Predstoji rekonstrukcija kompletnog kulturnog života

Na pitanje Danasa zašto Ministarstvo prvi put u njegovom mandatu reaguje baš zbog „tabloidskog slučaja“ novoizabrane predsednice Hrvatske, iako su mediji u Srbiji u poslednjih godinu i po puni političke i svake druge pornografije, ministar Tasovac odgovara da se „čekalo da se završe procesi donošenja zakona koje nismo imali punih 11 godina, kao i podzakonskih akata“:

– Da su raniji zakoni bili dobri i mogli bilo čemu da služe, ne bismo imali medijsku scenu kakvu smo zatekli na početku svog mandata. Sada su se stvorili preduslovi da Ministarstvo može da reaguje u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Ipak, nadam se da nećemo morati da glumimo razrednog starešinu koji udara packe neodgovornim glavnim urednicima ili vlasnicima medija i da nećemo morati da zatrpavamo tužilaštvo slučajevima koji se mogu podvesti pod elementarno pitanje poštovanja minimuma profesionalnih normi ili pristojnosti. Dakle, ovde se radi ne samo o poštovanju zakona, nego pre svega o poštovanju etičkog kodeksa novinarskih udruženja i Saveta za štampu od strane samih novinara. Mislim da se premalo govori o odgovornosti urednika, pa i samih novinara.

• Da li to znači da se pustilo da stanje u medijima najpre metastazira, a sada počinje čišćenje?

– Nisam primetio posebnu razliku između ovih godinu i po i poslednjih 10 godina. Ali, dosta je više okretanja unazad. Ne možete da promenite svoju prošlost koliko god to želeli, ali možete da radite na tome da vaša budućnost bude mnogo bolja. Došao je trenutak da pogledamo unapred i kažemo u kom pravcu želimo da idemo.

• Nije Vam se dopala ocena predsednika NUNS-a da je do sada Vaš posao u oblasti informisanja obavljao premijer Vučić.

– Nije pitanje da li mi se dopala ili nije izjava bilo kod mog sagovornika. Naprosto, to što je izrečeno je besmisleno. Predsednik NUNS-a je iskusan novinar i zna da je u televizijskim debatama korisno izbaciti neku efektnu frazu tog tipa. Iskreno ne verujem ni da je on sam to mislio. Samo zlonamerni ne vide koliko je vremena i energije ovo ministarstvo uložilo u sistemsko regulisanje medijske scene kroz donošenje seta medijskih zakona i šta sve od avgusta, kada su zakoni usvojeni, preduzimamo kako bi došlo do njihove što brže i potpunije implementacije. Oni koji od mene kao Ministra kulture i informisanja očekuju da upadam u redakcije i hvatam urednike za gušu moraće da se suoče sa velikim razočarenjem. Razvijanje medijske pismenosti u Srbiji je sledeći važan korak, što podrazumeva i razvijanje svesti i odgovornosti za javno izrečenu reč. To nije lak i jednostavan proces s obzirom da podrazumeva edukaciju čitavog društva. Moram primetiti da neki dežurni kritičari, u koje ubrajam i predsednika NUNS-a, nisu svesni da se to odnosi i na njih.

• Šta će biti sa Tanjugom, Panoramom i Radio Jugoslavijom posle 1. jula?

– Tanjug ide u privatizaciju a svi ostali u skladu sa Zakonom.

• Ministarstvo je prošlu godinu završilo otvaranjem radova na Narodnom i Muzeju savremene umetnosti. Šta su glavni prioriteti u 2015. i koliko na Vaše planove utiče najavljena rekonstrukcija vlade?

– Prioriteti Ministarstva su i dalje jasno razgraničavanje kulture od estrade, jačanje institucija i jačanje njihovih profesionalnih kapaciteta. Sa Vučićem na nedeljnom nivou razgovaramo o rekonstrukciji. Ali, na veliku žalost dežurnih baba narikača – o rekonstrukciji muzeja, a ne vlade.

• Vlada Srbije je nedavno imenovala Lasla Blaškovića za novog v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije. Zbog čega se SNS – SPS vlada odlučila za Blaškovića, koji je za istu koaliciju na lokalnom nivou bio neprihvatljiv na mestu upravnika Kulturnog centra Novog Sada, sa kog je smenjen 2012, prema zvaničnoj verziji, zbog latinične table?

