Predlozi za koncertnu dvoranu

To se navodi u Otvorenom pismu predstavnicima države i Grada, u kojem se suprotstavljaju „privilegovanom statusu Beogradske filharmonije“.

Grupa kompozitora, akademika i muzičara u Otvorenomu pismu podržava izgradnju koncertne dvorane i ukazuju da se ona u medijima isključivo najavljivala kao nova zgrada Beogradske filharmonije.

Pismo je upućemo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministru kulture i informisanja Vladavu Vukosavljeviću, ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i gradonačelniku Beograda Siniši Malom.

„Međutim, postavlja se pitanje kakve su to muzičke potrebe Beograda u sferi umetničke muzike i ko su sve neosporni višedecenijski zamajci simfonijske i vokalno-instrumentalne muzike u Beogradu i Srbiji“, dodaju autori pisma.

U Beogradu već 80 godine postoji Fakultet muzučke umetnosti koji za sve ove godine nije dobio odgovarajući zgradu. Simfonijski orkestar RTS beleži 80 godina postojanja, a zakupljuje Kolarac kao svoj osnovni prostor za probe i nastupe, podseća se u pismu.

Prema oceni potpisnika Otvorenog pisma, uslovi u kojima rade Fakultet muzičke umetnosti i Simfonijski orkestar RTS u poređenju sa uslovima rada u zgradi Beogradske filharmonije „predstavljaju nedostižni luksuz“.

„Ničim ne sporeći potrebu da značajna institucija kao što je Beogradska filharmonija dobije kvalitetnu koncertnu dvoranu, moramo da se upitamo da li je rešenje problema samo ove institucije prioritet nad rešavanjem problema sveukupnog muzičkog orkestarskog života u Beogradu, pa i u Srbiji“, pitaju potpisnici pisma.

„Potpisnici ovih redova takvom privilegovanom statusu i neravnopravnom tretmanu moraju da se odlučno suprotstave“, poručuje se u Otvorenom pismu.

Potpisnici smatraju da bi rešenje „moralo bi da se potraži u koncertnoj dvorani koja bi svoje kapacitete davala pod jednakim uslovima svim pomenutim institucijama, koja bi omogućavala i drugim domaćim i gostujućim ansamblima da u njoj nastupaju“.

„Nova koncertna dvorana bi trebalo da sadrži najmanje dve do tri koncertne sale različitih veličina, uz primenu svih najsavremenijih, pre svega akustičkih iskustava najmodernijih građevina ovog tipa u svetu“, objašnjava se u pismu.

„Predlažemo da nova koncertna dvorana ponese naziv ‘Dvorana Mokranjac’ po najvećem srpskom kompozitoru“, navode autori pisma.

Potpisnici pisma ukazuju da „nema valjanog argumenta“ koji bi mogao da u tolikoj meri naglasi potrebe jedne institucije nad potrebama ostalih neospornih pokretača muzičkog života u Beogradu i Srbiji, „osim eventualnog medijskog spinovanja putem neutemeljenih tvrdnji bez pokrića“.

„Ministarstva za kulturu i prosvetu morala bi da kroz objektivne analitičke studije sagledaju opšte potrebe, te da usvoje strategiju kojom će se obezbediti ravnopravan tretman i podrška svim najvećim muzičkim institucijama na osnovu realnih činjenica i podataka, bez povlađivanja stvorenoj medijskoj slici“, predlaže se u pismu.

„Nova koncertna dvorana treba da bude podstrek celokupnom umetničkom muzičkom životu Beograda i Srbije“, navode potpisnici pisma.

Pismo su potpisali predsednik SANU Vladimir Kostić, akademici Svetislav Basara, Dinko Davidov, Dejan Despić, Ivan Jevtić, Milan Lojanica, Nada Milošević – Đorđević, Branislav Mitrović, Dušan Otašević, Predrag Piper, Nikola Hajdin, dopisni članovi SANU Svetislav Božić, Slobodan Grubačić, Miloš Kojić, profesor Fakulteta muzičkih umetnosti Zoran Erić, violinista Jovan Kolundžija, dekan FMU Ljiljana Nestorovska, dirigent Bojan Suđić, kompozitor Ivana Stefanović i predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić.