Predstavljena monografija o Milanu Lanetu Gutoviću: Glumac ogromnog dara i čarobnog šarma, ne baš jednostavan za razumevanje, ali talentu se sve prašta

Monografija je pripadajući deo Nagrade „Dobričin prsten“ za životno delo koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, a Gutović je postao njen laureat posthumno, 2021, u godini u kojoj je preminuo.

Kako je podsetio glumac Nebojša Dugalić, predsednik UDUS, ovo je 26. po redu izdanje iz edicije posvećene dobitnicima Dobričinog prstena.

– Knjige o glumcima i stvaraocima u pozorištu su inače retke, i potrebno je da se od zaborava sačuva umetnost ljudi koji su zadužili našu umetnost i kulturu – rekao je Dugalić, podsećajući na monografije o glumcima, dobitnicima „Dobričinog prstena“, koje su do sada objavljene.

Sa puno ljubavi i duhovitih sećanja na jednog od naših najvećih i najposebnijih pozorišnih i filmskih glumaca, o Gutoviću su govorili njegove kolege Petar Božović i Jelisaveta Seka Sablić s kojima je decenijama sarađivao.

Lane je oživeo i u sećanjima reditelja Juga Radivojevića, Stanka Crnobrnje i Tatjana Mandić Rigonat,  a autorka monografije Tatjana Nježić istakla je da ova knjiga sadrži tri poglavlja, i posebno dragocen, njegov poslednji intervju koji je s njim radila u Beogradskom dramskom pozorištu.

Ističući da mu dan postane lepši kad pogleda Lanetovu seriju „Pustolov“, Božović je podsetio na njegove početke na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, na kojoj je diplomirao 1967, u klasi izuzetnog profesora Milenka Maričića…

– Tada je bila samo jedna akademija i svi smo se znali. Kada bi neko od nas napravio nešto, to bi odjeknulo. A najveći odjek imala je predstava Maričićevih studenata treće godine. Bio je to Nušić i slavna generacija predvođena Lanetom i Đurđijom Cvetić.

Ta predstava je stavljena i na repertor Ateljea 21 2 – rekao je Božović, ističući i njegov izuzetni šarm kojim je osvajao sve oko sebe, naravno, onda kada je to hteo.

Kroz anegdote je pričao kako je Gutović, koji je imao vrlo bogatu biblioteku i bio ozbiljan čitalac vrhunske literature, onda kad bi ga pitali šta čita govorio da najviše voli kaubojske romane.

Na duhoviti način i Jug Radivojević je govorio kako su izgledale probe za predstavu „Laža i paralaža“ koju je režirao u Narodnom pozorištu u Beogradu, a Gutović je u ovoj Sterijinoj komediji igrao glavnu ulogu, Aleksu.

– Bio je potpuno ležeran na probama i stalno je skraćivao tekst. Govorio mi je, pa ne mora ovo, ili, vidi, zgodno je da izbacimo ovaj pasus on se ionako podrazumeva, ili, ova rečenica je višak… I tako, došli smo do toga da ova predstava traje sat i deset minuta. Nekad bi Lane izbacio i čitave scene, pa bi „Laža i paralaža“ trajala i samo četrdeset pet minuta.

Ali, kako god da je igrao u ovoj predstavi, bio je genijalan. Imao je neodoljiv šarm, sve mu se moglo. Talentu se sve prašta, a njegov talenat je bio čaroban – istakao je Radivojević, prisećajui se i njihovih prvih privatnih kontakata u kojima je Gutovića upoznao kao divnog, plemenitog čoveka.

– Sa Lanetom sam se družio i radio više od dvadeset godina. Bio je poseban čovek, ne baš jednostavan za razumevanje i prihvatanje, ali prema onima koje prihvati bio je fantastičan – izjavio je Radivojević.

Seka Sablić je takođe govorila o njegovom nesvakidašnjem daru, prijateljstvu i privrženosti koje je umeo da pokaže.

– Sigurna sam da ćete u ovoj knjizi naći sve o tome šta je Lane govorio, šta su drugi o njemu rekli, koje je nagrade dobio… Ali tajnu njegove pesničke duše nikada nećemo saznati – izjavila je Sablić.

Stanko Crnobrnja, koji je bio reditelj antologijskog serijala „Pustolov“, istakao je Gutovićevo komičarsko majstorstvo, koje je sredinom osamdesetih „autorizovao“ kroz svoj prvi politički kabare na ovim prostorima, „Obično veče“, čiji je bio kompletan autor.

