Premijera „Berlinskog zida“ po tekstu i u režiji Željka Hubača na Kamernoj sceni SNP

Priča u kojoj se ne pominje Berlin, a ni zid, govori o malim ljudima koji su najveće žrtve istorijskih turbulencija, i ova predstava je nažalost jedno od ogledala naše stvarnosti.

„Prostor u kom se dešava radnja je Kosovo, a ‘Berlinski zid’ je sada drama o ljudima koji su sami sebe osudili na prokletstvo, između ostalog i stoga što odbijaju da primete da uprkos jednoličnoj svakodnevici i prividu nepromenjivosti, stvarnost oko njih dobija drugačije obrise, da se svet promenio, pa i da je negde daleko od njih, i mimo njihovog vidokruga srušen jedan zid. Osim toga, Hubačevi dramski junaci ne primećuju ni da su odavno mrtvi, premda dišu, jedu, piju, fingiraju ljubav, brigu, porodični život… A ne vide (ne osećaju) ni da ono za šta misle da im je svetinja – zemlja, kuća, imanje – i što postavljaju kao presudni princip vlastitog delovanja, zapravo nemaju kome da ostave. ‘Berlinski zid’, naime, svedoči o toj fatalnoj inerciji koja se, dabome, tiče nas danas“, zapisao je dramaturg Aleksandar Milosavljević.

„U predstavi sam pokušao da prikažem bitne životne vrednosti ukazujući na neke od procesa njihove destrukcije, te da osvetlim zablude koje nas vode u tragične istorijske stramputice kojima tako ponosno hodimo omamljeni autodestrukcijom. Svestan sam da jednom predstavom ne mogu da odgonetnem šta nam je to razum tako strašno skrivio pa ga s ovakvom strašću odbacujemo, ali sam pokušao da barem ukažem na apsurd našeg svevremenog autodestruktivnog ponašanja“, objašnjava Hubač, dodajući da je komad „Berlinski zid“ pisan tako da, na narativnom nivou, nije lako pratiti veoma komplikovanu priču.

Scene su kratke, pune sukoba, ređaju se velikom brzinom i u njima je ono neizrečeno značajnije od izgovorenog.

„Ratovi su katalizatori mnogovrsnih animoziteta koji žive u nama. Životi junaka drame ‘Berlinski zid’ su se raspali zato što su oni prihvatili da odbace radost života zarad nekih ‘viših’ ciljeva koje su im zacrtali kreatori istorije, kojima je, pak, jedini cilj bio i ostao – lični interes. Naša nemogućnost da prepoznamo te manipulatore koji nas guraju pod bedeme tih zidova je tužna slika današnjice. Kao da nas je razum zauvek napustio, uvređen našim ignorantskim odnosom prema njemu“, dodaje Hubač na temu aktuelnosti njegovog komada u ovom istorijskom trenutku, pod okriljem rata u Ukrajini.

Likove glavnih junaka igraju: Milan Kovačević, Peđa Marjanović, Dušan Vukašinović, Marija Medenica, Marko Savić i Nina Rukavina, a u autorskoj ekipi „Berlinskog zida“ su i kompozitorka Irena Popović Dragović, scenograf Željko Piškorić, kostimografkinja Marina Sremac, majstor svetla Borislav Gaković, majstor tona Dušan Jovanović.

Još vesti iz ovog grada

„Nadstrešnica stara 60 godina“: Kako se izjave stručnjaka koriste za opravdavanje propusta vlasti?

Novosadska opozicija pozdravila ostavku Vesića, očekuju isto od Vučevića i Đurića

Novosađanka koja je radila na Železničkoj stanici kada je pala nadstrešnica prepričala svojih deset najdužih minuta u životu

Koliko je bezbedna Železnička stanica u Novom Sadu?