– Ako mislite da me je Vučić pozvao u vladu zato što niko u njegovoj stranci nije bio zainteresovan za poziciju ministra kulture i informisanja, onda zaista imamo veliki problem sa percepcijom realnosti. Mi se kao zemlja nalazimo u takvoj situaciji da moramo svi da se složimo oko jasno definisanih državnih ciljeva i da konačno gledamo unapred. Profesionalizacija i stručnost su važan segment svake održive politike. Na primeru kulture se dobro vidi dokle nas je dovela višegodišnja praksa u kojoj su pozicije ministara i direktora institucije kulture tretirane kao partijski plen. Meni je veoma drago što se upravo na nivou republike to menja.

• Zašto se dozvolilo da stvari u NBS odu tako daleko, bez obzira na upozorenja o pogubnim potezima Ristićeve uprave i „ristićevaca“?

– Dok god postoji mogućnost da neko sagleda šta se od njega očekuje, kakva su pravila igre i dok god postoji mogućnost da krene da se radi profesionalno, mislim da ljudima treba dati šansu. Pa bili to ristićevci ili tešićevci. Ako pričamo o NBS, od trenutka kad su gorepomenuti prokockali sve šanse, vlada je na predlog ministarstva imenovala izuzetno stručan UO i v. d. direktora. Narodna biblioteka kao i Narodno pozorište nisu zaslužili da budu taoci klanova ili ličnih ničim utemeljenih ambicija koji svoje interese kriju iza kvaziideoloških razlika. To se ne može promeniti preko noći izuzev u novinskim kolumnama dežurnih analitičara, kojih smo vazda imali više od onih koji su spremni da zasuku rukave i rade.

• Osim što je protivzakonito, koliko je ovako dugo vd stanje u gotovo svim institucijama kulture od nacionalnog značaja, koje se doduše ukidaju najavljenim izmenama i dopunama Zakona o kulturi, uticalo na kvalitet njihovog rada?

– Ovo pitanje postavljate čoveku koji je poslednjih šest, sedam godina bio na funkciji vd direktora Beogradske filharmonije, a da se niko nije setio da mu produži ili ospori mandat. Pitajte sve prethodne ministre zašto su kršili zakon i zašto sam ja kao ministar zatekao veliki broj institucija bez legitimnih ili kompetentnih upravnih odbora. Bilo kako bilo, vršioci dužnosti ne bi smeli da svoj nerešen status koriste kao opravdanje za lenjost i javašluk. Uostalom, ne može se baš reći da je Filharmonija u vreme dok sam bio njen vd direktor bila primer jedne naročito neuspešne i neugledne institucije.

• Zbog čega se ukidaju institucije od nacionalnog značaja i nacionalne penzije. Da li je logičnije izmeniti obesmišljene kriterijume za nacionalna priznanja nego ih ukidati?

– Da budem krajnje iskren, uopšte ne mislim da je pitanje nacionalnih priznanja na bilo koji način prioritetno za kulturu, umetnost ili trenutak u kome živimo. Što se tiče institucija od nacionalnog značaja, taj termin ni ranije nije bio ništa više od mrtvog slova na papiru. Veću korist bi te institucije imale da su njihovi direktori dobili kape na kojima piše „direktor institucije kulture od nacionalnog značaja“, nego od novca koji su potrošili na nove pečate.

• Zašto se u novom zakonu predlaže da u UO institucija, čiji je osnivač država, umesto polovine članstva iz konkretne delatnosti sada to bude samo jedan član. Da li je to relativizacija stručnosti?

– To je jedna od stvari koja se još razmatra vrlo pažljivo. Videćemo šta će biti u konačnoj verziji na kojoj se još radi. Ovde se stalno govori o potrebi decentralizacije ili uvođenja menadžera u kulturu, ali se svi uznemire kada se to zaista i predvidi. Ne može se biti malo trudan – ili se ide na taj menadžerski princip ili ne. Dozvoliću sebi jednu vrstu manjka skromnosti: za 12 i po godina, koliko sam bio direktor Beogradske filharmonije, pokazao sam da znam kako se pravi uspešna institucija. Da sam se ponašao kao muzičar, pitanje je da li bi Filharmonija imala takav upeh. Pitanje je i koje sam ljude okupljao oko sebe, koje sam pitao za savete, sa kim sam sarađivao. U mojim UO bili su uglavom ljudi koji su bili jako uspešni u drugim oblastima, a ako pogledate UO mnogih velikih institucija kulture u svetu videćete da su oni daleko širi nego što je pitanje struke. Struka neki put, uz svo ogromno znanje, ne vidi od drveta šumu, a jedna od naših obaveza je da sve ono što je naše nacionalno blago približimo što širem krugu ljudi. Mi smo to uspeli na primeru Filharmonije. Za one što sve kritikuju imam samo jedno pitanje: kad su sve znali, zašto nisu napravili još deset filharmonija u Srbiji?

• Šta je suština najavljenog projektnog finansiranja u kulturi i medijima?

– Evo konkretno na primeru medija po prvi put je Zakonom o javnom informisanju i medijima precizno i detaljno definisan pojam javnog interesa, čije je zakonsko postojanje preduslov za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, koji će promovisati taj javni interes od republičkog preko pokrajinskog do nivoa lokalnih samouprava. Očekuje se da će se izlaskom države iz vlasničke strukture medija novčana sredstva osloboditi za projektno sufinansiranje. Formiranje stručnih komisija u kojima ce većinu članova činiti predstavnici novinarskih i medijskih udruženja biće izabrani najbolji projekti, čime će se poboljšati i medijska ponuda. Isti princip inkluzivnosti i transparentnosti važi i za kulturu.

• Postoji li mehanizam koji će sprečavati zloupotrebe, forsiranje stranačkih kadrova i simpatizera, raznih lobija, nameštanje konkursa…?

– Upravo su trasnparentnost i javnost u radu jasan signal za šta se zalažu i ovo ministarstvo i ova vlada. Mi uvodimo polako, sektor po sektor, sva neophodna pravila kako ne bi više bilo potrebe da se ubuduće postavljaju ovakva pitanja. Biće od krucijalne važnosti da i lokalne samouprave shvate taj proces ozbiljno i prate naš pravac.

• Kada će Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi ući u skupštinsku proceduru?

– Upravo radimo na konačnoj varijanti, koju ćemo poslati u Brisel. Onog trenutka kad dobijemo povratnu informaciju, a tajming zavisi od procedure u Briselu, gde sva ministarstva usklađuju svoje zakone sa evropskom praksom, predložićemo ovaj dokument Vladi. Potom dolaze parlament i amandmani.

• Zaštita kulturnog nasleđa je prvi prioritet Vašeg ministarstva. Kako ocenjujete odluku SPC da na nivou eparhija organizuje svoje zavode za zaštitu?

– U 2015. planiramo da donesemo novi set zakona u ovoj oblasti koji će pružiti mogućnost i drugim pravnim licima da se uz određene uslove i određene licence bave zaštitom određenih segmenata kulturnog nasleđa – uz strog nadzor države. Sistem će biti modernizovan u skladu sa evropskim načelima.

• Da li kulturna baština može biti jedan od problema na putu Srbije ka EU, kada je reč o potraživanjima Hrvatske, sa kojima se ne slaže SPC, a posredno i zahtevima Prištine kroz briselske pregovore?

– Ne postoji razlika u mišljenjima između stručnjaka i predstavnika SPC. Kada se steknu uslovi u Hrvatskoj, što je obaveza hrvatske strane, predmeti će biti vraćeni odakle su i evakuisani. Mi naše obaveze uredno ispunjavamo i nastavićemo da rešavamo ovo pitanje.

• U znak protesta zbog državne politike u kulturi 2009. podneli ste ostavku na mesto direktora Beogradske filharmonije. Kako ocenjujete kulturnu politiku koju sad Vi kreirate i to u uslovima kada je Vlada građanima propisala egzistencijalni minimum od 200 evra?

– Kakve veze to ima sa 2009. godinom? Citiraću svoju tadašnju izjavu: „Para ima, ali se arče“. Mi sada prolazimo kroz jedan težak ekonomski period. Daleko teži nego što je bila 2009. To je opšte mesto, ali smo kroz ono što su naši prioriteti obezbedili sve preduslove da upravo i u godini najveće ekonomske krize i štednje započnemo radove na dva muzeja koje niko drugi nije pokrenuo u poslednjih 13 godina i da jedan otvorimo tokom 2015, a drugi 2016. godine. Malo li je? Kako smo to uspeli? Zato, što smo jasno odredili naše prioritete.

• Insistirate na odvajanju kulture od estrade. Da li je to moguće u sadašnjoj ekonomskoj, socijalnoj situaciji i stanju svesti u Srbiji?

