Foto: Dušan Mitić CarIvan Blagojević, predsednik republičke Grupacije organizatora događaja i direktor Nišvila, pozvao je narodne poslanike da predvide iznos za šest najvećih muzičkih festivala u Srbiji u predlogu budžeta za 2023. godinu, koji ih je “prevideo”.
U predlogu budžeta, o kojem je rasprava počela danas na sednici Narodne skupštine, nalazi se samo Egzit, za koji je Ministarstvo turizma i omladine opredelilo 65 miliona dinara.
“Pozivam poslanike u Narodnoj skupštini da uvećaju budžet Ministarstva turizma i omladine za dodatnih 120 miliona za šest festivala- Bir fest, Guču, Arsenal, Mjuzik vik, Lav fest i Nišvil, koji su doživeli fijasko zbog opšte ekspanzije cena i izostanka podrške države. Postoji i mogućnost da Vlada predloži ta sredstva kasnije, kroz rebalans budžeta. U našoj zemlji postoji jednocifreni broj festivala, i ovakvo izdvajanje nije opterećenje za budžet, a pomoglo bi nam da preživimo veliki udar inflacije. Ne smemo više gomilati gubitke”, kaže Blagojević za Danas.
On precizira da bi opredeljivanje novca u državnom budžetu omogućilo da najveći muzički festivali, izuzimajući Egzit, više ne dobijaju sredstva isključivo po projektima, na konkursima Ministarstva kulture i Ministarstva turizma i omladine.
Zbog ovakvog načina finansiranja se između ostalog dešava da festivali tek u junu saznaju kolika sredstva su dobili na konkursu Ministarstva turizma za tu godinu.
Blagojević kaže da su cene na malo porasle za 16 odsto, a realno i znatno više, te je oštećen i Egzit, koji jeste predviđen u budžetu za sledeću godinu, ali u istom iznosu kao za prethodnu.
„Istovremeno, naši festivali pune budžet Srbije koliko, recimo, i članice Filmskog centra Srbije, koji ima adekvatnu podršku već godinama, a i u državnom budžetu za sledeću godinu. Zbog drugačijeg odnosa prema nama, očekujem drastični pad kvaliteta svih muzičkih festivala sledeće godine, te znatno manji dolazak stranih turista, jer njih pre svega zanima program, odnosno velike zvezde. U svoje turneje, recimo, Srbiju, kao slabo platežno tržište, već nisu uključili bendovi Dipeš mod, Imedžin dragons ili Artik mankis, a uključili su neke zemlje regiona, kao što je primer Hrvatska“, kaže on.
Blagojević još kaže da je, na nedavnoj sednici Grupacije organizatora Srbije, sedam najvećih srpskih muzičkih festivala, uključujući i Egzit, donelo odluku da otpočne osnivanje Festivalskog centra Srbije.
U Vladi Srbije je nakon toga organizovan sastanak sa savetnicom premijerke za kreativne industrije i turizam Anom Ilić, na kojem je zaključeno da se hitno krene u izradu studije benefita koje Srbija ima od održavanja ovih festivala, na sličan način kako je to Ekonomski fakultet u Beogradu uradio prilikom formiranja Filmskog centra.
On kaže da očekuje da studija, koju radi beogradska konsultantska kuća Glenfild, bude završena u januaru sledeće godine.
Studija će raditi procene „koristi“ države od održavanja šest muzičkih festivala, bez Egzita, koji već ima studiju te vrste.
Prema njegovim rečima, tokom sastanka u Vladi bilo je razumevanja za zahtev Grupacije da se muzičkim festivalima smanji ili potpuno ukine porez od 25 odsto na dobit stranih bendova, koji u praksi plaća organizator.
Grupacija je tim povodom ukazala da država, nasuprot ovakvom rešenju koje finansijski opterećuje muzičke festivale, stranim filmskim producentima čak vraća 25 odsto sredstava koje potroše u Srbiji na snimanje filmova.
Blagojević dodaje da je “potpuno neizvesno” da li će- zbog nedovoljne podrške države i Grada, a i sve većih poskupljenja- sledeći Nišvil da bude održan u Nišu.
Organizatori Nišvila nisu spremni na sunovrat njegovog kvaliteta, tim pre što je reč o festivalu koji je britanski Gardijan još 2016. svrstao u Top 10 evropskih džez festivala, kaže.
“Čekamo odluku Skupštine grada Niša o budžetu za narednu godinu, kako bi videli da li su uvažili nenormalni rast cena i vratili nam iznos koji smo imali pre pandemije korona virusa. Čekamo, takođe, i budžetske odluke druge dve države, odnosno grada, od kojih bi u jednoj održali naš festival pod drugim imenom, a u drugoj pod našim autentičnim imenom. Za razliku od prethodnih godina, još nismo počeli da zaključujemo ugovore sa izvođačima za sledeći Nišvil, iako je već više od 120 bendova poslalo ponude. Prvi put u ovo doba godine festival nije pustio u prodaju komplete ulaznica za sledeće izdanje”, kaže on.
Nišvil je nedavno saopštio da je ove godine zabeležio gubitak od 11.274.000 dinara, pošto su ukupni rashodi iznosili 65.820.000, a prikupljeno je svega 54.546.000 dinara.
Ostali su neisplaćeni troškovi zakupa bina, tribina, razglasa, svetla, hotelskog smeštaja, štampanog materijala, a prvi put posle dosta godina i deo troškova izvođača.
Grad Niš je za ovogodišnji Nišvil izdvojio 24 miliona dinara, što je 12 miliona manje nego pred početak kovid pandemije 2020. godine.
Zvanično obrazloženje predstavnika Grada bilo je da festival nije opravdao trošenje više od šest miliona dinara, što je utvrdila budžetska inspekcija, zbog čega je taj iznos odbijen od prvobitno planiranih 30 miliona.
Grad je prethodno smanjio izdvajanje za festival za još šest miliona.
U Nišvilu su negirali neopravdane troškove i finansijske propuste.
A Džez muzej?
“U junu ove godine nam ističe ugovor sa Gradom za zakup prostora u Tvrđavi u kojoj je Džez muzej, pa možda tada ostanemo i bez muzeja. Nismo spremni da ulažemo u popravke i sanacije, a onda da izgubimo prostor i da se tu napravi, recimo, kafana”, kaže Blagojević.
Nišvil džez muzej je jedan od samo dva takva muzeja u Evropi.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
