Predrag Bjelac – „Onaj što igra Koštunicu“

Istini za volju, njihovim glumačkim bravurama ravne su gotovo i sve ostale uloge, odnosno za njih savršeno urađen kasting, kao i dobar scenario, suvisao najviše u dijalogu.

Neće, dakle, biti čudno ako ljudi na ulici Peđu počnu da oslovljavaju sa „Koštunice“ što mu se desilo i nedavno kada je igrao fiktivnog ministra Kovačevića u seriji „Ubice moga oca“ odnosno Barona u filmu „Kad porastem biću kengur“. To je i sam glumac, koji je početkom devedestih napustio zemlju nastanivši se trajno u Češkoj, jednom prilikom pomenuo.

– Ovde su ljudi prisniji od Čeha, pomalo bezobrazniji, neposredniji. Zaustavljaju me svuda, i na ulici, i u autobusu, gde god me vide. I zaista je zanimljivo da me niko ne oslovljava po imenu, čak me i na forumima zovu “onaj što igra ministra”. Kao što sam posle “Kengura” bio Baron, sad sam Nikola Kovačević. U suštini, ni ne treba da imam svoje ime i prezime, dobro je kad vas ljudi prepoznaju po onome što radite, kad posao stoji ispred vašeg imena – rekao je Bjelac.

Njegova markantna pojava – visok je 1,95 cm – sa izrazitim naočitim crtama lica donela mu prepoznatljivost i u međunarodnoj karijeri, pa ga tako mnogi znaju po ulozi čarobnjaka iz franšize o Hariju Poteru, a sličnog negativca igrao je i u drugom fantastičnom serijalu, „Letopisima Narnije“.

– Logično je da igram negativce. To je neko nepisano pravilo. Zašto bi mi nudili ulogu dobrog Engleza kada imaju svoje Engleze. Igram istočnoevropske protuve: Ruse, Albance, Srbe, Hrvate, muslimane. Ali, koliko god je moj lik negativan, ja se uvek trudim da ga nekako odbranim; koliko je to moguće. Radim ovaj posao iz čiste ljubavi i zadovoljstva, novac mi nije primaran, pa neretko i odbijam uloge koje mi se ne sviđaju – izjavio je tim povodom glumac.

Predrag Bjelac rođen je 30. juna 1962. u Beogradu gde je 1986. diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Pohađao je i školu glume na prestižnom „Li Starsberg“ institutu u Americi. Prvu ulogu odigrao je u filmu „Šest dana juna„.

U pozorištu nije otkako se dvedesetih odselio u Prag. Više od deset godina je u vezi sa crnogorskom rediteljkom Marijom Perović. Iz prethodnog braka ima bliznakinje Unu i Taru.

Strastveni je skupljač automobilčića i to onih istočnoevroskih modela poput moskivča, trabanta, vartburga. Više od toga da na scenu donese najveće Šekspirove likove oduvek je maštao o dugom, beskonačnom letu koje osim profesorskog ponekad može da omogući i zanimanje glumca.