Preispitivanje kulturne matrice, sebe i umetnosti

Aproprijacija da se umetnički rad protumači i postane neka karikatura samog sebe, kroz institucionalne politike, je opasna. Dobar broj umetnika koje smo uključili u Bijenale pokušava da preispita granice umetnosti, odnose sa drugim umetnicima, sa institucijama, sa vladajućim paradigmama u umetnosti, i ne suzdržava se od toga da pravi svoju istoriju umetnosti – kaže za Danas Stevan Vuković, istoričar umetnosti i kustos iz četvoročlanog autorskog tima koji je osmislio ovogodišnji koncept 19. Bijenala umetnosti u Pančevu.

Pod nazivom „Smrt umetnosti, živela umetnost!“ bijenale je otvoreno u subotu uveče u Narodnom muzeju u Pančevu, a traje do 27. novembra. Dela su postavljena u više izlagačkih prostora u ovom gradu.

Pored Vukovića, četvoročlani autorski tim čine i Ivana Bašičević Antić, Sanja Latinović, Selman Trtovac, a na otvaranju performanse su izveli umetnici: Slavko Bogdanović, Dragan Vojvodić, i Katarina Jovanović Alfa, u različitim prostorima.

Performans „Fragrance of life“, u Narodnom muzeju, izveo je umetnik Slavko Bogdanović, jedan od učesnika novosadske avangardne scene s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina.

– Bogdanović je zakivao „Korene“ od Dobrice Ćosića, izražavajući stav prema konzervativnoj, nacionalnoj paradigmi u kulturi i umetnosti, protiv koje se on borio čitav život, kao umetnik i kao misleći čovek – pojasno je Vuković ovaj performans i dodao da je umetnik uradio još radikalniju verziju tog dela, gde puca u iste te knjige, ali ta verzija iz tehničkih razloga nije mogla da se izvede, inače postoji njen video zapis.

Pištolj i njime izbušene knjige postavljene su u Galeriji savremene umetnosti.

Performansi su dosta slobodne forme, ukazuje Vuković i dodaje da prejake reči „smrt umetnosti, živela umetnost“ kao slogan festivala nisu u neskladu sa radovima.

Prema njegovim rečima, neki od njih su vrlo brutalni, a druga dva umetnika koja su na otvaranju održala performans sebe fizički dovode u granična stanja.

Naime, u prostoru nekadašnjeg Bioskopa Vojvodina, Dragan Vojvodić je izveo performans „Heavy Trash Trance“, a potom je Katarina Jovanović Alfa izvela performans „Meni je sve bolje“.

– Oni ne negiraju neko stanje izvan sebe, ne bave se kulturnom politikom i borbom protiv konzervativne matrice u kulturi, nego preispituju sopstvena tela, sopstvene granice, sopstvene mogućnosti i toga šta sve može biti umetnost – istakao je Vuković i dodao da su pokušali da se vežu za neke umetničke prakse koje su problematizujuće.

Kako kaže, u pitanju su avangardne tendencije kao što je Zenit, neoavangardne kao što je to Grupa Gorgona, neke konceptualne prakse kao što je Sanja Iveković, Raša Todosijević i još neki, kao i Bogdanović, član konceptualne grupe KÔD, koji je i sedamdesetih stvarao i koji osim radova koji su propitivali prirodu umetnosti ima i dosta politizovnane radove, pa je tada, u „jugoslovenskoj situaciji“, zaglavio šest meseci zatvora. On i još jedan član te grupe Miroslav Mandić, podseća Vuković.

Umetnici pančevačkog Bijenala

U okviru ovogodišnjeg programa radove je izložilo 20 umetnika iz Srbije i Hrvatske, među kojima su: Todosijević Raša, Bilanović Milica, Bogdanović Slavko, Džafo Nikola, Ilić Siniša, Jovanović Katarina, Alfa, Kuda org, umetnička grupa, Milivojević Era, Petrović Tijana, Popović Zoran, Rakić Milica, Stupar Slobodanka, Todorović Zoran, Tokin Vesna, Treći Beograd – umetnički kolektiv i Pavlović Veljko, Vojvodić Dragan, Sanja Iveković, Armanini Ivana i Golub Marko, Frelih Vladimir i Stojnić Damir (Hrvatska). Učestvuju i teoretirači: Ješa Denegri, Reinz Seraina, dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, Stevan Vuković, Sabine Hensgen i Andrej Monastirski.

Inače, pred sam kraj Bijenala, deo programa će biti održan u Gete institutu u Beogradu. U ovom prostoru će 26. novembra biti organizovan okrugli sto i predstavljen festivalski katalog, kao i autori i tekstopisci koji su učestvovali u stvaranju i predstavljanju modela mišljenja u umetnosti, poznatog pod nazivom „Druga linija“.