Predstava „Bliži nebu“ u zaječarskom teatru

Ova prva pozorišna premijera u doba korone u Srbiji naišla je na izuzetno dobar prijem publike koja je glumce dva puta vraćala na poklon nagradivši ih gromkim aplauzom.

Nagrađivani komad Željka Hubača Bliži nebu  do sada je izvođen u Srbiji, Bugarskoj i Ruskoj Federaciji, a u Zaječaru ga je  na scenu postavio autor, kome je ovo četvrta režija u srpskim profesionalnim teatrima.

Uz tekst i režiju, Hubač potpisuje i dizajn scene i izbor muzike. Prema rečima Željka Hubača, priprema predstave trajala je šest meseci jer je bila prekidana tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa.

– Predstava je na probama  vraćana više puta i taman kada je bila spremna za izvođenje nailazio bi novi talas korone, tako da nije mogla biti izvedena. Da smo je odložili za 1. oktobar mislim da ne bi bila izvedena i da bismo iznova morali da radimo predstavu . S druge strane to je medijski jako odjeknulo jer je to prva pozorišna premijera u Srbiji. Ovo je moj prvi komad i preživeo je vreme. Veoma sam zadovoljan i moram da se zahvalim svim glumcima zaječarskog pozorišta, kao i Zoranu Karajiću koji je u ovo  nevreme doputovao iz Šapca – rekao je novinarima Željko Hubač.

Hubač je radnju svog komada smestio u  Neuropsihijatrijsku kliniku u Toponici, kraj Niša, a u osnovi sukoba nalazi se sudar dva sveta, novopridošlice, univerzitetskog profesora iz Beograda, doktora Čortarovića i grupe lokalnih pacijenata.

Čortarović uspeva da u svakome od pacijenata, svojih sabesednika,  podstakne iluziju kako se izgubljeni, oteti ili protraćeni normalni „život“ može vratiti ne spoznajom, već osvetom i razaranjem, čime se njegov lik izdiže do nivoa sjajno okarakterisanog, ledenog provincijskog Mefista, a komad postaje nadasve aktuelan.

Naslovne uloge u predstavi tumače Zoran Karajić i Vujadin Milošević koji je, kako sam kaže, jako zadovoljan svojom ulogom koja je velika i odgovorna i da je verovatno ovo njegova najbolja uloga u dosadašnjoj karijeri.

Prema rečima Zorana Karajića Bliže nebu je  predstava za stotinak  gledalaca na sceni,  ali je ovog puta  zbog obaveznog rastojanja  broj mesta bio ograničen na 32.

– Meni se posebno sviđa što sam osetio tu publiku i činilo mi se da je zajedno sa nama  disala, da je prolazila kroz sve ove peripetije kroz koje smo mi prošli. Zbog toga nismo igrali na jaku emociju, igrali smo na iskrenu emociju koja je doprla do publike i čini mi se da je odlično prihvatila – kaže Zoran Karajić.

Osim Karajića koji je bio gost i Vujadina Miloševića, u ovoj kamernoj predstavi igraju  Miloš Tanasković, Gabrijel Bećarević, Branislav Mijatović, Viktorija Arsić, Ana Bretšnajder i Predrag Grbić.  Realizacija scenografije Mirko Stokić, sufler inspicijent Marija Ristić, dizajn zvuka Branko Grbić, svetlo Dragan Marković i Emir Avdić, ton David Nedeljković, šminka Aleksandra Marković, rekvizita Željko Šoršokanović i Bora Bogdanović,izrada kostima Gorica Ilić i Mirjana Stanojević, tehnika Boban Simonović i Nikola Ranđelović, stolarski radovi Miodrag Marković, organizator Miroslav Kamenković.

Novu realnost koju je nametnula epidemija korona virusa osim ograničenja broja mesta, činilo je i merenje temperature i dezinfekcija ruku gledalaca na ulazu u pozorište i obavezno nošenje maske.