Kripta Svetosavskog hrama na Vračaru u ponedeljak uveče bila je pretesna za sve poklonike imena i dela episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića) koje je okupilo predstavljanje knjige „Atanasije – Jedan žipotopis“ episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića).
Reč je o životnoj, bogoslovskoj, pastirskoj priči, ali i svim drugim dimenzijama ličnosti i nasleđa jednog od najznačajnijih srpskih arhijereja posleratne istorije SPC za kog je na promociji rečeno da je bio „čovek događaj“, a „susret sa njim za mnoge prekretnica u životu“.
Zapravo to nije bilo klasično predstavljanje knjige, koju je nedavno objavila Zadužbina vladike Atanasija, već veče sećanja na glavnog junaka ove crkvene biografije, čija je sloboda u duhu bila „magnet“ za mnoge u SPC i izvan nje.
O vladici Atanasiju govorili su njegova duhovna deca: episkopi diseldorfski i nemački Grigorije (Durić) i zapadnoamerički Maksim, kao i njegov dugogodišnji prijatelj vladika braničevski Ignatije (Midić).
Čulo se i sećanje Sande Rašković – Ivić, koja je vladiku Atanasija upoznala još kao episkopa banatskog, kad je priskočio u pomoć lekarima u jednom ozbiljnom slučaju.
Ovaj „justinovac“ – jedno od duhovne dece arhimandrita Justina (Popovića) koji je, kako to u knjizi konstatuje igumanija manastira Ćelije „nogama bio u Hercegovini, srcem na Kosovu, a glavom na Nebesima“, nikog nije ostavljao ravnodušnim, a mnogima, uključujući i njegovu braću arhijereje i političare, nije bilo svejedno kad bi se našli na udaru njegovog britkog jezika i nezgodne prirode.
Učesnici promocije su, ipak, odlučili da o njegovom „senzibilitetu za društvenu javnost neće govoriti“, a odgovore na pitanja na čemu je bio utemeljen život vladike Atanasija, šta ga je odredilo i bilo pokretač njegove slobode, energije, nepredvidljivosti, ljubavi prema drugom čoveku našli su u Hristu i Nebeskom Carstvu.
– Kad bismo zanemarili hrišćanski aspekt njegove ličnosti, koji čini 99 posto i pokušali da opišemo njega kao ličnost, mogli bismo najkraće reći: posvećen i iskren. Na ovom svijetu rijetki su oni koji su ovenčani ovim dvijema vrlinama jer dovoljno je da samo jednom ukaljate posvećenost i pogazite iskrenost… Kad posvećenost i iskrenost kao vrline prinesemo Hristu, kao ishod dobijemo pregalaštvo, koje je vladika Atanasije darovao svojoj Majci Crkvi. On zasluženo nosi epitet oca i učitelja Pravoslavne crkve. Stekao ga je pišući, govoreći, čitajući, propovijedajući na mnogim mjestima i na mnogim jezicima. Slobodno možemo da kažemo da je vladika postao izvor bogoslovlja i istinski bogoslov – rekao je vladika Grigorije.
Na predstavljanju knjige „Atanasije – Jedan životopis“, koja je objavljena povodom prve godišnjice od upokojenja vladike Atanasija 4. marta 2021, u ime patrijarha srpskog Porfirija (Perića) obratio se imenovani episkop zapadnoevropski Justin (Jeremić).
U publici su bila još četiri episkopa, mnogobrojno sveštenstvo i monaštvo, princ Filip Karađorđević sa suprugom Danicom, akademik Matija Bećković, Vladeta Janković, Mlađan Đorđević…
– Neka molitve i revnost, trud i ljubav, vera i nada, istina i hrabrost, pravdoljublje i bogoljublje vladike Atanasija, o kojima i ova knjiga tako upečatljivo svedoči, sve nas dovede u naručja Oca Nebeskoga – poručio je vladika Justin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
