Predstavljanje srpskog izdanja autobiografije čuvene balerine Karle Frači i srpske premijere filma „Karla“ 23. septembra 1foto promo

Dugo najavljivano srpsko izdanje autobiografije legende italijanskog i svetskog baleta 20. veka Karle Frači (1936-2021), kao prva saradnja italijanskog izdavača Mondadori i Beogradskog festivala igre biće predstavljeno 23. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci, saopšteno je juče iz BFI.

Promociju knjige “Korak po korak – Moja priča” pratiće srpska premijera filma “Karla” iz 2021, snimljenog po autobiografiji ove čuvene balerine u produkciji RAI Fiction.

Film, koji je u Italiji prikazan najpre u milanskoj Skali, a potom u tamošnjim bioskopima, režirao je Emanuele Imbuči, a Karlu Frači igra popularna italijanska glumica Alesandra Mastronardi.

Karla Frači je na pozornicu iznela više od dve stotine likova, oživljavajući priče sa neverovatnom raznolikošću i iz dubine duše, jer „jezik igre je prodorniji u odnosu na pozorišni, upravo zbog odsustva reči”. U svojoj knjizi “Korak po korak”, ona piše o detinjstvu u ratnim godinama provedenom u lombardijskom selu kod rođaka – rođena je u Milanu, polasku u Baletsku školu milanske Skale, diplomskom nastupu i trijumfalnom uspehu na najznačajnijim pozornicama sveta: u Milanu, NJujorku, Los Anđelesu, Moskvi, Havani, Tokiju, Londonu…

Ćerka tramvajdžije i radnice, dalja rođaka itaijnkog opreskog maga broj jedan Đuzepea Verdija, Karla Frači priča o ljubavi prema porodici i časnom pristupu igri koju je nastojala da dovede i do najudaljenijih mesta, o velikim umetnicima, svojim prijateljima i savremenicima koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu opere, baleta, filma, muzike, politike…

“Uz pohvale najuticajnijih baletskih kritičara i obasipanje aplauzima najraznovrsnije publike, Karla Frači je nastupala rame uz rame sa čuvenim svetskim igračima: Erikom Brunom, Rudolfom Nurejevim, Mihailom Barišnjikovim, Marijom Pistonijem, Paolom Bortolučijem… Delila je scenu i sa Margo Fontejn, DŽelsi Kirkland, Alisijom Markovom… Sarađivala je sa koreografima poput DŽona Kranka, Morisa Bežara i Entonija Tjudora, a značajnu ulogu u njenom životu imali su pesnici, među kojima i čuveni Euđenio Montale koji joj je posvetio mnoge poznate stihove”, podsećaju u BFI, koji srpsko izdanje autobuografije Karle Frači objavljuje u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu, a uz podršku Banke Intesa i Fondacije milanske Skale.

“… Igra je evolucija tela u svoj njegovoj lepoti, celovitosti i ponosu. Imala sam sreću da upoznam ovaj svet i da budem njegov deo… Priroda mi je podarila vitko telo, nežan vrat i ruke, kao i dečji osmeh s malim i lepo vidljivim zubima. Pojačala sam brzinu, sposobnost i liniju nogu… Na pozornici sam bila i vilin konjic i tigar, nežna i strastvena, detinjasta i ratoborna…”, piše u autobiografiji Karla Frači, koja je 2015. otvorila 12. Beogradski festival igre u beogradskom Centru Sava dočekana višetominutnim ovacijama.

– Još od najranijih razreda baletske škole Karla Frači je bila moj idol. Tada sam iz američkih i italijanskih baletskih časopisa brižljivo isecala i u posebnim ramovima čuvala njene fotografije. Život je čudo, pa mi je malo kasnije omogućio da Karlu sretnem u Rimu, Milanu… a onda i privilegiju da baš ona bude deo nekih važnih poglavlja na mom profesionalnom putu, kao i čast da je ugostim u Beogradu gde je na sceni Sava centra otvorila jedno izdanje BFI igre i svakog jutra ispijala espreso u dorćolskom lokalu koji nosi njeno ime. Bila sam opčinjena tom harizmom, načinom razmišljanja, brzinom, energijom i duhom. Naš poslednji susret je bio u Monci, januara 2020. Došla je da pogleda predstavu u kojoj su igrala deca iz moje škole. Znala sam da je napisala knjigu u kojoj je na poseban način, nepretenciozno i poetično smestila i deo svoje biografije. Priču je posvetila svom sinu i njegovim prijateljima. Međutim, sa tom knjigom, ona je stvorila poseban ram za istoriju baleta 20. veka – kaže za Danas Aja Jung, osnivačica i direktorka BFI.

Ona objašnjava da je „nekoliko dana nakon smrti Karle Frači stupila u kontakt sa direktorkom izdavačke kuće Mondadori, a u međuvremenu RAI je napravio film po ovoj knjizi, što će da će sve zajedno stići pred ovdašnju publiku u formi omaža ovoj neponovljivoj umetnici“.

– Više ne postoje umetnici tog formata. Jednostavno, vremena su drugačija. Kada kažete Nurejev, svi znaju da je reč o baletu. Danas morate da objasnite ko je ko, šta radi, odakle je došao i zašto je tu gde jeste, uprkos činjenici da su sve informacije dostupne u dva klika. Onda nije bilo klikova, ali je bilo istinskih zvezda i njihovih planetarnih karijera – naglašava Aja Jung.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari