Predstavnici srpskih manifestacija od države zatražili podršku i jasan plan

Predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte navode da srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova.

Naglašavaju da je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto.

„Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom. Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo“, navode predstavnici u saopštenju. 

Smatraju da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom.

Navode primer Italije i Španije gde će u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja.

„I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija. Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije“, ističu u saopštenju. 

Smatraju da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.

U tome mogu, kako kažu, da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Kao najbolji primer navode Nemačku, koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za pokrivanje stalnih troškova.

„Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju“, navode u saopštenju primere iz okruženja.

Manifestacije su, kako naglašavaju, značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih.

„Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnim koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha“, navodi se u pismu.

Potpisnici

Potpisnici pisam su: Arsenal, Belgrade Beer Fest​, Belgrade Fashion Week​, Beogradski festival igre, Beogradski sajam, BitefArtCafe, Blender, Central Dance Event, Charm Music,​ Gigs Tix, DD Ticketing, Drugstore,  EXIT, Glitch Records,  Guitar Art Festiva, Kamarad produkcija, KC Grad, ​Klub 20/44,  Long Play, Lovefest,  Mikser, Music Star, Musicology, Nisville, ​No Sleep Festival, Odličan hrčak, ​Positive Music, Rock Svirke,  RTV Sunce, Scena ASM, Serbia Fashion Week,  Smile production, Star Produkcija, Studio – centar za kulturnu edukaciju, Sunčana reka,  Ticket Vision i Vinski maraton Pali.