Predstava Blanke Li „Pariski život“ na 20. Beogradskom festivalu igre, pre glavnog programa

Ona u Beograd dolazi sa svojim svetskim hitom “Pariski život”, koji ekstremno pomera postojeće granice scenske umetnosti i njenog virtuelnog preobražaja.

“Pariski život” igraće se u više termina tokom pet dana od 8. do 12. marta u beogradskom bioskopu “Balkan – ukupno deset jednosatnih predstava.

– U pitanju je spektakularan, futuristički uvod u 20. Beogradski festival igre. Delo koje se temelji na takozvanoj virtuelnoj realnosti ponelo je Zlatnog lava za inovacije i najbolje virtuelno iskustvo na 78. Filmskom festivalu u Veneciji. A što se publike tiče, dovoljno je da samo pritiskom prsta izabere svoju “ulogu”, uz nju i Šanelov kostim i tako postanete lik u predstavi, koji nadalje može da igra, učestvuje u zabavi, komunicira sa drugim učesnicima i gostima, ili da se naprosto zadovolji ulogom posmatrača koji putuje kroz prizore od koji zastaje dah – kažu u BFI.

Blanka Li je umetničko ime Blanke Marie Guterez Ortiz, Granađanke koja se afirmisala i u svetu filmske režije, glume i igre.

Sticajem okolnosti učenje flamenka i ritmičku gimnastiku sa 12 godina zamenila je igrom, a ubrzo se preselila u Njujork, gde se u školi Marte Grem posvetila igri i koreografiji.

Njene koreografije izvode se u baletima Pariske i Metropoliten opere, Berlinskom baletu, sarađuje sa filmskim stvaraocima poput Pedra Almodovara i Mišela Gondrija, muzičarima kao što su Bijonse, Daft Pank, Pol Makartni…

„Volim da dam život svemu što je u mom mozgu“, moto je Blanke Li, koja ne trpi stilska i žanrovska ograničenja.

– Poznato je da volim da kreiram bez granica između umetničkih formi i da radim sa novim tehnologijama, pa sam se, još pre mnogo godina, zainteresovala i za virtuelnu realnost, pre svega zbog svog inovativnog karaktera. „Pariski bal“ nastao je iz želje da napravim predstavu uživo u VR-u, koristeći iskustva stečena kroz saradnje u muzici, filmu, modi, arhitekturi i performansu. Smatram da je uloga nas umetnika i da izmišljamo budućnost – kaže Blanka Li.

Prema njenim rečima, “Pariski bal” je ljubavna priča “nastala iz želje da napravi interaktivni komad u kome su prisutna tela i igrača i publike kao poziv na veliki bal koji se odvija u fantastičnom univerzumu”.

– Komad “Pariski bal” je neupitno potreban festivalima i pozorišnim scenama, jer uspostavlja potpuno novu dimenziju koja ima mogućnost da privuče publiku koja odrasta uz nove tehnologije, nudeći jednu vrstu žive, ali podjednako atraktivne i brze senzacije. Takođe, Blanka Li je jedna od umetnica koje brišu granice između umetničkih formi, pa ne čudi da je upravo njen „Pariski bal“ poneo Zlatnog lava filmskog festivala u Veneciji. To je komad koji podjednako pripada svetu igre, pozorišta, filma, mode, dizajna, animacije… U godinama kada Beogradski festival igre ima sve manje pozorišnih scena za izvođenje programa u svom gradu, shodno stavu pojedinih upravnika da svetski festivali ugrožavaju kućni red i tekući repertoar, „Pariski bal“ nam otkriva jedan novi prostor. Naime, legendarni bioskop Balkan je sa nama podelio ovu avanturu, pa će se tako uskoro naći na spisku najboljih svetskih pozorišta koje ova virtuelna magija trenutno ispunjava… – smatra Aja Jung, osnivačica i direktorka BFI.