Predstavljena knjiga „Mileva Ajnštajn, teorija tuge“ u CZKD

Sam Milevin psihološki profil kao i položaj svake žene u društvu i tada i danas, bile su teme na večerašnjem predstavljanu knjige “Mileva Ajnštajn, teorija tuge” autorke Slavenke Drakulić u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Pored autorke o delu su govorile i profesorka Filološkog fakulteta Biljana Dojčinović, književna kritičarka Tamara Krstić i moderator Seid Serdarević.

Biljana Dojčinović je istakla Milevinu bol za izgubljenim detetom kao jedan od okidača i razdvajanja nje i Ajnštajna.

Čitajući knjigu osećamo da je ta bol za devojčicom bio okidač dubokog razdora između njih dvoje tokom njene prve trudnoće, jer se tada dogodilo nešto sto je obeležilo njenu sudbinu, kaže Dojčinović.

Mileva Ajnštajn je, naime, pala na polovini ispita na Politehničkom fakultetu u Cirihu. U nekom momentu roman dotiče temu da Mileva ramišlja o tome kako je njen otac koji je ulagao u nju dobio ženu svedenu na ulogu služavke i domaćice kaže Dojčinović i postavlja pitanje “Šta bi bilo da je završila školovanje? Mileva Marić je bila opterećena bolestima. Bolesnom sestrom o kojoj se brinula, bolesnim detetom, šizofrenim, fizičkom manom ali pre svega činjenicom da je ona od samog početka bila jedna neobična pojava u školi, na fakultetu jedina žena”. Dakle, “sve vreme mislite o tome da ne treba odustajati a naročito ako ste ženskog pola”, ističe Dojčinović.

“Milevu Ajnštajn prati osećaj napuštenosti” – smatra Tamara Krstić.

-Čitajući ovu knjigu, moramo je povezati sa sa krajem dela – svog mlađeg sina ostavlja u sanatrorijumu i zapravo razmišlja o tome koliko je napuštanjem, ostavljanjem deteta prouzrokovala i napuštanje Alberta. Kasnije ona delimično biva napuštena i od svog starijeg sina odnosno udaljena od njega, a i mlađi je pita „da li ćeš me ostaviti ili zašto me ostavljaš? Ta vrsta ostavljanja čini mi se da je duboko karakteriše kao književnu junakinju u ovom romanu “ kaže Krstić.

– Jedna jedina teorija ostaje za Milevu a to je teorija tuge. Vremenski okvir vezan je za početak Prvog svetskog rata i na jedan suptilan način Slavenka nam pokazuje koliko veliki rat koji počinje1914. prerasta za svet možda mali rat, ali zapravo najveći rat za Milevu Ajnštajn, a čini mi se i svaku ženu i čoveka, rat koji se dešava u međuljudskim odnosima, u ovom slučaju jedan mali ljubavni rat iz koga izrasta jedna velika tragedija života – kaže Krstić.

Autorka je istakla da je opravdanje za sve što se Milevi Ajnštajn dogodilo što je ona posle smrti svoje ćerke doživela slom i da je posle toga upala u duboku depresiju. „Slom je doživela prvo zato što je morala ostaviti svoju kćer kod roditelja, sa idejom da će je oni uzeti k sebi nazad jer nisu bili venčani, jer se pročulo da je Albert imao vanbračno dete on ne bi dobio nikada ništa u švicarskom društvu“, kaže Slavenka Drakulić.

– Nameće se okvir položaja žene u društvu – Mileva je bila dvostruko hendikepirana, kao naučnica nije uspela, a za nju je majka Ajnštajnova rekla “zašto će on ženit tu ženu koja je Srpkinja, ružna i šepava a pri tome ima istu glavu kao i ti” u smislu da i ona želi da bude naučnica – kaže Drakulić.

Žene moraju da se bore same za sebe

Drakulić pravi paralelu između današnjeg društvenog položaja žena i situacije pre 30 godina uz pomoć popularne serije “Sluškinjina priča”. Naime, Drakulić je za istoimenu knjigu autorke Margaret Atvud koja je 1986.objavljena u Hrvatskoj napisala pogovor, a kada je serija nedavno postala popularana ona je uzela deo predgovora i objavila ga kao svoju kolumnu u Jutarnjem listu uz obrazloženje “Ako ste mislili da je ova stvarnost o kojoj pišem nešto novo, nije, ovo je objavljeno pre 30 godina”

– To je ono što je strašno, može se ići unazad, možda ne toliko radikalno, ali zato neosetno mic po mic. Imate jednu autoritarnu vlast koja je jednopartijska, i pritisak crkve, ali imate i nasletsvo socijalizma hvala Bogu, jer je to legalni aspekt gde su žene emancipirane zakonski. Ono što je tu ključno jeste, nadovezujući se na samu seriju, podbačaj i demografska politika. Za ženska prava moramo iznova da se borimo, jer tu nema sigurnosti. U trenutku kada zavlada ideologija kao što je nacionalizam koji traži od žena da rađaju u tom času prijeti opasnost od zabrane abortusa. To je zato jer su žene sposobne rađati, a tjelo žene nikad nije samo njezino ono pripada društvu, muškarcima, pripada narodu i sve dok žena rađa to će tako bit, oni će se borit za vlast nad ženskim tjelom. I zato žene moraju da se bore same za sebe, zaključila je Drakulić.