– Lane pripada panteonu komedije, uz Zorana Radmilovića, Miju Aleksića i Miodraga Petrovića Čkalju, ali su sva četvorica ovih izuzetnih glumaca imali različite vrste glumačke igre. Njegov „Kabare“ u Teatru Vuk imao je tešku monološku formu za koju je sam pisao i tekstove, publika je padala sa stolice od smeha, i to je jedan od vrhunaca naše pozorišne istorije.

Takva virtuoznost i vladanje scenom retki su i u svetu, a Laneta je krasila beskrajna znatiželja, želja da shvati šta se dešava nama svima i njemu samom – istakao je Crnobrnja.

Tanja Mandić Rigonat pročitala je deo teksta koji je pod naslovom „Tajna“ napisala o Gutoviću za ovu monografiju, u kojem je navela predstave „Buba u uhu“ u režiji Ljubiše Ristića, „Pučina“, „Rodoljupci“ i „Putujuće pozorište Šopalović“ Dejana Mijača, „Sumrak“ u režiji Ježija Jarockog…, u kojima on ispisao istoriju glumačkog majstorstva, a ona ih je gledala kao srednjoškolka.

U tekstu je opisala i kako je Lane glumio jedini muški lik u Koljadinom „Šupljem kamenu“, blažen među ženama, i one sa njim. U podeli su bile Branka Petrić, Rada Đuričin, Ljiljana Stjepanović, Katarina Marković.

„Pre nego što proba počne, Lane naruči sokove, kafe, kiflice, kolače, sve sa repertoara slano – slatkog iz obližnje pekare…Nekoliko dana pred premijeru Lane se čudno ponašao. Zovem Vlastu Velisavljevića, prepričavam mu šta se događa na probama, a on se smeje i kaže: Lane ima tremu.

Stalo mu je, mnogo mu je stalo. Nego znaš šta, ja ću da dođem na probu da vidim šta radi. Reci mu da ću doći. Prenosim Lanetu Vlastine pozdrave, pretim mu Vlastinim dolaskom, smejem se u sebi i gledam kako sve dolazi na svoje mesto kao dodirnuto čarobnim štapićem…“, zapisala je Rigonat.

O Gutoviću su u monografiji pisali Radoslav Zelenović, koji je danas prisustvovao promociji, Branka Petrić, Branka Otašević, Aleksandar Milosavljević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Vida Ognjenović, Božidar Đurović, Aleksandar Dunić, Irfan Mensur, kao i Jelisaveta Seka Sablić i Jug Radivojević.

Na promociji u Muzeju NP bili su i crnogorski reditelj Branislav Mićunović i glumac Branimir Popović, koji je u ovoj monografiji pod naslovom „Lane, radost na sceni“ pisao o njemu kao o jednoj od svojih najvećih radosti i u životu. Oni su sarađivali u Mićunićevoj predstavi „Lažni car“, a Gutović je od 2004. bio i počasni član Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici.

Izuzetna karijera

Na matičnoj sceni na kojoj je započeo karijeru i proveo decenije, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Gutović je odigrao nezaboravne likove u ključnim predstvama – „Protekciji“, „Hamletu“, „Pigmalionu“, „Kad su cvetale tikve“, „Bubi u uhu“, „Spasenima“, „Pučini“, „Sumraku“, „Otelu“, „Oluji“, „Putujućem pozorištu Šopalović“, „Rodoljupcima“, „Lažnom caru Šćepanu Malom“, „Kolubarskoj bitki“, „Gospođi ministarki“, „Ruženju naroda u dva dela“…

Bio je i prvak Drame NP (od 2006. do 2011. kada je penzionisan), igrao je u Zvezdara teatru gde je ostvario neke od svojih poslednjih velikih uloga, u Ateljeu 212, Bitef teatru, Beogradskom dramskom, Crnogorskom narodnom pozorištu, Kult teatru, Pozorištu Slavija, Kruševačkom pozorištu, NP Timočke Krajine…

Gutović je sarađivao sa vodećim rediteljima, poput Miroslava Belovića, Bore Draškovića, Bojana Stupice, Mate Miloševića, Arsenija Jovanovića, Ljubiše Ristića, Ježija Jarockog, Steve Žigona, Dimitrija Jovanovića, Jagoša Markovića..

Bio je nezaobilazan u podelama Dejana Mijača, a tokom izuzetne karijere dobio je gotovo sve najveće pozorišne i filmske nagrade za umetnost glume.