Predstava zbog koje ni političarima nije svejedno

Nju je otvorio Ivan Tasovac, ministar za kulturu i informisanje Vlade Srbije, koji je istakao da ovaj teatar „konačno ima svoj dom“ i najavio za 2015. nove premijere, koncerte, baletske predstave i gostovanja Beogradske filharmonije na novootvorenoj sceni Prištinskog pozorišta. Otvaranjem pozorišta Gračanica, koja je od uvođenja protektorata UN na KiM 1999. neka vrsta administrativnog centra za Srbe južno od Ibra, od prošlog petka je na putu da postane i srpsko kulturno sedište za celu južnu Pokrajinu.

Sala Doma kulture u Gračanici bila je pretesna za sve koji su želeli da gledaju muzičko-dramsku priču o srpskom prognaniku i povratniku Dobrivoju, koji se vraća u rodno selo na jugu Metohije. Dobrivoja na KiM više ne prepoznaju ni žena, ni rođaci, niti komšije, a srpske, kosovske i međunarodne institucija vrte ga u začaranom krugu birokratije, da bi na kraju nastradao kao „kolateralna šteta“ na demonstracijama kosovskih Albanaca zato što je progovorio na srpskom jeziku. Osim glavnog junaka, njegove familije i komšija, u predstavi su se našli i ministar za povratak, predstavnici NVO, srpske vojske, Euleksa, Kfora, novinari, pesnici, predsednik srpske opštine Priština, pravoslavni sveštenici, hodže, N.N. mrtvi i demonstranti.

Na scene iz „Hotela Kosovo“, koje su neka vrsta surovog hiperrealizma u odnosu na život Srba na KiM poslednjih 15 godina, publika u kojoj su mnogi stajali, reagovala je i smehom i suzama. Glumci i reditelj ispraćeni su ovacijama i radošću meštana da sada imaju i pozorište. „Useljenje“ i uspešnu premijeru svi koji su doprineli da „Hotel Kosovo“ izađe na scenu najpre su iza zavese proslavili sa flašom šampanjca. U holu Doma kulture publiku je čekala izložba fotografija sa gostovanja Prištinskog pozorišta po srpskim enklavama. U Uroševcu su čak igrali za jednog gledaoca – poslednju Srpkinju koja je ostala u ovom gradu.

– Predstava je na mene ostavila dubok utisak. Opisuje teatar apsurda u kome duže od 15 godina žive svi ljudi na području KiM, naročito Srbi. Predstavi je mesto u samoj Prištini, ali i u Beogradu i na mnogim drugim adresama širom sveta. Oni koji ne dođu dobrovoljno da je pogledaju u Gračanici, trebalo bi dovesti, naročito one koji igraju odlučujuće uloge u teatru u kome žive naši ljudi na KiM – izjavio je za Danas posle premijere Marko Đurić, šef Kancelarije za KiM Vlade Srbije.

Na pitanje da li podnaslov predstave „Scenski priručnik za snalaženje u južnoj srpskoj pokrajini Republika Kosovo“ podseća na politiku Vlade Srbije prema KiM, Đurić je odgovorio da mu se „posebno dopao lik ministra za povratak, čoveka koji je majstor u svim disciplinama političke opsene, licemerja, manipulacije i beskrajnog zadovoljstva“.

– Mislim da je to tipičan političar na prostoru Balkana kakav se trudim da sam ne budem – rekao je Đurić.

Upitan kako je doživeo poslednju scenu u kojoj nad mrtvim Dobrivojem počinje srpsko-albanska „bratstvo-jedinstvena“ euforija pošto je na TV dnevniku saopšteno da je „12. decembra 2014. potpisan sporazum o pomirenju između Kosova i Srbije, uz pozivanje na premijere koji žele da ostanu anonimni“, Đurić kaže da je „merkao i čekao da vidi koji će glumac da liči na nekog lika sa naše političke scene“ i da je „na momente bio zabrinut i kad se pominjao Briselski sporazum“.

Pored velikog broja Srba iz centralnog dela KiM, Tasovca i Đurića, kao članova Vlade Srbije, premijeri su prisustvovali i gradonačelnik u ostavci opštine Gračanica iz kosovskog sistema lokalne samouprave i potpredsednik Vlade Kosova Branimir Stojanović, predstavnici SLS i Srpske liste, glumci Predrag Miki Manojlović i Svetozar Cvetković, pisac Vladimir Kecmanović.

Autor teksta i reditelj „Hotela Kosovo“ je Nenad Todorović, inače direktor NP iz Prištine. Koreografiju su uradili Nebojša Gromilić i Neda Popović, kostimografiju Ljiljana Ružić, scenografiju Goran Stojčetović. Autor muzike je Bojan Stojčetović. U predstavi, između ostalih, igraju: Aleksandar Mihajlović, Zinaida Dedakin, Filip Radojević, Branko Babović, Bora Nenić, Milan Vasić, Bojan Stojčetović …

Od Prizrena do Gračanice

NP iz Prištine osnovano je 1945. u Prizrenu pod imenom Oblasno narodno pozorište i iste godine 7. oktobra izvelo je prvu predstavu „Glava šećera“ Milovana Glišića. Tri godine kasnije pozorište se seli u Prištinu u zgradu Sokolskog doma, a 1951. dobija novo zdanje u kome mu se 1955. priključila i albanska drama, i iz kog je prognano 1999. godine.

Zakon o kulturnoj baštini 2015.

– Novi zakon o zaštiti kulturne baštine biće donet iduće godine, najavio je Ivan Tasovac tokom posete manastiru Visoki Dečani, gde je u subotu razgovarao sa igumanom dečanskim arhimandritom Savom (Janjićem). Tasovac je poručio da su zaštita i promocija kulturne baštine među prioritetima Ministarstva kulture, ali nije želeo da govori o detaljima, pozivajući novinare na poštovanje „manastirske tišine koja govori više od svake reči“. „Veliko je ohrabrenje, ukrepljenje i velika radost svaki put kada se zajedno okupljamo u našim svetinjama koje su temelj našeg identiteta, kulture i svega onog što imamo. Uzdamo se u Gospoda da će ove svetinje u ovom teškom i smutnom vremenu biti adekvatno zaštićene i dalje svetliti i u budućnosti dobrotom i ljubavlju, kao što su to vekovima činile“, pozdravio je arhimandrit Sava delegaciju iz Beograda. Tokom dvodnevnog boravka na KiM Tasovac je obišao i Gračanicu i Pećku patrijaršiju.

„Nismo vaši mrtvi“

– Odredba „hleba i igara“ je postala esencija politike, a kultura je istina, čak i onda kada nas ona sama laže. Zato su, naročito na KiM, kultura i politika teško spojive, jer se ovde jasnije vidi razlika između dobra i zla, između istine i laži. Uostalom, Beogradu, Prištini, Vašingtonu i Briselu, upravo je sa premijere mjuzikla „Hotela Kosovo“ jasno poručeno: „Nismo mi vaši mrtvi!“ – kaže direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, odgovarajući da pitanje Danasa da li, uz neosporan dalekosežan značaj otvaranja pozorišta u Gračanici za kulturu Srba na KiM, u politici Beograda ima i elemenata „hleba i igara“.