Predstava „Autentična tumačenja: ’68“, omaž Borki Pavićević

Projekat „Autentična tumačenja“: ’68, nastao je u prvoj, radnoj verziji, još u julu 2018. godine, razvijajući se do dan danas, prolazeći kroz, kako je to opisao glumac Milutin Milošević, „nove rukavce“ u procesu prepričavanja, upoznavanja sa intimnim narativima učesnika studentskih protesta 1968. u Jugoslaviji, te dokumentarnim materijalom.

Osnova predstave su upravo uspomene i tekstovi vezani za jun ’68 Borke Pavićević. a Ivan Medenica je napisao da „cela predstava može da se doživi i kao pametan, nežan, sofisticiran i nimalo nametljiv omaž samoj Borki Pavićević”.
Ivan Jovanović (Novi Magazin) i Tanja Šljivar (Lice ulice) proglasili su predstavu „Autentična tumačenja“: ’68 jednom od najboljih ostvarenja pozorišne sezone 2019-2020, a odigrana je preko dvadeset puta u različitim varijantama i izboru scena.

Tačno u podne je bilo Borkino vreme. Borka Pavićević je o predstavi pisala:

„Sada kada je čitava ekipa završila prvi deo radnog procesa, kada su glumci, likovi koje su prizvali, tumači i prepričavaoci Lipanjskih gibanja otišli i nema ih ni u dvorištu u kome su se deca igrala, ni u Paviljonu, kao što su i „Rani radovi“ Želimira Žilnika završeni i ne mogu se ponoviti, već od njih poći, iz rezimiranja jednog poraza, i očaja, i onoga što se gradi na njihovom temelju, takođe neponovljivo, jer nema drugog puta istog.

I kada je radost nade da se o svemu tome može nešto reći, na autentičan način u suštinskom, sadržajnom, formalnom i moralnom, neka je tuga, neka neprisutna dragost koja je imanentna „radnom procesu“, ovladala, i nada da će posle 1968. doći 1969, i 1918. i 2028, i da će uvek i iznova sve biti iz početka. Na svoj način i neponovljivo“ – zapisala je Borka Pavićević (1947 – 2019), dramatuškinja i aktivistkinja koja je obeležila ovdašnje pozorište, kulturu i javnu scenu. .

U gotovo tri sata igre, koliko traje predstava, videćemo Pavla Čemerkića, Miloša Timotijevića, Milutina Dapčevića, Vladislavu Đorđević, Aleksandra Kecmana.

U glumačkoj ekipi su i Nikola Malbaša, Nataša Marković, Marija aOpsenica, Sanju Marković, Milutin Milošević, Đorđe Živadinović Grgur, Rade Šerbedžija (video dopisnica), i Hana Beštić.

Koncept i režiju potpisuje Ana Miljanić, vizuelni identitet Branko Pavić, asistentkinja rediteljke je Nina Šerbedžija, a dramaturg Adam Randželović

Muzika: Anja Đorđević, kompozicija „Radost ponovnog susreta“ (porudžbina Beogradske filharmonije), 2016. i kompozicija „Radost ponovnog susreta, prepričavanja“, 2019.

Ana Ćurčin, muzička obrada studentske himne „Leva! Leva! Leva!” (tekst: Miroljub Todorović, muzika: Vuk Stambolović, 1968.), 2018.