trupe i produkcije sagledavaju i umetnički osmišljavaju svet oko sebe. Svaku od njih karakterišu izuzetna glumačka ostvarenja i ekspresije.

– Želja nam je bila da pre svega dovedemo predstave u kojima su glumci dominantni. Ja mislim da je glumac taj koji „najviše doprinosi pozorištu”. Ćesto sam u prilici da vidim kako ni oni sami to uvek ne shvataju. Publika će na ovogodišnjem festivalu u Kragujevcu biti u prilici da vidi u svakoj predstavi izvanredne glumce, naglasio je on.

Slogan ovogodišnjeg festivala „(O) čemu (priča) pozorište” Latinović tumači: Da, o čemu priča pozorište ? Danas. Nama. Čemu uopšte pozorište? Danas. Sada. Kada se čini da narod, ta sveta masa, zna sve, jer sve važno je otkrio, još juče, još odavno, i sve je moguće otkriti, lako i jednostavno. Jedan klik, kažu danas, ma šta to značilo, kako god delovalo. Jedan klik, kao jedan život.

– Eto, tema, bez odgovora – zašto živimo, zašto tako živimo, zašto pristajemo, trpimo, patimo, zašto ništa ne preduzimamo, zašto ne popravljamo sebe, pa, naravno, i svet oko nas, zašto nismo hrabri u poslednjem času, kad sve je izgubljeno, zašto nismo dosledni… Hiljadu zašto? To pita pozorište danas u Kragujevcu. O tome priča pozorište. Sada. Verujem. Da ima ko da vidi i sluša, da bi sutra – bilo sutra…, zaključuje on.

Od svake predstave Latinović očekuje da posle nje „budemo malo bolji nego što smo bili pre nego što smo na nju ušli”.

– Pozorište nije zabava i to moramo jednom za svagda da stavimo ad akta. U njemu moramo da smo zapitani „zašto smo takvi?”, „da li smo mi takvi?” i „da li je to neko naš?”… Mi u pozorište idemo da bi nešto naučili. Da bi se na određeni način angažovali, jer je intelektualni angažman po mom mišljenju u pzorištu – nužan, smatra on.

Po rečima direktora KST-a Kneževića, imena članova žirija kao i prateći program festivala biće naknadno saopšteni.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Dubljanin (DS): Kao u „Monti Pajtonu”, građanima se ne naplaćuje kada sami dovezu kabasti otpad na deponiju

Gde su svi oni u vasioni?: Predavanje o Fermijevom paradoksu Alekse Nenadovića u SKC-u Kragujevac

Pjetlović, Jakšići, Drašović, Vasić: Predstavljen novi tim Vaterpolo kluba „Radnički”

„Lubarda – Jedna priča”: Izložba povodom pola veka od smrti velikog slikara u Muzeju „21. oktobar”