Predsednik Asocijacije filmskih reditelja: Studentski pokret je vratio moral kao centralnu tačku poverenja ljudi u politiku

Ikić kaže da ove studentske proteste vidi kao „veliki trenutak oslobađanja“.

„Čini mi se da je ta sloboda nešto što je nedostajalo ljudima, pogotovo u manjim mestima, koja su prolazila kroz jednu vrstu konstantnog smanjenja njihove slobode, možda u većim gradovima to nije bilo toliko izraženo, dolazak studenata kao vesnika nove nade, pokrenulo je emotivni vatromet, gde god se pojave, niko ne ostaje ravnodušan“, kaže on za N1.

Čini mu se da je to „dalo nadu ljudima koje sreću na hodočašću da je drugačiji život moguć“.

„Mnogo bolji i mnogo pravedniji nego onaj koji smo do sada živeli“, ističe.

Osvrnuo se i na navode vlasti o „obojenoj revoluciji“ i rekao da se seća perioda Miloševića, te da su „slične konstrukcije bile i u to vreme“.

„Kojima su kvalifikovani neki mladi ljudi koji su tražili drugačiji život, to sve je napravilo, čini mi se, samo suprotnu reakciju koja nije ono što je vlast očekivala. Obojene revolucije nastaju pre svega sa jednom medijskom pripremom, gde sad neka zapadna javnost treba da se upozna prvo sa problemom, pa ljudima, pa koja je to zemlja. Kad se dešava obojena revolucija, ti mediji su već na licu mesta, mi ovde imamo da skoro tri meseca niko nije napisao tekst o studentskim protestima koji su sada sigurno najveći u ovom veku na tlu Evrope, po magnitudi koju su proizveli, nikad studentski pokret nije toliko uticao na društvo u celini“, kaže on.

Mišljenja je da studenti „nisu razvlastili vlast, već deligitimisali“.

„To su dve različite stvari, razvlastiće ih onda kada izgube sve poluge vlasti, u ovom trenutku su delegimitisani. Čini mi se da narod to prepoznaje, zato gledamo ove kolone svako veče, u gradovima, manjim mestima, posebno gde je strah mnogo veći, ljudi izađu na ulicu i iskažu svoju podršku studentima i drugima koji protestuju. Nepovratan proces, ja ne vidim kako bi to moglo da se vrati. Mislim da se promenila svest, to je nepovratno“, smatra on.

Mišljenja je da su studenti „vratili moral“.

„Moral je postao centralna tačka u politici, pod politikom mislim na celokupno ljudsko delovanje, ne samo stranačku politiku. Politika je svakodnevno delovanje, svako od nas u uređenju sopstvenog društva, kuće, države… Nažalost, moral je polako nestajao iz politike, pa smo imali jednog političara koji je sugerisao da ako tražite moral u politici, na pogrešnom ste mestu, treba da idete u crkvu. Mislim da je to odvajanje politike od morala napravilo katastrofalne posledice, studentski pokret je vratio moral kao centralnu tačku poverenja ljudi u politiku, odnosno u ljudsko delovanje celokupno“, kaže on.

Ističe da su pravda i sloboda fundamentalne tačke društvenog ugovora.

„Ako to ne postoji, ne postoji društvo. Da bi to postojalo, mora da postoji poverenje u institucije, ljude koji upravljaju, ljudi zato sada emotivno reaguju, jer uspostavljaju neko novo poverenje u neke nove buduće ljude koji će tom zemljom upravljati“, kaže on.

Komentarišući prestanak dolazaka provokatora i napada na studente, Ikić citira nemačkog reditelja Fazbindera – „dođe trenutak kada više ništa ne pomaže“.

„Taj trenutak je došao. Sve one metode koje su savršeno fukcionisale godinama i godinama rušile bilo kakav otpor režimu, u jednom trenutku su naišle na to da proizvode, ne samo nikakve reakcije, već suprotne“, kaže on.

Kompletan intervju sa predsednikom Asocijacije filmskih reditelja Ivanom Ikićem pročitajte na sajtu N1.