Predstavljena knjiga ’’Slikarstvo Mire Brtke – Rimski period’’ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Naime, povodom 90-te godišnjice rođenja umetnice, u saradnji sa Fondacijom MIRA BRTKA iz Beograda, Galerija Bel Art iz Novog Sada je priredila ovu značajnu publikaciju – knjigu o rimskom periodu Mire Brtke.

Uvodnu reč imala je Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, koja je predstavila urednicu knjige Vesnu Latinović (direktorku Galerije Bel Art), i autore tekstova- Savu Stepanova, likovnog kritičara, dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i dr Miška Šuvakovića, teoretičara umetnosti.

Vesna Latinović, koja je moderirala ovu promociju, naglasila je da knjiga Slikarstvo Mire Brtke – Rimski period rasvetljava značaj Rima i italijanske kulturne scene u celokupnom interkulturalnom stvaralaštvu Mire Brtke.

Sava Stepanov prati hronološki razvoj Brtkinog slikarstva ukazujući na značajne činjenice njene umetničke i lične biografije. Pričajuči o njenom životu, sudbini i umetnosti, kaže: „Mira Brtka je zahvaljujući filmskom radu otišla u Rim, u kome je ostala proširivši svoj umetnički rad na oblast animacije (animiranog filma), i slikarstva. Upisala je Akademiju lepih umetnosti kako bi što bolje savladala slikanje. U Rimu je kontinuirano boravila i radila do 1971. godine, održavajući profesionalnu vezu sa Beogradom, a onda se vratila filmu i na područje Jugoslavije. Rim je svakako ostao značajan za njen umetnički rad.’’

Dr Ješa Denegri definiše kontekst i ambijent u kome se Mira Brtka formirala kao umetnica i ukazuje na osnovne umetničke karakteristike njenog umetničkog izraza. On je podsetio na njenu aktivnost u okviru grupe „Illumination“, okupljene oko japanskog umetnika  Nobuja Abea, koja se kreće u  metafizičkom emotivnom prostoru, u medijskom smislu okrenuta  slikarstvu,  za razliku od drugih slikarskih grupa tog vremena u Italiji .

Bavljenje slikarstvom Mira Brtka je počela u oblasti i periodu poznog (post)enformela, da bi svoj slikarski izraz razvila u poetici grupe Illumination, obojenoj optimizmom, poetici koja se razvila nakon mučnih ratnih godina i enformela – kaže Denegri i podseća da je za nju bilo izuzetno značajno što se bavila različitim umetničkim disciplinama, između ostalih, modnim dizajnom, koji joj je otvorio brojna vrata…

Ješa Denegri je istakao i zalaganje Fondacije Mira Brtka da se rad Mire Brtke uskoro predstavi i rimskoj publici, što bi dalo jednu posthumnu rehabilitaciju i revlorizaciju u sredini gde je svoju slikarsku aktivnost i započela. On zaključuje da ova knjiga predstavlja veliku emotivnu priču,  jedne mlade, velike, hrabre i darovite žene koja se upustila da ode u svet da se tamo bori izbori za sebe , na jedan dirljiv i dramatičan i istovremeno impozantan način.

Prof Miško Šuvaković, rekao je da je Mira pravi transkulturalna umetnica. Sa stanovišta etničkog identiteta , ona je Slovakinja iz Vojvodine, koja je deo Srbije i pripada jugoslovenskom prostoru. Šuvaković koji je takođe poznavao Miru Brtku, ali ju je upoznao tek krajem devedesetih i imao priliku da radi sa njom, istakao je diskontinuotet u njenom radu: ’’Mira Brtka se bavila raznim vidovima umetnosti od filma, slikarstva, skulpture, mode i prelazila je iz uloge u ulogu, što za jednog umetnika uopšte nije lako.Imala je, ne samo dimenziju umetnice stvaraoca već i umetnice aktivistkinje, koja je želela da aktivira sredinu gde je stvarala, napravi specifikaciju i rekonstrukciju sopstvene istorije i istorije onih ljludi sa kojima je bila u kontaktu tokom života’’ – rekao je Šuvaković.

Mira je dozvolila nešto veoma neobično, početkom 2000-ih a to je da mlađi umetnici utiču na nju.

Na kraju, urednica ove publikacije, Vesna Latinović, ispričala je da je imala čast da se celu poslednju deceniju Mirinog života druži i radi sa njom, posebno istakavši saradnju na stvaranju fondacije Brtka-Kresoja.

’’Mira je bila jako jednostavna, komunikativna, spremna na razgovore o umetnosti ali i na ženske priče, gde je odavala utisak samosvojne dostojanstvene žene, sa uverenošću u opravdanost vlastite umetničke misije. Uporno je nastojala da pored preživljene i propaćene životne tragedije, svet učini lepšim, boljim , podnošljivijim mestom’’ – rekla je Vesna Latinović i podsetila da je Galerija Bel Art je priredila više njenih samostalnih izložbi u Novom Sadu, Istambulu, Budimpešti, Beču.

’’Nadam se da će kniga doprineti boljem upoznavalju izuzetnog umetničkog opusa Mire Brtke, jer ona to nesumljivo zaslužuje, i radujem se novim vestima i novim projektima koji govore u prilog daljoj afirmaciji Mire Brtke u inostranstvu’’.