Ovogodišnje 57. izdanje Bitefa pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ održaće se od 3. do 10. oktobra, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini grada gde je predstavljen izbor od 10 predstava i objašnjen tematski koncept festivala. Nikita Milivojević, umetnički direktor Bitefa rekao je da je 57 Bitef pripreman u koselekorskom duhu.
– Pomagale su mi, i pomagaće mi nadalje moje koleginice dramaturškinja Tijana Grumić i Ksenija Đurović, producentkinja Glavnog programa Bitef festivala – rekao je Milivojević, dodajući da model koselektorskog oblikovanja festivala nije nov, da takva praksa postoji odavno i kod drugih velikih festivala ali da tu ideju nisu usvojili jer su videli da i drugi to rade, nego zato što je smatraju demokratičnijom.
– Ako razmišljate ozbiljnije šta je to pozorište poslednjih 10, 15, godina, možda čak i duže, onda vidite da je to postao jedan hibrid gde ne razaznajete tačno gde počinje plesni teatar, postdramski, dramski, instalacije. Sve je to sad pod jednim kišobranom izvođačkih umetnosti. U skladu sa tim je i razmišljanje da je bolje sagledati iz različitih perspektiva ono što bi trebalo da bude program Bitefa. Kseniju mnogo više zanima plesna scena i fokusirana je na to, Tijana je već višestruko nagrađivan dramski pisac… Tako da, čini mi se, ta monogostrukost pogleda može biti samo dobra za Bitef. Na kraju krajeva, ako ćemo iskreno da govorimo, čini mi se da je i više demokratski – zašto bi jedan čovek o svemu odlučivao? – konstatovao je Milivojević.
On je istakao da Bitef podrazumeva i kontinutitet, da postoje ljudi koji su u poslednjih pet decenija ugradili mnogo toga u ovaj festival i oblikovali njegov identitet.
– U skladu sa tim, i moja zahvalnost mom kolegi, prethodnom umetničkom direktoru, Ivanu Medenici, sa kojim smo se čuli, između ostalog i dogovorili da jednu njegovu ideju bar za ovo izdanje festivala sačuvamo. Reč je o prologu… pa nam se učinilo da je zbog kontinuiteta i zbog uvažavanja onoga što drugi ostavljaju važno da predstavu koju je on želeo da selektuje i koju je selektovao na neki način, „Božanstvenu komediju“ u režiji Franka Kastorfa i izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta stavimo na početak festivala – objasnio je Nikita Milivojević.
Tijana Grumić predstavila je takmičarsku selelciju Bitefa najavivši da će festival biti svečano otvoren u Jugoslovenskom dramskom pozorištu nemačkom predstavom i klasikom Maksima Gorkog „Deca Sunca“.
Reč je o komadu koji se bavi višom građanskom klasom, intelektualcima koji su usredsređeni samo na svoje probleme, a zanemaruju svet koji se dešava oko njih, njegovu propast, ustanak proleterijata, radničke klase i pobunu koja se dešava na ulicama .
– Rediteljka Mateja Koležnik smešta radnju u 60-te godine 20. veka i na vrlo istančan i detaljan psihološki način gradi likove u hiperrealističnom scenskom prostoru – istakla je Grumić.
Ona je dodala da je sledeća predstava „Zbogom, Lindita“ u izvođenju Nacionalnog teatra iz Grčke, otvarenje mladog autora Maria Banušija, koji radi i stvara u Grčkoj, ali je albanskog je porekla.
– To je njegova druga profesionalna režija i on se bavi balkanskim zagrobnim običajima-
Jedna od dve predstave koje su iz domaće produkcije je i „Kao, i sve slobodne djevojke“ Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić i izvođenju Ateljea 212.
– Smatramo da je važnio i skladu sa sloganom da osnažujemo one glasove koji su skrajnuti i marginalizovani, a u ovom slučaju su u pitanju trinaestogodišnje devojčice.
Grumić je podsetila da je tekst zasnovan na priči o sedam devojčica koje su zatrudnele na ekskurziji i čiji su glasovi u tom događaju bili zanemarivani, međutim, autorke ove predstave daju glas i njima.
Na Bitefu će biti izvedena i mađarska predstava mladih autora pod naslovom „Raspevana mladost“.
U pitanju je muzička predstava inspirisana istoimenom statuom grčkoga vajara i disidenta Makrisa Agamemnona, kao i izjavama javnih ličnosti i političara.
Ova predstava se zapravo kroz period od 70 godina bavi turbulentnom mađarskom istorijom i svim promenama koje su se dešavale, kao i ispitivanjem uticaja sporta i kulture u izgradnji ideologije vladajuće klase.
Ksenija Đurović najavila je operu-performans „Sunce i more“ koja je bila deo Litvanskog paviljona na Venecijanskom Bijenalu 2019. godine gde je osvojila Zlatnog lava i koja će biti postavljena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, zatim drugu domaću predstavu u izvođenju Stanice Servisa za savremeni ples „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ Igora Koruge.
– Ova predstava se na veoma dirljiv i politički precizan način bavi razvojem plesne scene u našoj zemlji, jer znamo da je njena istorija turbulentna. Ona se bavi onim što će se desiti sutra kada savremeno stvaralašvo postane nasleđe, odnosno, na koji način se plesne prakse čuvaju u zemlji koja, nažalost, nema nijednu instituciju koja je nadležna za nešto što su progresivnije plesne prakse – skrenula je pažnju Ksenija Đurović.
Ona je najavila još i predstavu „Wakatt“ koreografa Serža Emea Kulibalija iz Burkine Faso koji živi i radi u Belgiji i koji se u svom komadu bavi strahom od drugog i drugačijeg.
Ksenija je istakla predstavu „Žan“ Anje Suše, nekadašnje selektorke Bitefa.
Ovaj komad je rađen po tekstu Ivane Sajko, jedne od najtalentovanijih hrvatskih spisateljica i savremena je verzija bajke o Jovanki Orleanki.
– Jedna mlada žena pokušava da uništi klasne nejednakosti i u tom smislu postaje i sama simbol borbe. Ova predstava govori i o poziciji mladih u društvu koje niko ništa ne pita dok se ne dogodi nešto strašno – zaključila je Ksenija Đurović.
Bitef Polifonija je i pve godine jedan od pratećih programa, a za vizuelni identitet festivala pobrinula se beogradska agencija New Moment.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
