Predstavljena knjiga Slavenke Drakulić: Roman o Milevi Ajnštajn, koja je toliko bila dostojanstvena i hrabra, daje glas svakoj ženi

O romanu koji nas uvodi u unutrašnji svet talentovane i osetljive Mileve Marić Ajnštajn, žene koja se u trenutku bolnog i ponižavajućeg raspada braka sa Albertom Ajnštajnom vraća suštinskim događajima svog života, svom odnosu sa komplikovanim, nepredvidivim genijalnim naučnikom, ali emocionalno nezrelim muškarcem, pored autorke govorile su i profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Biljana Dojčinović (jedna je od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu, i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu), i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

Prema rečima Slavenke Drakulić, životna storija Mileve Marić Ajnštajn je univerzalna priča o ženi koja je u određenom trenutku morala da bira između ličnih ambicija i brige o porodici, a potom više nije bilo povratka da ostvari svoje snove.

– Mileva Anštajn je tragična ličnost, njena sudbina svedoči o tome da i kad su muškarac i žena oboje talentovani, ipak nisu ravnopravni, ni u svom ličnom odnosu ni u društvu. I sam naslov knjige sugeriše kakav je bio njen život kao supruge Alberta Ajnštajna, ali ne samo njen već i uopšte položaj žena na početku 20. veka kada nisu mogle da se školuju. Mene je, međutim, najviše zanimala njena psihologija, i posmatrala sam je upravo kroz tu psihičku slomljenost koju je, žalost imala. Posle razvoda sa Ajnštajnom godinu dana  je ležala potpuno nepokretna, ali bila je vrlo hrabra. Nije prihvatila njegove toliko ponižavajuće uslove koje joj je postavio da bi ostali zajedno, iako je bila bez posla, bez diplome, bez egzistencije. Uzela je svoju decu i dostojanstveno otišla, što je bilo ravno podvigu. Mislim da priča o Milevi Ajnštajn daje glas svakoj ženi –  izjavila je Drakulić.

Knjigu o jedinoj ženi koja je 1896. studirala Politehniku u Cirihu (njene studije je finansirao njen otac), prvobito je objavila zagrebačka Fraktura 2016, i to je treći roman Slavenke Drakulić koji se bavi sudbinama kreativnih žena – Fride Kalo i Dore Mar, koje su živele s poznatijim i moćnijim muškarcima.

Njen roman „Frida ili o boli“ (2007.), nagrađen „Kiklopom“ za bestseler godine, fokusiran je na bolest velike slikarke i izražavanje boli u njenom slikarstvu.

„Dora i Minotaur“ (2015.) opisuje turbulentan odnos Dore Maar s Pablom Pikasom, a posebno pitanje kako je ta veza uticala na njen umetnički identitet.

– Meni nije bilo zanimljivo da su se ove žene odrekle karijere zbog muškaraca. Dora Mar je zaista prestala da se bavi fotografijom kad je srela Pikasa, ali Frida se nije odrekla slikanja. Mileva se takođe nije odrekla karijere zbog Alberta. Njoj se dogodilo, po mom mišljenju, nešto drugo što ju je odvratilo od nauke, doživela je psihički slom. Ono što njih tri veže jeste život s genijima, izuzetnim ličnostima kakve su i same bile. Želela sam da opišem odnose dveju kreativnih, nadarenih osoba, kako to izgleda izbliza, i zašto žena često ispadne gubitnica. Inače mi se čini da su geniji u bilo kom području poput ljudoždera, da „konzumiraju” sve oko sebe, čak i najbliže osobe i žrtvuju ih svom interesu – izjavila je Slavenka Drakulić, jedna od najvažnijih spisateljica ovog prostora, koja od 90 – tih godina živi na relaciji Švedska – Zagreb.