Premijera Šekspirove komedije „Mnogo buke ni oko čega“ 28. novembra u JDP

Dramaturg je Miloš Krečković, scenograf Gorčin Stojanović, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Vladimir Pejković.

Glumački tim u sastavu: Radovan Vujović, Marko Janketić, Joakim Tasić, Milica Gojković, Miodrag Dragićević, Milica Sužnjević, Milena Vasić, Marko Baćović, Srđan Timarov i Bojan Lazarov, na ovoj predstavi radi od sredine septembra. Reprize su 1, 12. i 14 decembra, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u JDP.

Dramaturg Miloš Krečković rekao je da je ovo njegova prva saradnja sa Ivom Milošević, koja ima dugi niz uspešnih predstava u JDP-u, ali da joj je ovo prvi Šekspir u ovom pozorištu, mada ga je „sretala na drugim mestima“.

– U ovoj predstavi otvaram pitanje ljubavi danas, jer je ono više goruće nego u Šekspirovo doba zato što u našem vremenu postoji strah od ljubavi. Ne mogu da se otmem dojmu da potrošački svet guši otvorenost bića prema pravoj, spontanoj, besramno romantičnoj ljubavi koju kanališe priroda, a ne civilizacijska pravila. U svetu brze potrošnje brzo se troše i odnosi među ljudima, iako su svi u potrazi za srećnom i ljubavi kao iz bajke. U ovoj današnjoj globalnoj kulturi samoživosti, samookrenutosti i narcisoidnosti, ljudi svoju osetljivost i čežnju za romantičnim iskustvima počinju sve češće da kriju od drugih što, kako mi se čini, proističe iz činjenice da je ljubav nešto neizvesno, zona rizika, a da je ona, paradoksalno, i najveći izvor života – objasnila je Iva Milošević.

Ona tvrdi da je „Šekspir ispoštovan“ – u predstavi biće smeha, ali i „knedli u grlu“, dok je kraj komada kao „ozbiljan hepiend“ – ostavlja gorko-kiseo utisak.

– Kad je reč o kostimu i scenografiji, nismo se držali epohe, već savremenog ključa na stlizovan način, tako da je to šekspirijanski svet 20. veka – otkrila je Iva Milošević pred sutrašnju premijeru.

Ona je naglasila da su motivi za rad na ovom komadu bili mlada glumačka ekipa i osećaj da „postoje fantastični igrači“, što je za nju bio „i izazov i poslastica“. Sa dva izuzetaka – Milicom Sužnjević, koja igra Heru, i Miodraga Dragićevića kao Don Huana, glumački tim je već sarađivao sa Ivom Milošević.

– Bavili smo se pitanjem slobode, šta znači biti svoj, autentičan, neponovljiv. Rad na ovom komadu olakšala je demistifkacija velikog pisca – bavili smo se životom, a onda smo shvatili da su to velike teme koje traže celog čoveka – rekla je Milena Vasić, koja igra Margaretu.

Za Milicu Gojković – Beatriče, poenta komada je u „pokazivanju da nije sramota dozvoliti da te neko voli i pokazati da nekog voliš u ovo grozno vreme manipulacija“.

– Najveći kompliment je stati pred Šekspira. Mi smo to pokušali na specifičan, neobičan način. On te ili pusti ili te ne pusti – poručio je Srđan Timarov, u predstavi Boračo.

Komad „Mnogo bude ni oko čega“ Šekspir je napisao 1598. ili 1599, negde na sredini njegovog stvaralaštva i to kao neku vrsta uvoda u njegova najznačajnija dela: „Henri Peti“, „Hamlet“, „Kako vam drago“…

Prema rečima Miloša Krečkovića, tragedija „Otelo“ skicirana je u jednom od likova iz ove komedije u kome Šekspir vešto meša njene svetle i tamne tonove. Komad „Mnogo buke ni oko čega“ osim pozorišnog izvođenja doživeo je i filmske adaptacije, najpoznatija je britansko-američka verzija iz 1993. u režiji Keneta Brane, sa Denzelom Vošingtonom, Kijanu Rivsom, Kenetom Branom, Emom Tomson, Kejt Bekinsejl i Robertom Šonom Leonardom u glavnim ulogama.

Ovaj komad inspirisao je francuskog kompozitora Hektora Berlioza da komponuje komičnu operu „Beatriče i Bendeto“, koja je premijerno izvedena 1862. u Baden-Badenu.

Šekspirova statistika u Manježu

Prema statistikama JDP-a, „Mnogo buke ni oko čega“ je 20. Šekspirov komad na sceni teatra u Manježu. Na sceni JDP-a najviše je igran „Hamlet“, koji je od 1962. imao šest produkcija. Poslednja je bila 2016. u režiji Aleksandra Popovskog. Sa po dve produkcije iza „Hamleta“ su „Kralj Lir“ – prvi Šekspirov komad u JPD 1952, u režiji Mate Miloševića, i „Otelo“. Ova pozorišna kuća igrala je i: „Romea i Juliju“, „Ričarda Trećeg“, „Magbet“, „San letnje noći“, „Oluju, „Bogojavljensku noć“, „Vesele žene vindzorske“, „Troila i Kresidu“, „Mletačkog trgovca“, „Kako van drago“.