Precizan bod fantazije

Ako u džez muzici postojirok superstar elita – onda u nju možda i pre svih spada Stenli Klark.

Stenli Klark! Kako je samo odjekivalo ovo ime u danima pre početka jubilarnog 35. Beogradskog džez festivala, i to praktično od trenutka kada je objavljeno da će ovaj monumentalni džez fjužn basista i jedan od osnivača kultnog sastava Return to Forever doći da sa svojim bendom nastupi u Kombank dvorani.

I – da ne dužimo – gospodin Klark podigao je publiku na noge uspešnije od mnogo kojeg rok i pop junoše današnjice, što bi do vrhunca morao da dolazi mukotrpno i uz uobičajene cake u vidu pozivanja publike da tapše u ritmu te sličnih banalnih koncertnih poštapalica. Ovako, bilo je dovoljno samo da Stenli Klark izađe na scenu i od gledališta smesta načini svoj sopstveni orkestar. Ostalo je, kako se to uobičajeno kaže, istorija.

Stenli Klark, bilo sa kontrabasom u ruci ili električnim basom za pojasom, elektrifikuje svoj auditorijum momentalno, a bend opakih svirača koji sa sobom dovodi, podstiče tu vatru svojim pak ljutiminstrumentalnim gorivom. Na sceni – Stenli Klark nema određenu životnu dob, uvek se čini poput čoveka u najboljim godinama za svirku.

U stvarnosti, ovaj eminentni umetnik ima celih 68, ali je njegova žeđ za pronošenjem vatre svog specijalnog džez ugođaja diljem planete, jača od bilo kakvih pretpostavki o životnom stilu tipičnog šezdesetogodišnjaka. Klarkove zapovedajuće kaskade ritma, sa iskusno uzdižućom atmosferom na sceni, do nas dolaze na moćnom pogonu onih slavnih vibracija ubrzanja, koje valjda još samo on sa ovakvom sugestivnošću može da izvede.

Da Stenli Klark nije toliko genijalno dobar i duše pun, i da njegovi talentovani kolaboranti nisu toliko inspirisani i spremni da i doslovno poginu na pozornici u slavu muzike – bila bi to puka akrobatika. Ovako, imali smo direktan susret sa zvezdom impozantnog formata, oduševljenu publiku i mnogo čestitki za slavljenički Festival. Koncertne susrete nalik ovom zbilja nemate često prilike da doživite u našem vrlom novom dobu.

Belgijski Flat Earth Society, petnaestočlani su bend naoko džez otkačenjaka, predvođen vizionarskom aurom multiinstrumentaliste, kompozitora i dirigenta Petera Vermerha. NJihovo hipnotičko tkanje sićušnih talasića ritmova i boja, koje se namah razulari do pravog gromoglasnog ‘skrečovanja’ celog orkestra, da se ponovo u sekundi vrati u eru velikih džez bendova, iščašeno je, ali u isti mah i nadahnuto vrhunskim smislom.

Svaki član – samosvojni je virtuoz, a sve radnje sprovode se u delo u čast celine zajedničkog dejstvovanja. Flat Earth Society daruje vam sa scene sunčano prženje ideja, teatarski raskošno. Duhoviti i klasično ozbiljni, podupirući svojim instrumentima ovu prefinjenu građevinu poput modernih Atlasa, Vermerh i prijatelji kreću se preciznim bodom svoje osvežavajuće muzičke fantazije, izazivajući ushićenje i radost sasvim drugačijim sredstvima od onih malopređašnjih Klarkovih. Kakva je samo sreća u jednoj istoj večeri predati se čista srca ovakvoj programskoj raznovrsnosti.