Predlog nacrta Zakona o kinematografiji: Vlast štiti interes moćnika a ne filma

Ministarka kulture Maja Gojković, uz nedavnu objavu da je Vlada Srbije donela predlog izmene postojećeg Zakona o kinematografiji koje se prevashodno odnose na Filmski centar Srbije, i kojom bi, umesto Upravnog odbora FCS odluku o predlogu konkursne komisije ubuduće donosio direktor FCS, javno je pohvalila državu.

Kako je istakla, u 2023. za FCS je iz budžeta namenjeno milijardu i sto miliona dinara, i to samo za realizaciju filmova, i još milijardu i 800 miliona za podsticaj za snimljene filmove.

Možda bi se u dobre namere Ministarstva kulture i „galantnost“ države prema filmskoj umetnosti i poverovalo, da u proceduri (još od 2019.) nije izrada Nacrta novog Zakona o kinematografiji, sada Zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima, i da u finalu ovog postupka, kako je Danas saznao u svom istraživanju, nisu primenjene „mutne“ radnje kako bi se i „pokretne slike“ uredile po meri ove vlasti.

Naime, i predlog izmene postojećeg Zakona o kinematografiji koji najveća ovlašćenja daje jednom čoveku, direktoru FCS, a koga imenuje Vlada Srbije, i usaglašavanje konačnog teksta Nacrta novog Zakona o kinematografiji, protekli su (gotovo) mimo struke.

Radna grupa pri Privrednoj komori Srbije, u kojoj su predstavnici svih strukovnih udruženja (Grupacija za kinematografiju, sektor Kreativnih industrija), u bez do tada utvrđenoj proceduri, pozvana je na Javnu raspravu o ovom nacrtu u septembru 2022, iako je on svoju verziju dobio bez saglasnosti svih njenih članova, pogotovo, bez saglasnosti sa bitnim tačkama.

A 12. januara ove godine, članovi Radne grupe upoznati su i sa konačnim tekstom Nacrta novog Zakona o kinematografiji, u čijoj izradi nisu učestvovali, ali i im je dat rok od sedam dana da se o njemu – izjasne.

Ono što je najviše sporno u ovom dokumentu, a što je jedan od ključnih razloga donošenja novog Zakona o kinematografiji tiče se upravo izvora finansiranja FCS – iz starog zakona iz 2011, izbačena je odredba koja se odnosi na sufinansiranje filma van budžeta.

S jedne strane, to može da signalizira da vlast u potpunosti želi da stavi „šapu“ na FCS i da ona kreira kakvi će se filmovi snimati i ko su „podobni“ stvaraoci koji mogu da dobiju novac iz državne kase. A s druge, da ona time, zapravo, finansijski štiti emitere sa nacionalnom frekvencijom koji su njeni promoteri, a koji bi, ovom odredbom, morali da ulažu sredstva u FCS.

Podsećanja radi, Zakonom o kinematografiji iz 2011, tačkom 20 (donet je u vreme demokratske vlasti, po uzoru na najbolju praksu u evropskom zakonodavtsvu), utvrđeno je da se novac za proizvodnju filmova izdvaja iz dela naknada koje telekomunikacioni operatori plaćaju Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (RATEL), a emiteri Republičke radiodifuzne agencije (RRA) za pravo emitovanja programa.

Iz prihoda RTS u kasu FCS, ovom odredbom, svake godine trebalo je da stiže 1,5 odsto, od RRA 20 odsto, a od RATEL 10 odsto. Novac je, međutim, stigao samo jednom, i samo od RRA 2013, a posle toga, ova odredba je „slomljena“ – Ustavni sud je 2014. proglasio neustavnom, u suprotnosti sa članom 34 Zakona o radiodifuziji, a već u julu iste godine, „slomljen“ je i ceo novi Zakon o kinematografiji.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o elektronskim medijima, kojim nije predviđeno izdvajanje dela prihoda za razvoj kinematografije, iako emiteri eksploatišu filmove domaće produkcije. Na burno reagovanje i mnogobrojne javne apele filmskih radnika, koji su tu odluku nazvali divljačkom, jer je dovedena u pitanje egzistencija kinematografije, nije bilo zvaničnih odgovora, ali su svi SNS ministri za kulturu, od Ivana Tasovca i Vladana Vukosavljevića, i sada Maje Gojković, najavljivali novi, i mnogo kvaliteniji zakon o kinematografiji.

Kako je nedavno za Danas svedočio reditelj Srdan Golubović, asocijacije i filmska udruženja su 2019. svoje predloge za izradu novog zakona prosledili Filmskom centru Srbije.

– Što se tiče reditelja i producenata, za nas je najvažnije da se usvoji naš predlog, koji podrazumeva da u budžet FCS određena sredstva uplaćuju emiteri, odnosno TV stanice, kao i ostali prikazivači i distributeri filmskog sadržaja. To jeste odredba zbog koje je Zakon o kinematografiji iz 2011. „pao“, jer je bila sporna, kako je utvrdio sud, ali je ona u potpunosti u saglasnosti sa svim evropskim zakonima. Filmski radnici očekuju da će se novi zakon sa tim članom uskoro naći u skupštinskoj proceduri, jer bi njegovom primenom budžet FCS za proizvodnju filmova bio značajno veći nego do sada. Bilo bi sjajno za budućnost našeg filma ako se to dogodi, iako nisam siguran da će naš predlog da „prođe“ – rekao je Golubović.

Nezavisno sufinansiranje filmova postoji u gotovo celoj Evropi, kao i u Sloveniji i Hrvatskoj koje imaju odlične zakone, u nekim državama, kao što su Francuska i Engleska, za kinematografiju se zahvata i iz godišnjih prihoda kompanija mobilne telefonije i igara na sreću, a slična rešenja se primenjuju i u Rumuniji i Mađarskoj, čije kinematografije beleže ogroman uzlet u poslednjoj deceniji.

Dakle, najveći problem kod Nacrta Zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima, kojim bi uskro trebalo da bude zamenjen Zakon o kinematografiji iz 2011, jeste to što vlast ne želi da zahvati pare iz profita koji ostvaruju velike i moćne kompanije televizijske, telekomunikacione, i sve one koje direktno ili posredno prihoduju od distribucije i prometa filmskih i drugih audiovizuelnih dela.

Jer, navodno, te su kompanije tokom javne rasprave u septembru prošle godine protestovale zbog „novih nameta“, pa je Ministarstvo kulture sklonije da prihvati njihovu argumentaciju, a da se ogluši o potrebu da se snažnije podrži srpski film, i jedna izuzetna grana kreativne industrije, s kojom se premijerka AB toliko hvališe.

Da li će ostati na tome da zaštititi interes moćnika, saznaćemo posle 28. februara, kada će Radna grupa koja predstavljaju struku dati predloge izmena i dopuna predloženog Nacrta novog Zakona o kinematografiji.