Zlatko Paković: Ulazimo u opasnu zonu – šta čekamo?

– Nadam se da će se do kraja naših života ostvariti i naše tridesetogodišnje nastojanje da dođemo do demokratije i elementarne pravde. U tu svrhu je i pravljena ova predstava, poručio je Zlatko Paković, na početku današnje konferencije za novinare u Ustanovi kulture Stari grad i dodajući da pozorište ima društvenu odgovornost prvog reda.

– Pozorište nije u toj prilici da bude kao neke druge umetnosti zato što ono po prirodi stvari, po svojoj strukturi imanentno društvenom odgovoru – kazao je Paković. Osvrnuvši se na simboliku Velikog petka i dana kada će njegova predstava biti premijerno izvedena Paković je rekao da to jeste dan Isusa Hrista, raspeća, umiranja na krstu, vaskrsenja, nakon dva dana u nedelju, ali i da komad „Vox Dei – građanska neposlušnost“ ima veze sa žrtvovanjem.

– Ova predstava je sigurno jedinstvena po tome da preuzima tu vrstu odgovornosti, tu vrstu krivice i tu vrstu tuđih grehova na sebe i ona jeste, zaista, jedna vrsta žrtvovanja. Ušli smo u jednu vrlo opasnu zonu. Mislim da pozorište na ovim prostorima nikad nije ušlo u zonu u koju mi ulazimo, da bi učinilo ono što je društvu onemogućeno, da preuzme na sebe i uradi ono za šta društvo još uvek nije spremno. Između ostalog i da upriliči sudske procese, pod punim imenom i prezimenom i pod punom odgovornošću – poručio je Paković.

Glumac i pevač Ivan Jevtović podsetio je da je predstojeća premijera prvi Pakovićev komad posle četiri godine, uz zapažanje da se od 2012, na ovamo promenila repertoarska politika u pozorišnim kućama, da je ona u poređenju sa ranijim periodom izgubila hrabrost i smelost, a upravnici su, „očigledno je uglavnom birani po političkoj podobnosti „.

– Značajna pozorišta koja su mene lično inspirisala da se bavim glumom su se pretvorila u nešto što odgovara ovom nakaradnom režimu. Mi se nalazimo u sred tiranije, trpimo svakog dana kao umetnici i onemogućeni smo da funkcionišemo u ovom gradu. Zbog toga smatram da je fantastično što ćemo na veliki petak kada se sve te institucije budu primirile zbog uskršnjih praznika, što ćemo se u toj atmosferi „sve je u redu – lepo vreme, pijemo i pečemo ćevape“ pojaviti mi kao grom iz vedra neba sa ovom predstavom – istakao je je Jevtović .

On je rekao da za nju vlada veliko interesovanje i obećao da će svi oni koji dođu premijeru moći da čuju o tome šta nedostaje građanskim protestima.

– Prema mom mišljenju , nedostaju oštrina, oštrica, sredstvo, nedostaje sablja pravde – poručio je Jevtović.

On je ispričao da su se veoma temeljno spremali za predstavu, jer su kroz nju želeli publici da predoče šta je to građanska neposlušnost i koji njeni oblici mogu da izazovu preokret. Jevtović se zahvalio na podršci , smelosti i hrabrosti Vuku Saletoviću, direktoru Ustanove kulture Stari grad što je podržao ovako delikatan projekat od početka i kazao:

– Neko bi rekao da je ne samo hrabro, nego i ludo pokušati da realizujete ovakvu predstavu , da se sa njom mnogo rizikuje. Ali kao što su neki veliki ljudi u ovom gradu pevali „ovaj grad je nekad bacao svetla daleko“, tako ni mi danas ne smemo da posustanemo. Ako se čovek postavi u poziciju pasivnog posmatrača kao što se dešava u našim institucijama i u pozorištima, on pristaje na produženi tretman političke tiranije. Kada ste umetnik, što bi rekao i moj pokojni otac, jedna od osnovnih stvari je etika, pitanje izbora i pitanje zašto nešto radimo. Mnogi ljudi su se uspavali i postali inertni – konstatovao je Jevtović , dodajući će oni koji dođu na predstavu saznati o brojnim mogućnostima, koje i mnoge njegove kolege iz pozorišta zaboravljaju.

– To je da je pozorišna umetnost obavezna da budi, da podučava i da postavlja prava pitanja – Ova predstava treba da donese zaista realna rešenja za aktuelni trenutak tiranije u kojoj živimo . Mi smo to lepo imenovali na samom početku predstave . Pošto živimo u tiraniji jednu od prvih proba smo posvetili čitanju ustava – objasnio je Jevtović . On je podsetio da u ovom najvišem pravnom aktu postoji 206 članova sa kojima ljudi nisu upoznati.

– Kada bismo posvetili pola sata čitanju tog najvišeg pravnog akta, shvatili bismo kolike su naše mogućnosti u zakonskim okvirima i onda bismo postavili sami sebi pitanje zašto smo uspavani, zašto stojimo i šta čekamo? Jedina prava stvar je da ova pozorišna predstava inspiriše ljude za generalni štrajk poručio je Ivan Jevtović.