– To nije nikakav problem, što se vidi kroz naše konkurse. Ali, bilo bi jako lepo da prekinemo sa ponavljanjem opštih mesta. Poslednjih 20 godina ovde je uvek neka kriza i uvek je najveća. Hajde da vidimo šta u krizi možemo da uradimo dobro. Mi ćemo u sledećem periodu raditi i na dostupnosti kulturnih sadržaja u svim oblastima umetnosti. To je važna tema, koju ozbiljno razmatramo. Kao i radu sa najmlađima. Zato treba promovisati pozitivne primere. Voleo bih da je neko već prepoznao programe za decu koje imaju Narodni muzej u Beogradu, Galerija matice srpske u Novom Sadu, Muzej nauke i tehnike, Beogradska filharmonija…

Briselski pregovori

* Da li će Ministarstvo učestvovati i briselskim pregovorima o kulturnoj i crkvenoj baštini na KiM?

– Naravno, to je važno pitanje ne samo za Ministarstvo kulture i informisanja i čitavu struku koja se bavi zaštitom, nego je to i važan segment našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Želim da verujem da sve strane u ovom procesu imaju zapravo isti cilj, a to je zaštita kulturnog nasleđa. Otvaranje pregovora odnosno pregovaračkog poglavlja 35 može samo da doprinese bržem rešavanju problema koji tamo već dugo postoje.

* Šef vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić najavio je da će se Beograd u ovoj oblasti zalagati za sprovođenje Aneksa 5 Plana Martija Ahtisarija. Da li je to urušavanje pravnog sistema Srbije, kršenje Rezolucije 1244 SB UN i međunarodnog prava, jer je Ahtisarijev plan Skupština Srbije u celosti odbacila 2007, on nije usvojen u SB, a kao takav više i ne postoji, nego je ugrađen u Ustav i zakone samoproglašene kosovske države?

– Smatram da su pojedina rešenja iz Aneksa 5 plana Martija Ahtisarija dobra polazna osnova za dalje pregovore, iako postoje delovi sa kojima ne možemo da se složimo. Nama je interes da spomenici kulture budu zaštićeni od svake vrsta nasilja i političke zloupotrebe, kao i da se vrati normalan kulturni život na Kosovo i Metohiju za sve građane.

„Neozbiljno pitanje“

* Kako izgleda kad sa diplomom moskovskog Konzervatorijuma „Čajkovski“ i radnom biografijom kakva je Vaša sedite u Vladi, čiji pojedini članovi imaju „sumnjive diplome“, a neki pre rada u vladi nisu imali ni dan radnog staža?

– Nemojte mi zameriti, ali smatram da je to neozbiljno pitanje. Ako mislite da mi u Vladi imamo vremena da čitamo pismene zadatke koj? je svako od nas pisao na temu bratstva i jedinstva ili, pak, da poredimo đačke knjižice i studentske indekse, onda zaista ne shvatate koliki je obim posla koji imamo, niti kako funkcioniše podela odgovornosti u svakoj ozbiljnoj vladi.

* Kako Vi vidite sebe – da li ste umetnik, menadžer, političar?

– Iskreno rečeno, nisam razmišljao na tu temu, ali ako mi vreme i finansijski uslovi to omoguće, angažovaću nekog dobrog psihijatra da to utvrdi.

Bioskopi i pingvini

* Iako niste podržali „oslobađanje“ bioskopa Zvezda, da li bi Ministarstvo kulture podržalo poništavanje privatizacije Beograd filma?

– Ministarstvo kulture je nadležno za poništavanja loših privatizacija iz prošlosti koliko i za osemenjavanje pingvina na Antarktiku. Kao svoju odgovornost i obavezu doživljavam rad na pronalaženju sistemskih rešenja koja će omogućiti mladim autorima da dobiju šansu za svoj prvi film ili doprineti boljoj distribuciji i većoj gledanosti domaćeg filma. I to je samo jedan mali segment izazova na kojima radi Filmski centar Srbije u saradnji sa Ministarstvom.

Novac za muzeje

* Koliko će se novca iz budžeta izdvojiti za Narodni i Muzej savremene umetnosti?

– Za Muzej savremene umetnosti to će biti 975.806.000 dinara, a za Narodni muzej 640.442.000 dinara u 2015. i 263.713.000 dinara u 2016. godini.