Prva pozorišna predstava posle II svetskog rata u Zaječaru je odigrana 2. februara 1947. godine. Beše to komad Jurija Mokreva „Žita cvetaju“.
U minulih sedam decenija odigrano je ravno 417 premijera, a poslednja u ovom značajnom nizu bila je „Skupljači perja“ 2015. godine.
Za sve ovo vreme pozorište u Zaječaru bilo je domaćin mnogim pozorišnim svetkovinama, a osamdesetih godina jedno od najnagrađivanijih u Srbiji van Beograda. Bilo je uspona i padova, dobrih predstava, kao i onih ne tako dobrih, ali ono što jeste činjenica, da je jedino pozorište od Beograda do Pirota i Niša, u ovom delu Srbije, uspelo da preživi sve krize, kažu u zaječarskom pozorištu.
– Kad se čovek okrene sedam decenija unazad vidi da je to jedna pozorišna bajka. Za sedam decenija, ne samo da je odigrano preko 400 premijera, nego su pokrenuta i tri festivala, od kojih dva zauzimaju značajno mesto na pozorišnoj mapi Srbije. Baš ove godine navršava se punih 50 godina od kada su pokrenuti Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, koji su 1967. godine održani u Zaječaru prvi put, a naše pozorište bilo je jedan od inicijatora i organizatora ovog značajnog pozorišnog festivala. I drugi festival, koji je pokrenut u Zaječaru jesu Dani „Zorana Radmilovića“, koji su krajem prošle godine održani po 25. put – kaže vršilac dužnosti upravnika ove pozorišne kuće Davor Marušić.
Prošla godina bila je jedna od najtežih u istoriji ovog pozorišta, računajući i zatvaranje 2008. godine. Zatvaranje je bilo udarac od kog se pozorište, objektivno, nikada nije oporavilo jer mnogi glumci nakon zatvaranja, pa ponovnog otvaranja, nikad nisu vraćeni na posao. U godini koja je iza nas radilo se na konsolidaciji – materijalnoj, kadrovskoj, repertoarskoj, organizacionoj. Od prošle jeseni rade na pripremi novog komada koji bi, kako kažu trebalo da vrati ovaj teatar na mesto, koje mu pripada.
– Ono što posebno ističem, vratili smo publiku u teatar. Mi sad imamo po dvesta ljudi u sali i to za predstave, koje se igraju više od dve decenije. To je publika, koja nije bila ni rođena kada su igrane premijere tih komada. Mislim da smo na najboljem putu da vratimo poverenje publike, koja je negde nestala, izgubila se. – navodi Marušić.
Pozorište je vratilo sva dugovanja i sada je na zdravim nogama.
– Ako uspemo, a to je imperativ svih imperativa, da počnemo rad na novom komadu sad, početkom marta, biće to povratak na veliku scenu i kroz festivale, koje nas očekuju. Spremamo se i za gostovanja na Virkasu u Virovitici, Banjaluci, festivalu u Gabrovu u Bugarskoj ovog proleća.
U Pozorištu Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ spremaju nekoliko akcija, koje će imati odjeka u pozorišnom svetu u Srbiji. Prva je „Pozorište na selu“ u okviru koje će pozorištanci gostovati u selima u Timočkoj krajini.
– Biće to, nadam se, dobro prihvaćeno, jer je i zaječarska, ali i publika u selima, u to nema sumnje, željna pozorišta. Čekamo samo da sneg okopni i da malo temperatura poraste jer je nemoguće igrati na ovom minusu. A druga stvar, koju pokrećemo jeste pomeranje godine, kada je pozorište osnovano. Naime , u Zaječaru je Prvo povlašćeno timočko pozorište „Gundulić“ osnovano još 1911. godine i nema nikakvog razloga da ne uzmemo ovu godinu za godinu kada je osnovano pozorište. – objašnjava nam Marušić.
Pokrenuta je i inicijativa da se spomenik Zoranu Radmiloviću, koji je postavljen ispred biblioteke, izmesti ispred pozorišta koje nosi njegovo ime. Još dosta toga planiraju u zaječarskom pozorištu, ali im je u ovom trenutku najvažnije da do kraja marta izvedu premijeru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
